Jezik

Piše: Čedomir Antić

Srpski jezik se održao u Crnoj Gori.  Uprkos svemu.  Većinski je, a posle promena koje su usledile pobedi demokratije 2020. godine, izvesno je da ga bira ¾ studenata koji se na Univerzitetu Crne Gore  bave filologijom i lingvistikom. Da postoje nacije koje govore jezikom onih iz kojih su nastale ne treba da dokazujemo. U Osjeku, na univerzitetu, još nije doktorirao stručnjak za švajcarski, australijski, američki ili brazilski jezik. Kada nisu klali, lomili lobanje ili rušili kapelu u tuđoj zemlji, hrvatski su kulturteregeri stvarali nove jezike, ne razmišljajući o međimurskom ili dalmatiskom, naravno.  Zato su šovinističke balkanske etničke apostaze ostale izuzetak, zahvaljujući pre svega njihovim nemačkim i anglosaksonskim protektorima.

Mi Srbi problem nemamo. Priznajemo sve jezike kojima naši susedi govore i pišu, ali imamo jedan uslov. Moraju i oni da priznaju nas. Pošto smo u Crnoj Gori jezička većina naš jezik treba da bude službeni. U jedno državi mogu biti dva ili više službenih jezika, ali je nelogično da manjinski bude jedini u službenoj upotrebi.

Međutim, sada čujemo kako „samo ako su ludi” Crnogorci mogu da private srpski jezik kao službeni. Zatim, od onih koji bi hteli da njihov jezik nazovemo po državi u kojoj postoje entiteti i ravnopravnost tri jezika i dva pisma, čujemo kako je predlog za ravnopravnost većinskog jezika u Crnoj Gori za njih „crvena linija”. Za što crvena linija? Nama ne smeta kada insinuiraju da u susednoj drćavi svi treba da govore jezikom koji nije nazvan po njihovom narodu, već državi koja je nametnuta ratom, a njima smetaju suočavanje sa statističkom stavrnošću i naša ravnopravnost? Nadaju se da će nas,  kada su već Ujedinjene nacije prihvatlile da je samo ćirilićna književnost srpska,  preko maternjeg, bhs-a i onog Brozovog „naškog” jezika konačno asimilovati. Istorija im do sada nije dala za pravo.

Dakle, postoji bojazan da bi jedan jezik i njegovo pismo, koje je u globalnom višedecenijskom uzmaku, mogli da postanu dominantni ukoliko im se samo pruži ravnopravnost. Na takvoj rezi počavao je rasizam u nekadašnjoj Južnoafričkoj Republici i SAD. Neobično, pošto je vreme zatiranja Srpskog jezika učinilo da njegova upotreba poraste. Možda je celokupna politika koje se naši koalicioni partneri, kao i bivši sunarodnici iz u 21. veku nacifikovanog DPS-a, slepo i nepokolebljivo drže, bila pogrešna. Ovako ćemo se postepeno vratiti na rezultate iz 2003. kad je reč o jeziku, sa tim što  će za jezikom sada ići i nacionalna pripadnost. Naši progonitelji nikako da nauče tezu o identitetskom klatnu u Crnoj Gori – dok ne budu prihvatili dolazak slobode i postojanje demokratije klatno će se pomerati na njihovu štetu.

Zbog nedovoljne aktivnosti Srbije, mi još uvek nismo prevazišli onu petrifikaciju koja je uspostavljena nakon 1990. godine, a potvrđena je prilikom referendum o nezavisnosti. Dakle Srbi i njihov jezik jesu u većini u Crnoj Gori, ali zbog podela, mržnje onih manjina koje bi da na račun Srbije i Crne Gore prave Veliku Bošnjakiju ili Veliku Šipniju, mi dosežemo 45% udela  u  stanovništvu i dalje smo u manjini. To, naravno,  nikome ne bi smetalo kada bi prestali da budemo neravnopravni.

A možda Srbija sada ne izabere da odgovara samo na neposredne napade i pušta da stvari idu svojim tokom. Ravnopravnost jezika je u ovom slučaju pitanje ljudskih prava (budući da jedan jezik nema prava drugih). Šta ako uvedemo politiku pozitivne diskriminacije srpskog naroda iz Crne Gore u Srbiji? Šta ako uspostavimo srpske ustanove sa sedištem u Nikšiću uporedne kulturnim i prosvetnom ustanovama Crnogoraca i damo im  prava domicilnih u Srbiji? Šta ćemo kada nam budžeti budu istovetni? Koliko dugo će ovo avnojevsko, natisrpsko crnogorstvo ostati veće i zastupljenoje nego što je danas u stanovništvu Crne Gore nevladina organizacija po imenu „Crnogorska pravoslava crkva”?

Neka naši bivši sunarodnici misle o tome i brzo zovu svoje brate i rode po Biogradu i Novome Sadu – te brojne Brajane, Balše, Zeke, Vide i ostale – da pritisnu da se to ne dogodi.  Jer u suprotnom… ‘Đe će svi oni kukavci?

(Mišljenja i stavovi objavljeni u rubrikama „Drugi pišu“ i „Kolumne“ nisu nužno i stavovi redakcije portala „Borba“)