“Groznica subotnje večeri“
Ne volim ljetovat u Budvu, od onda još kad je, mitomansko crnogorski, samoproklamovana u metropolu turizma. A i ne volim metropole, ni autentične a kamoli te naduvane, kao mišići za neplivače. A onda Budva je prepuna tih novih crnogoraca, metrosexualaca, tzv. montenegrina koji se biju torbicama, tako izdepilirani. Ja sam potpuno retro. Budva me tim načičkanim zgradurinama i gradjevinskim kiklopima podsjeca na Akapulko. Samo što još nijesu počele fekalije da prelivaju.
Iz šahta fekalije, a fekalije one druge jesu, ima tome. I onda, ja odem u lijepu Boku, nevjestu Jadrana. Ne javljam se nikom, pa ni kumovima od kuma mi, Banovima, iako naše porodice veže višedecenijsko prijateljstvo, na nivou bratstva. Vasilije i moj stric Petar bijahu direktori u Elektroprivredi a bijahu i kao rođena braća, nego odem da odmorim.
Odoh u prodavnicu da kupim nekakvu vodu, kad, radi televizor unutra. Skupština u izravnom prenosu. I neka što je skupština no nabasah baš kad ona sa šeširom prokameni! Čudo jedno. Mala prodavnica, sve se čuje, dragstorčić, al ne obraćam pažnju, no taman kad „zabodoh“ vodu Vrnjci, čuh, časti mi moje, kako ona sa šeširom komentariše zdravstveno stanje ni manje ni više nego Frau Merkel! Uštinuh se, rekoh, sanjam.. ona koja je rasla u provinciji, preciznije, nije ni u provinciji nego periferiji provincije, ona se drznula da uzme u usta Frau Merkel! Zamisli samo..
Pa neka to nego joj ona dijagnosticira od čega joj „kreće“ drhtavica. „Ona drhti i zebe“ zamisli samo!? Drhti od Evrope.. Rekoh, ne mogu ovaj gadluk i lupetanje slušat pa požurih prema kasi, al prati me ona sa šeširom, s televizora. Upiljila i drži se Frau Merkel i zebnje joj i drhtavice. Da je rasla u kakvu metropolu pa da kažem da je „gađala“ groznica subotnje večeri, ali nije. A opet, lupeta kao da je zgodio onaj komarac sa Nila. Rasla u provinicji, na periferiji provincije al se drznula da uzme u usta Frau Merkel da je ona prokomentariše. Nevjerovatna je glupost, bezobrazluk i neotesanost nekih pojedinaca i pojeDinki iz cg vlasti koji nemaju veze s mozgom a misle da mogu da laprdaju šta im padne na pamet.
Reagovao neko iz Njemačke ambasade? Odande đe korigovah, upravo iz sličnih razloga, sliku o kumu mi, ovome prvom u državi, kad u Pobjedu pisahu svašta, pa tadašnji ambasador bijaše namjeran da ih izriba. Iako nije bila preša da se plekam, kum nije dugme. Rekoh, da kum nije diktator, da ponekad, istina, djeluje tako, ali u principu nije. Da se glasom nije čuo u nakani da sugeriše šta bi se trebalo pisat u Pobjedi tadašnjoj, makar kad se tiče moje persone. Iako i dalje tvrdim da je Roćen potpuno pogodio ssa paralelom o uredničkim timovima cg medija, te da su goveda iz njegovoga Rasova pametnija od pomenutih. Zato i treba ulagat više u goveda nego u takve medije. Em je pametnije em su vidljiviji rezultati! Dakle, rekoh da je Đukanovic diktator, ne bih ga ja napadao usred Pobjede.
Ama i pohvalio kad bi zavrijedio. A ne bih ni izvrgavao ruglu sve te poltrone koji su ga opkolili, koji su mu se navalili kao pijavice na ta 2metra i koji lijepo sisaU, i komotno bivstvuju u jednom okruženju koje pledira da se tretira za državu demokratskijeG kapaciteta. Povjerovao meni ambasador, zna da baratam faktima isključivo, spekulacijama se ne bavim. A opet, rekoh da oni što se žale da iG zovu „kilomudić“ i „goveče“ imaju pravo da se ljute, nije primjereno, ali da to nije naredba prvoga u državi nego da se poltroni utrkuju ko će kumu mi bolje uklizat, ko će mu se bolje uvuć, jer će bit benefita od toga. A kum nije imun na poltrone. Naprotiv.
Kumov problem je što ih njeguje, zaliva ih, a ja govorim da ih treba zaprcat što dalje. No nije tema. Povjerova meni ambasador, pa to i reče malo potom kod onog Komnenića „ ta novina je ssad bolja, kritikuju i vladu..“ Vladu, u Pobjedi, sam kritikovao jedino ja, btw. E sad, bilo je tu umnih iz vrha vlasti koji su kupovali Pobjedu zbog mojih textova, neću ih pominjat, znaU se medjusobno, njih troje, četvoro.
Nedopustivo je, iako je oportuno moguće, toj odivi koja je provodila đetinjstvo na periferiji provincije, da komentariše zdravstveno stanje Frau Merkel. Ne samo da je nevaspitano nego je prosto nedopustivo. Da je ona Trampova desna ruka, makar i u onoj jednoj varijanti, pa i da razumijem „hrabrost“ ali nju je jadnu „prenijelo“ kako vele u Sarajevu. Prenijelo je u „uklizavanju“ i ona udarila direktno na Frau. „Vadila se“ posle da treba više takvih lidera kao što je Frau. Kakvih, onih koji drhte? Da je pristojnija omogućio bih joj izlet, onako đetinje, da vidi Bundestag, zgradu samo, nije za unutra.
Saša Dr. Đurović