EU se suočava sa Gadafijevim crnim slutnjama

Evro­pa će po­sta­ti „cr­na” uko­li­ko ne pri­sta­ne da Li­bi­ji go­di­šnje pla­ća pet mi­li­jar­di evra da za­dr­ži pri­liv afrič­kih mi­gra­na­ta. Ova­ko je prije 14 go­di­na li­bij­ski li­der, sa­da već odav­no po­koj­ni, pu­kov­nik Mu­a­mer el Ga­da­fi to­kom zva­nič­ne po­sje­te Ri­mu upo­zo­rio EU ka­ko bi mo­gla da se raz­vi­ja „ma­sov­na mi­grant­ska kri­za”, ko­ja je u to vrije­me bi­la sa­mo u na­go­vje­šta­ju na dvije oba­le Sre­do­ze­mlja. Ga­da­fi­je­va slut­nja o mo­gu­ćem ne­za­dr­ži­vom ta­la­su mi­gra­na­ta iz prav­ca Sa­he­la ka Evro­pi do­bi­la je ove sed­mi­ce po­tvr­du u rije­či­ma Ru­ven­ri­ni Men­di­ki­ve­le, di­plo­ma­te Šri Lan­ke, ina­če vi­so­ke zva­nič­ni­ce agen­ci­je UN za iz­bje­gli­ce (UN­HCR)

„Go­to­vo 4,8 mi­li­o­na lju­di u Sa­he­lu od­sko­ra je u pri­nud­nom ra­se­lje­nju, tra­ga­ju­ći za bez­bjed­nim ži­vo­tom ne­gdje dru­gdje”, is­ta­kla je na­kon sed­mo­dnev­ne po­sje­te Ma­li­ju i To­gou Men­di­ki­ve­la, po­moć­nik Vi­so­kog ko­me­sa­ra za za­šti­tu pri UN­HCR-u. U cen­tral­nom Sa­he­lu (Bur­ki­ni Fa­so, Ma­li­ju i Ni­ge­ru) u ja­nu­a­ru je, pre­ma evi­den­ci­ji UN, bi­lo go­to­vo tri mi­li­o­na lju­di re­gi­stro­va­nih kao bes­kuć­ni­ci, in­ter­no ra­se­lje­ni, tra­ži­o­ci azi­la ili iz­bje­gli­ce. Uz to, Sa­he­lom kru­že sto­ti­ne hi­lja­da lju­di u zbje­gu zbog ra­ta u Su­da­nu, na­si­lja dži­ha­di­sta na sje­ve­ru Ni­ge­ri­je, gla­di, si­ro­ma­štva… od Ma­u­ri­ta­ni­je do Oba­le Slo­no­va­če i dru­gih ze­ma­lja Gvi­nej­skog za­li­va.

Je­zgro ove eg­zi­sten­ci­jal­ne dra­me ipak je u cen­tral­nom Sa­he­lu, gdje vi­še od 17 mi­li­o­na lju­di iz­i­sku­je hu­ma­ni­tar­nu po­moć da bi pre­ži­vje­lo. Me­đu nji­ma je 1,8 mi­li­o­na dje­ce bes­kuć­ni­ka. Ovaj ko­šmar ima sre­di­šnju tač­ku u Aga­de­zu, si­ro­ma­šnom mje­stu u cen­tral­nom Ni­ge­ru, do­ne­dav­no ope­ra­tiv­nom sje­di­štu naj­ve­će ino­stra­ne ba­ze dro­no­va Ame­ri­ke, kao i ključ­ne kan­ce­la­ri­je EU za pro­ce­su­i­ra­nje mi­gra­na­ta, još od 2012. Ne ču­di on­da što je Ni­ger go­di­na­ma va­žio za ključ­nog voj­no­be­zbjed­no­snog i an­ti­mi­grant­skog part­ne­ra Za­pa­da, to­li­ko da je na­ši­ro­ko sma­tran „ne­vi­dlji­vom ju­žnom gra­ni­com Evro­pe”.

Ta­kav „pakt” vi­še ne po­sto­ji. Na­i­me, na­kon voj­nog pre­vra­ta pro­šlog ju­la, hun­ta u glav­nom gra­du Ni­ge­ra, Nja­me­i­ju, pred No­vu go­di­nu je pre­ki­nu­la bez­bjed­no­snu sa­rad­nju s EU, da bi kra­jem fe­bru­a­ra ob­u­sta­vi­la i voj­nu sa­rad­nju sa SAD. Da li će i ka­ko Nja­mei i Va­šing­ton pre­mo­sti­ti na­log za mo­men­tal­no po­vla­če­nje ame­rič­kih tru­pa iz Ni­ge­ra, osta­je da se vi­di.

Bri­sel je sa­da u pat-po­zi­ci­ji po­vo­dom da­ljeg na­či­na voj­ne i an­ti­mi­grant­ske sa­rad­nje s Nja­me­i­jem. Na­kon us­po­sta­vlja­nja EU CSDP mi­si­je (u okvi­ru Za­jed­nič­ke bez­bjed­no­sne i od­bram­be­ne po­li­ti­ke) za Ni­ger 2012. i pro­ši­re­nja nje­nog man­da­ta na Sa­hel 2019. go­di­ne, Bri­sel je 2022. pre­po­ru­čio da se tom pro­gra­mu pro­du­ži man­dat do sep­tem­bra ove go­di­ne s bu­dže­tom od do­dat­nih 72 mi­li­o­na evra. Šta Bri­sel sa­da da ra­di s tim nov­cem na­mije­nje­nim mi­si­ji EU za Ni­ger, kad re­žim u Nja­me­i­ju ne­će da sa­ra­đu­je? I šta će bi­ti ako voj­na hun­ta u Nja­me­i­ju otvo­ri „mi­grant­sku ka­pi­ju” u Aga­de­zu i pro­pu­sti da­lje ka sje­ve­ru sve one ko­ji že­le da odu s pod­ruč­ja jed­ne od naj­si­ro­ma­šni­jih dr­ža­va svije­ta? Pre­ma pro­cje­ni agen­ci­je UN za mi­gra­ci­je (IOM) sa­mo u Ni­ge­ru tre­nut­no bo­ra­vi vi­še od 700.000 ra­se­lje­nih, što in­ter­no, što sa stra­ne, za­jed­no s tra­ži­o­ci­ma azi­la, me­đu ko­ji­ma je tek oko 5.000 iz­ra­zi­lo sprem­nost da se vra­te u ze­mlje iz ko­jih su sti­gli do Aga­de­za.

Šta sa­da da Bri­sel pre­du­zme? Usred­sre­đe­na na mo­gu­ći pri­liv ne­po­zva­nih do­đo­ša iz prav­ca Ga­ze, EU je ovih da­na sklo­pi­la pod­sti­caj­ni pri­vred­ni do­go­vor s Egip­tom, vrije­dan oko 7,4 mi­li­jar­de evra. Za­u­sta­vlja­nje po­ten­ci­jal­nih mi­gra­ci­ja zna­čaj­na je po­za­di­na tog do­go­vo­ra.

Afrič­ke iz­bje­gli­ce rije­še­ne da kre­nu ka sje­ver­nim oba­la­ma Sre­do­ze­mlja ne mjer­ka­ju pi­ro­ge na­do­mak Su­ec­kog ka­na­la ili Alek­san­dri­je, već svo­je že­lje usmje­ra­va­ju ka tra­si pre­ko Ni­ge­ra i da­lje. Da li će Bri­sel pre­po­zna­ti po­tre­bu da pre­đe pre­ko svo­jih lanj­skih osu­da voj­nog pre­vra­ta u Ni­ge­ru i po­ku­ša da us­po­sta­vi no­vi di­ja­log s re­ži­mom u Nja­me­i­ju, još ni­je ja­sno. U sva­kom slu­ča­ju, ita­li­jan­ska pre­mi­jer­ka Đor­đa Me­lo­ni sma­tra da je sa­rad­nja sa „sa­hel­skim hun­ta­ma” od ži­vot­ne va­žno­sti za EU. U Ri­mu mo­žda još od­zva­nja ona Gadafijeva prijetnja.

(Politika)