Politički analitičar Stefan Đukić upozorava da se u crnogorskom društvu sve dublje ukorjenjuje selektivni moral, gdje su etički standardi podređeni političkoj i etničkoj lojalnosti. Osvrćući se na sve češće puštanje muzike kontroverznih hrvatskih izvođača poput Marka Perkovića Tompsona i Miroslava Škore, Đukić ističe apsurd u kojem isti oni koji osuđuju veličanje četničkog nasljeđa – bez problema slave svoje kolaboracioniste.
“Što se tiče sve češćeg pojavljivanja Tompsonovih pjesama, pogotovo onih u kojima se veličaju ratni zločini i zločinci, to je od istih onih koji će dan ranije reći da je nedopustiva neka pjesma, pa će onda oni pustiti ovu svoju”, rekao je Đukić.
Prema njegovim riječima, to je simptom dubljeg problema: gubitka univerzalnih vrijednosti.
“Najbolji pokazatelj da vrijednost nije antifašizam ili borba protiv saradnje s okupatorom, već je vrijednost da ‘ovo naši mogu, njihovi ne mogu’, i onda će se to rastezati nekim drugim objašnjenjima”, objasnio je.
Đukić upozorava da ovakva praksa ne samo da kompromituje borbu protiv ekstremizma, već i demotiviše građane da se aktivno uključe u otpor negativnim pojavama u društvu.
“I onda se poslije pitaju ljudi zašto se ne može mobilisati neki širi front među građanima protiv određenih negativnih pojava. Pa ne može zato što građani nisu glupi, oni vide da reakcije postoje zavisno od toga koje je na meti. Ako nešto možemo prišljamčiti našem političkom protivniku, onda ćemo da problematizujemo događaj. Ako ne možemo, odnosno ako to ne pogađa našeg političkog saveznika, onda se pravimo da ne postoji”, zaključuje Đukić.
U vremenu kada društvene vrijednosti bivaju relativizovane zarad kratkoročnih političkih dobitaka, Đukićeva poruka je jasna: principijelnost nije luksuz – ona je preduslov bilo kakvog stvarnog društvenog napretka.
,,Корила коза овцу, види ти се дупе, а у козе васи вијек“.
Martovski sporazum je dokaz da su partizani fasisti. Da je Bitka na Neretvi bila protiv cetnika koje su braca partizani napali sa ledja kako bi pokazali njemcima da su privrzeni odlukama Martovskog sporazuma.
Ne uci se istorija iz montiranih UDBA fotografija i dokumenata i Bulajicevih filmova.
Genocid koji su pocinili partizani nad preko 12000 Crnogoraca na Zidanom mostu tek treba da dobije svoj epilog. Moraju se, makar i posthumno, rehabilitivati nevino stradali koji su bez suda i sudjenja krvnicki strijeljani. A moraju se i krivci identifikovati i objaviti, kako bi se svihetu poslala slika o karakteru pokreta koji se sklopio Martovski sporazum i rekao da su im njemci prijatelji a Englezi neprijatelji
Доста је било лажи, долази вријеме истине.
Izvanredan tekst!
Sva Dps bagra sa partijama prirepcima i NVO vjernim slugama su digli „kuku i motiku“ što je neko pomenuo četnike i Pavla Đurišića a oni se ubiše slavljeći Krsta Popovića koji je od državnih organa proglašen saradnikom okupatora i domaćim izdajnikom te i kao takav likvidiran u obračunu sa poznatim Crnogorskim komunističkim funkcionerima tog vremena od kojih je jedan i smrtno stradao od Popovića.
Krsto Popovic je saradjivao sa sa Cetnicima i sa Italijanima a nikad sa Partizanima koji su ga i ubili.
Крстo Пoпoвић je прeкo„Глaсa
Црнoгoрцa“ oд 10. дeцeмбрa 1919.
гoдинe,дao oдгoвoр Иву Пaвићeвићу,
oпунoмoћeнику Крaљeвинe СХС у
Црнoj Гoри, у кoмe сe пoрeд oстaлoг
кaжe:
„Пaвићeвићу! Читaвoм свиjeту je пoзнaтo дa eвo шeст вjeкoвa oд кaдa
ЦрнaГoрa пoстojи,дa су њeни синoви
нajстaриjи и нajвjeрниjи пoбoрници
нaциoнaлнe идeje, и дa je Црнa Гoрa
oнa зeмљa ђe сe чувaлa и сaчувaлa
искрa слoбoдe Србинoвe. ……..