Direktiva broj 24

Piše: Milorad Vučelić (glavni i odgovorni urednik „Novosti“)

Vladimir Iljič Lenjin je 1900. godine osnovao list „Iskru“ čiji je zadatak bio da bude „kolektivni propagandist, kolektivni agitator i kolektivni organizator“ u revolucionarnoj borbi.

Gledajući, čitajući i slušajući današnje prozapadne medije u Srbiji, može se videti da se Lenjinov naum ostvaruje. Reč je kod nas o pravom voditeljsko-reportersko-novinarskom „revolucionarno-organizacionom“ radu i kolektivnom aktivizmu. Misija koju je imala „Iskra“ je kod nas daleko nadmašena. „Iskra“, ili nekada kod nas „Borba“ ili „Komunist“, imali su osnovni zadatak da prenose direktive partijskog rukovodstva i to su činili. Stvari su se danas kod nas potpuno preokrenule.

Nove „Iskre“ su preuzele komandnu funkciju. Današnje perjanice prozapadnih medija daju bespogovorne direktive svim partijskim vođama „Srbije protiv nasilja“. I to javno. Poneke od njih pozovu pred kamere N1 ili Nove, gde su naročito stroge i opasne voditeljke, ako nešto pogrešno kažu izgrde ih ili naruže i nateraju da se javno poprave. Disciplinuju ih. Odrede im javno šta treba da kažu i rade i pošalju ih – na izvršenje. Pa onda ponovo na slikanje. Sutra ponovo svi na preslišavanje i javno isporučivanje diktata i direktiva. Prave dnevne zapovesti.

I ne pokušavaju da objasne kako je moguće da na istim izborima na kojima su oni iz SPN navodno pokradeni, nisu pokradeni i SPS, Nestorović i NADA. Njih su pokrali, a pomenute nisu. Jesu li ove tri beogradske liste krađom došle do odborničkog statusa? Jesu li svi udruženo na čelu sa Aleksandrom Vučićem i listom „Srbija ne sme da stane“ krali od SPN? I kako ih niko drugi nije primetio, ali Nemci, i obavezno jedan Austrijanac, jesu, doduše naknadno, posle nekoliko dana. I to opet po zahtevu i nalogu novih „Iskri“ a ne prozapadnih opozicionih političara. Da li su ovi Nemci, i obavezno jedan Austrijanac, ljuti i na Amerikanca Kristofera Hila kao što su to beogradske nove „Iskre“? Hoće li se to opet na srpskoj teritoriji i preko srpskih leđa Nemci i EU, bar na tren, osloboditi uloge američkih vazala?

Preko medija stižu i direktive iz inostranstva, a pogotovo iz Nemačke i, naravno, obavezno od jednog Austrijanca. Nisu u dane izbora videli ništa konkretno da zamere, ali su onda naknadno ne videvši ništa novo – progledali. Naročito Nemci i neki nemački zvaničnici sa Analenom Berbok na čelu. Ona je, inače, uoči izbora svesrdno primala neke od vođa prozapadne opozicije i dala im preciznije direktive. Ona prednjači. A, uzgred budi rečeno, ne vidi da nema te izborne krađe koja bi joj među nemačkim biračima trenutno, a verovatno i trajno, bar namakla petinu biračkog tela.

Kada smo već počeli sa Lenjinom, moramo se i podsetiti kako je on i čime stigao do Rusije 1917. godine. U Oktobarsku revoluciju je stigao iz izgnanstva u Cirihu sve preko Nemačke koja je bila u ratu sa Rusijom i to specijalnim nemačkim vozom u kome su bile desetine njegovih bliskih saradnika. A sve to po direktivi i uz punu kontrolu nemačkih vojnih obaveštajnih službi.

I da ova podsećanja i prisećanja s početka privedemo kraju. Pre nepunih mesec dana Republika Srbija je kupila dokument zloglasne Direktive br. 25 od 27. marta 1941, kojom je nemački kancelar Adolf Hitler izdao naređenje za napad na Kraljevinu Jugoslaviju i Grčku. Uskoro će biti, ili već jeste, ta Direktiva u našem Državnom arhivu. Za nauk da je gledamo, čitamo i zapamtimo.

(Mišljenja i stavovi objavljeni u rubrikama „Drugi pišu“ i „Kolumne“ nisu nužno i stavovi redakcije portala „Borba“)