Dimitrij Šugajev: Srbija glavni uvoznik ruskog oružja u regionu Evrope, otvoreni smo i za isporuku S-300 i S-400!

S direktorom Federalne službe za vojnotehničku saradnju Rusije Dmitrijem Jevgenjevičem Šugajevim razgovarali smo o sadašnjim, ali i budućim mogućnostima za saradnju Rusije i Srbije na vojnotehničkom planu.

Kako biste okarakterisali nivo rusko-srpskih odnosa u oblasti vojnotehničke saradnje i kada je počela da se razvija?

Rusko-srpski odnosi su duboko prijateljski i partnerski. Vojnotehnička saradnja s Republikom Srbijom traje već duži niz godina i nalazi se na visokom nivou. Republika Srbija je opremljena značajnom količinom ranije isporučene vojne opreme ruske (sovjetske) proizvodnje: razni protivraketni sistemi, letjelice i helikopteri.
Glavni podsticaj za razvoj bilateralne saradnje u trenutnoj etapi bili su naši odnosi povjerenja i, kao rezultat istih, potpisivanje ugovora o nabavci helikoptera Mi-35M i Mi-17V-5, kao i isporuka aviona MiG-29 Srbiji. Ujedno, helikopteri M-35M su već isporučeni.

Potpredsjednik Vlade Ruske Federacije Jurij Borisov nedavno je rekao: „Činjenica da narudžbina Vojske Srbije od 30 hiljada pripadnika iznosi više od 600 miliona dolara – govori mnogo. Imajući u vidu brojnost vojske, slična narudžbina ne postoji ni u jednoj zemlji na svetu.“ Šta obuhvata navedena narudžbina?

Trenutno je Republika Srbija glavni uvoznik ruskog oružja u regionu Evrope. Narudžbina uključuje isporuku proizvodnje naoružanja i vojne opreme. To je, kao što sam gore napomenuo, realizacija ugovora o nabavci savremene helikopterske opreme i ugovora o nabavci raketnih sistema protivvazdušne odbrane „Pancir-S1“. Pored toga, značajan udio u srpskoj narudžbini zauzimaju usluge nakon prodaje, servisiranje ranije isporučene opreme i njene modernizacije. Uprkos otvorenom pritisku na naše srpske partnere, čak do pozivanja na potpuno odustajanje od vojnotehničke saradnje s Rusijom, ona se i dalje dinamično razvija. Kao potvrda navedenom služe i komisije za vojnotehničku saradnju koje su regularno održavane. U junu 2019. održan je redovan sastanak u Kazanju, sledeće godine red je da Srbija održi sastanak ovog glavnog međuvladinog radnog tijela u oblasti vojnotehničke saradnje na svojoj teritoriji.

Prije dvije godine, kako su prenijeli srpski mediji, izjavili ste da Rusija „razmatra moguće isporuke“ protivavionskih raketnih sistema S-300 Srbiji i da su „srpski partneri trenutno zainteresovani za snabdevanje divizionom S-300. O ovome razgovaramo“. Istovremeno, u julu prošle godine, mediji su objavili da je Rusija dobila zvanični zahtjev od Srbije za kupovinu sistema S-300, a Federalna služba za vojnotehničku saradnju Rusije navela je da je „ovo pitanje van dnevnog reda rusko-srpskih odnosa kada je u pitanju saradnja u oblasti odbrambene tehnologije“. Kakva je trenutna situacija po tom pitanju?

Kao što znate, Rusija i Srbija zaključile su ugovor o isporuci raketnih sistema protivvazdušne odbrane „Pancir-S1“. Navedeno će biti u potpunosti izvršeno u skladu s dogovorima dvije strane.
Što se tiče ostalih sistema protivvazdušne odbrane, pre započinjanja suštinskih pregovora, prema postojećoj proceduri, trebalo bi da dobijemo zvaničan upit partnera – tzv. „zahtjev“. Dakle, zvanični „zahtjev“ za nabavku sistema protivvazdušne odbrane S-300 nije stigao iz Srbije. Mada, ne isključujem mogućnost da kod partnera postoji interesovanje za ovaj sistem, jer je u više navrata dokazao svoju efikasnost u arsenalu ruske vojske i nacionalnih armija drugih zemalja.

Ako srpska strana zvanično izrazi interesovanje za nabavku S-400, da li će dobiti pozitivan odgovor Moskve?

S obzirom na visok nivo bilateralnih odnosa između naših država, nismo zatvoreni za dijalog. A ako dobijemo odgovarajući zvanični zahtjev, ne vidimo prepreke i spremni smo da razmotrimo navedeno pitanje na propisani način. Treba imati na umu da nije primljen pomenuti zvanični zahtjev srpske strane, a potražnja stranih kupaca za sistemom protivraketne odbrane S-400 je veoma velika. To jest, čak i ako postoje dogovori, navedeno pitanje nema blisku perspektivu. Sačekaćemo i vidjećemo.

Specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Metju Palmer prijetio je Srbiji sankcijama zbog vojnotehničke saradnje s Rusijom. Kako komentarišete njegovu prijetnju? I da li mislite da bi Beograd u svijetlu ove prijetnje mogao da odbije dalje produbljivanje vojnotehničke saradnje između naših zemalja?

Kao što je već napomenuto, naše zemlje su povezane odnosima strateškog partnerstva, bliskog prijateljstva i međusobnog razumevanja bratskih naroda. Vrhovno rukovodstvo Srbije više puta je izrazilo namjeru da razvija vojnotehničku saradnju s Rusijom. Nemamo razloga da sumnjamo u to. Mislim da će Srbija nastaviti da uspešno brani svoj suverenitet u obezbeđivanju nacionalne bezbjednosti, kao i mnoge druge države koje se racionalno približavaju pitanjima jačanja svoje odbrane.

Kakve su perspektive za vojnotehničku saradnju naših zemalja i od čega će najviše zavisiti – od novca ili od političke volje?

Saradnja Rusije i Srbije prvenstveno se zasniva na dugogodišnjim prijateljskim vezama. Pored toga, zasnovana je na principu obostrane koristi, kako u političkom, tako i u ekonomskom smislu.
U perspektivne projekte saradnje uvrstiću i nabavku savremenog oružja, o čemu sam govorio ranije. Naknadno će do izražaja doći organizacija njihovog visokokvalitetnog i blagovremenog servisiranja nakon prodaje i modernizacija prethodno isporučenog naoružanja i vojne opreme.
Siguran sam da partnerstvo između naših zemalja ima široke i dugoročne perspektive.

(izvor: Pečat.co.me)