Da li je Francuska spremna za rat?

Nakon najava francuskog predsednika o mogućem upućivanju kopnenih trupa u Ukrajinu, načelnik generalštaba kopnene vojske je potvrdio da su trupe „spremne“. U tekstu za “Le Monde”, general Pierre Schill je napisao: „Francuska je u stanju da u koaliciji uputi diviziju, to jest oko 20.000 ljudi, u roku od 30 dana.“ On je dodao: „Kako god da se međunarodna situacija razvijala, Francuzi mogu biti sigurni da će njihovi vojnici biti prisutni.”

Neposredno pre posete francuskog ministra odbrane Sébastien Lecornua Berlinu ovog četvrtka i petka, načelnik generalštaba kopnene vojske ponovo je pokrenuo debatu o kopnenoj operaciji u Ukrajini. Vojni eksperti su reagovali podsećanjem da je francuski ministar rata, maršal Edmond Lebœuf, upotrebio skoro iste reči 15. jula 1870: „Spremni smo, i više nego spremni”, što je bila referenca na poraz francuske armije, koju je za nekoliko nedelja pregazila vojska Pruske i saveznika.

U knjizi objavljenoj u januaru pod naslovom “Sommes-nous prêts pour la guerre ?” (Da li smo spremni za rat?), vojni ekspert levog časopisa “L’Opinion” Jean-Dominique Merchet detaljno objašnjava zašto francuska vojska može drži najviše „80 kilometara linije fronta i ne više”. Prema francuskim vojnim planovima, za liniju fronta od 20 kilometara potrebna je brigada od 6.000 ljudi i 1.500 vozila. Ove brojke nisu tajna, ali se o njima retko govori. Merchet piše da bi, prema planovima generalštaba kopnene vojske, Francuska trebalo da do 2027 bude u stanju da mobiliše diviziju od 19.000 vojnika i 7.000 vozila u roku od 30 dana. Schillov tekst za “Le Monde” zvuči kao da je ovaj cilj, postavljen za 2027, već realizovan.

Merchet za FAZ ističe da Francuska ostaje zavisna od pomoći NATO saveznika. Francuska kopnena vojska ima samo dve divizije, prvu i treću, pri čemu je jedna u rezervi. Novi budžet za oružane snage za period od 2024. do 2030. godine ne znači prekretnicu za kopnenu vojsku, jer Francuska ulaže u sve vojne oblasti. „Francuska vojska je kao američka, samo u bonsai verziji“, rezimira levičar Merchet. Kada je u pitanju naoružanje, prednost je kvalitet poput haubica Caesar ili aviona Rafale, a ne kvantitet, ali od određenog operativnog praga to više nije dovoljno.

Merchet slikovito opisuje prezir prema artiljeriji i tenkovima u vojnom vrhu, koji smatra da je vazdušna borba „plemenitija“. On u svojoj knjizi ističe da u vojnim krugovima i dalje gaje izvesnu rusofiliju. Vojska po prvi put ima poteškoća da regrutuje podmladak. Ovo je novi fenomen za francusku profesionalnu vojsku, koja je odavno posebnost u Evropi.

Odbor za odbranu parlamenta Francuske upozorio je u izveštaju objavljenom u februaru 2023 da francuska vojska nema dovoljno municije da podrži operaciju visokog intenziteta. „Opšte pogoršanje zaliha municije u Francuskoj od kraja Hladnog Rata čini se da je postalo neodrživo i s obzirom na trenutni strateški kontekst i s obzirom na vojne ambicije Francuske“, napisala su dva autora, poslanici Vincent Bru iz vladajućeg “Mouvement démocrate” i Julien Rancoule iz opozicionog “Rassemblement National”.

Od 2011 zatvoreno je šest od dvadeset skladišta municije. Tačan iznos zaliha je tajna, ali u slučaju „teškog“ sukoba ne bi trebalo da traju duže od nekoliko nedelja. Pad zaliha utiče i na operativnu sposobnost oružanih snaga, koje vežbaju manevarskom municiju i na simulatorima, ali retko imaju priliku da stvarno rukuju sa „kompleksnom municijom“.

Senat, gornji dom parlamenta, takođe je uključio alarmirao. Posle posete Poljskoj i Ukrajini u decembru, predsednik sentskog komiteta za odbranu i spoljne poslove Cédric Perrin predstavio je izveštaj pod naslovom „Zašto budućnost Evrope leži u Ukrajini“, u kom je konstatovao da obećanja predsednika Macrona da će Francuska preći na „ratnu ekonomiju“ nisu ispunjena.

Perrin piše da trenutna francuska proizvodnja od 20.000 granata kalibra 155 mm godišnje može da pokrije samo tri do četiri dana borbe. Zbog nedostatka francuske municije, ukrajinski vojnici pune haubice Caesar granatama iz Koreje, iako to donosi ograničenja u preciznosti nišanjenja i doprinosi povećanom habanju. „Nismo adekvatno ukotvili našu pomoć u proizvodnji dovoljnih količina municije“, napominje senator u svom izveštaju.

Gde se takođe navodi da se volumen nabavke artiljerijske municije ne razlikuje značajno od prosečnih vrednosti prethodnih godina što „stavlja Francusku u opasno problematičnu poziciju u poređenju sa njenim partnerima“. USA su šestostruko povećale proizvodnju artiljerijske municije, Velika Britanija naveliko pravi nove porudžbine, a Nemačka je naručila od privatnog koncerna “Rheinmetall” 150.000 komada artiljerijske municije. U Francuskoj, kadenca nije povećana u meri u kojoj bi to zahtevala ratna ekonomija, konstatuje Senat.

Načelnik generalštaba kopnene vojske nije pomenuo pitanje municije u svom tekstu za “Le Monde”, ali konstatuje da su u ovih poslednjih nekoliko decenija mira, zapadna društva bila zavedena da „potcene realnost odnosa snaga”.

Iluzija je da se savremeni rat može voditi potpuno daljinski, zahvaljujući novim tehnologijama. „Novi oblici ratovanja ne anuliraju stare“, piše general Schill. Elektronsko ratovanje i bliska borba u rovovima se nadopunjavaju, kao i cyber-napadi i artiljerijski dueli. Francuska vojska se sprema za najteže misije, uvek po motu: “Si vis pacem, para bellum” – ako želiš mir, pripremi se za rat.