DA LI JE DOŠLO VRIJEME ZA VEŠ MAŠINU I CENTRIFUGU
Piše Perica Đaković
Ne znam kako ste vi doživjeli potonje skupštinsko saslušanju u vidu Odbora za bezbjednost, ali ono što smo vidjeli i slušali u direktnom TV prenosu na mene je ostavilo utisak da nam je hitno potrebna dobra „veš mašina“. Pitate se vjerovatno zašto? Pa nakon onoliko iznesenog prljavog veša između onih radi kojih je saslušanje organizovano, bojim se da će nam i ta „veš mašina“ biti slaba i da će nam biti potrebno ozbiljno hemijsko čišćenje. Na jednoj strani imali smo ministra (kako se sam prozvao – politička kičma premijera), a na drugoj strani prvog čovjeka Specijalnog policijskog odjeljenja (prvi saradnik SDT-a po položaju), dakle, ljudi koji bi trebalo u najmanju ruku da budu saradnici na istoj strani, strani pravde u borbi protiv kriminala. Kad ono ispadoše, barem po onom što smo vidjeli i čuli – ljuti protivnici! Šta sve nismo čuli.
Od optužbi za automobile za prevoz narkotilka, kupovini stanova po povlašćenim cijenama, šahovskim figurama, ljubavnicama koje su bile i u vezi sa ništa manje nego vođom jednog od klanova, diskotekama, pjevačima i pjevačicama, i da ne nabrajam dalje. Iako je neko od aktera tog „saslušanja“ rekao da nema šta da se krije, ipak čini se da je vješto sakriveno ono zbog čega je sve to organizovano. Bilo je tu svega i svačega, u tome više je ličilo rijalitiju, a ponajmanje onoga zbog čega je saslušanje organizovano zbog afere Do Kvon i kriptovaluti. Ili bolje reći, kada su ih tome i malo približili svojim pitanjima neki prisuti, onda su se drugi vješto umješali da priču razvodne i odvedu u drugom pravcu, poput „plave sveske“ i tome slično.
Dakle, o tome što je narod htio da čuje a što je imalo veze, odnosno prijetilo i hapšenjem, ništa manje nego prvog čovjeka pokreta Evropa sad 2, koji je bio i kandidat za predsjednika države, a potom i kandidat za premijera, odnosno na kraju i premijer, skoro ništa nismo čuli, izuzev ako to nije ostavljeno za tzv. „gluvu sobu“ i uši odabranih. Ušima naroda, a koji ih je sve birao, i u čije ime oni sada primaju ne male pare, ostao je dostupan samo prljavi veš i činjenica da se svi bave praćenjem onih drugih i da nismo daleko odmakli od one Ozne iz Živkovog filma „U ime naroda“. Pardon, moramo da izuzmemo gospođu Jevrosimu koja je prozvala svoje bivše drugove spominjući da je Do Kvon sarađivao sa Spajićem i da su se sastajali u Beogradu. Ona je potvrdila da je tada bila u PES-u i da je zainteresovana da čuje odgovore da li su zamijenjeni laptovi. Ostalo je otvoreno pitanje i da li je neko natjerao tog Do Kvona da napiše ono već čuveno pismo, i tako dalje i tome slično, što bi neko rekao od ranijih političara.
Za razliku od pomenutih aktera, a koji imaju što bi neko rekao legitimno pravo da se brane odnosno napadaju jedni druge, čini se da je jedini zadržao dostojanstvo dijaloga i rasprave od pozvanih na saslušanje bio SDT, odnosno gospodin Novović, koji je, ispade i to, da je sjedio, kako bi i djeca rekla, između dvije vatre. Ispalo je očigledno da on nije povukao svoju ranije saopštenu riječ da vjeruje svom prvom saradniku, koga jedino on na kraju bira i razrješava, ali onako u male, što bi rekli, i neki prisutni poslanici tokom svojih rasprava.
Zato je u pravu bio i poslanik Knežević koji je više u šali i svom stilu rekao da ga ovo podsjeća na kultni film „Dobar-loš-zao“, navodeći koga čak i vidi u pomenutim rolama tog vesterna. Da ne zaboravimo i činjenicu da u ovoj diskusiji nije izostalo ni čaščavanje ko je koliko u tom biznisu se i naplatio, ili što bi rekao narod ko je više „jamio“.
I sad neka mi neko kaže da mi u Crnoj Gori nemamo bolji rijaliti od Pinka, i da ne znamo da se zabavljamo. Ako ništa drugo naš rijaliti je makar na izgled jeftiniji, kažem makar samo naizgled, mi naše aktere plaćamo malo drugačije nego „ružičasti“. Kako premijer Milojko reče, iako tvrdi da nije gledao, da mu je ovo više ličilo na mušku svlačionicu iz srednje škole IVa i IVb razreda. Zato uz ovu premijerovu konstataciju i onaj naslov i pitanje „Da li je došlo vrijeme za Veš mašinu“, jer kad se djeca igraju veš se isprlja. Ostaće mi ipak u ušima i ona premijerova, citiram, „Sve optužbe koje neko ima protiv nas neka se procesuiraju u tužilaštvu“. Ne znam samo na koga je mislio pod riječju „NAS“, jer njega barem ono što smo mi čuli u prenosu niko nije optuživao. Možda je to za neki novi rijaliti, ko zna?