Čović: Kurti pokušava da od Srbije iznudi priznanje lažne države

Kurtijev reciprocitet“, odluka koju je donela „tehnička“ vlada u Prištini, a po kojoj sada imamo situaciju nekakvog reciprociteta, pokušaj je da se na mala vrata od Srbije iznudi nekakvo priznanje nekakve nezavisne države kakva je Kosovo.

Ovako bivši predsednik Koordinacionog centra za KiM Nebojša Čović vidi odluku prištinskih vlasti po kojoj proizvodi iz Srbije ne mogu ući na Kosovo ukoliko na njima nije naznačeno „Republika Kosovo“.

Prema njegovom mišljenju, poslednja odluka vlasti u Prištini je očekivana, imajući u vidu šta se sve događa na prostoru Kosova i Metohije od prošlogodišnjih izbora i dolaska Kurtija na vlast.

„Kurtijev reciprocitet“ bi bio – priznanje Kosova

„Videli smo u startu da je Kurti najavljivao „reciprocitet“, a ova odluka predstavlja njegov dalji pokušaj da sapliće dijalog. Oni ne žele iskreno proces dijaloga već kupuju vreme, a kupovina vremena se odnosi na nešto što se ponovo pojavilo ili „povampirilo“. Naime, poslednjih dana ponovo je krenula da komentariše Medlin Olbrajt, koja će, nadam se, kad tad odgovarati za ono što je uradila. Pa se iz sve snage uključuje Eliot Engel, pa Danijel Server. Dakle, uključili su „tešku artiljeriju“ nekakve kosovske nezavisnosti, celu tu „klintonovsku strukturu“. S tim što je ta artiljerija zarđala, ali ne toliko da ne uzima velike „prljave“ pare u torbama i to od kriminala, kojima su Albanci lobirali nekakvu naklonost, pre svega Amerike“, primećuje sagovornik Sputnjika.

Donald Tramp, smatra Čović, nema takav pristup i ne bi želeo da nastavi tu „klintonovsku avanturu“, ne samo na prostoru KiM, nego u celom svetu.

„Klintonova administracija je zagorčala život u celom svetu. Gde god su stigli napravili su ludnicu, razvalili mnoge države, a sve je bilo zasnovano na prevarama. Pođimo od nas, kakva humanitarna katastrofa? Ta priča se otvorila i u nemačkom Bundestagu, a nemački, američki i mnogi drugi poreski obveznici se sve više pitaju dokle će i zašto davati pare za nekakvu kriminalnu državu Kosovo. Nemačka je dala 500 miliona evra. Kakvi su to interesi?“, pita naš sagovornik.

Kupovina vremena u očekivanju američkih izbora

Kako kaže, na delu je kupovina vremena do američkih izbora i eventualne pobede poslednjih ostataka „duboke države“ zasnovane na neoliberalnom konceptu.

„Oni očekuju da pobedi Bajden. Na sve to dodajte i ovo što se sada događa u SAD, naravno tu je i svetska pandemija, dakle vrlo je komplikovana situacija i iskreno mislim da će američki izbori odlučivati i o svetskom miru. Ukoliko „duboka država“ opet pobedi u Americi, što je „klintonovski“ koncept, mislim da ćemo imati ugrožen svetski mir“, kaže Nebojša Čović.

Srbija da ne žuri

Ovo je, ocenjuje naš sagovornik, nova rukavica u lice i u odnosima Nemačke i Amerike, ali Srbija, po njegovom uverenju, nema ni jedan jedini razlog da žuri.

„Imaju oni ubačene „spin majstore“ i na našem prostoru koji svako malo pričaju o tome da treba „završiti Kosovo“ i „odbaciti Republiku Srpsku“. Međutim, to neće moći da prođe, imajući u vidu da poštovanje međunarodnog prava, kada je u pitanju Kosovo i Metohija, podrazumeva Rezoluciju 1244, podrazumeva ustav Srbije, međunarodno priznate države i članice UN, i podrazumeva da je Kosovo i Metohija teritorija Republike Srbije. Ne možemo da poklanjamo delove naše teritorije i nemamo na to pravo, a u SB UN se pitaju i neki drugi – Rusija, Kina, a i ostale zemlje“, ukazuje Čović.

U ovom trenutku, napominje on, jasno je da je dijalog Beograda i Prištine zaustavljen, a da kreće igra ko će kome da uruči „vruć krompir“.

„Oni to maksimalno pokušavaju da gurnu ka Beogradu, ali verujem da nije ključna stvar samo ukidanje taksi ili ukidanje nekog „Kurtijevog reciprociteta“, već moramo da sednemo i vidimo šta je ko sproveo, a šta nije u brojnim potpisanim sporazumima. Dakle, ne treba da upadnemo u zamku spinovanja, čak i iz EU, koja bi htela da zameni svoje probleme pričom o Kosovu i Metohiji, navodno najvećem evropskom problemu. Ne, to nije najveći evropski problem. Njihov najveći problem je šta je EU sada i kakva će biti, gde im je otišla solidarnost i kakvi će im biti međusobni odnosi, kao i to da li će ikada dozvoliti dalje proširivanje“, kaže Čović uz opasku da smo geografski svi Evropa i da ne vidi prostor za to da neko opet okrivi Beograd.
Kurtija, napominje Čović, ne smatra kriminalcem, ali dodaje da što se tiče potencijala koji je imao kao političko krilo u okviru UČK, po toj osnovi bi i on imao za šta da odgovara kada su u pitanju zločini koje su albanske terorističke organizacije, podržane prvenstveno od strane Amerike, ali i od ostalih subjekata međunarodne zajednice koji su sastavni deo EU, počinile na prostoru KiM.

„Za očekivati je bilo da probamo kroz njega da se izborimo sa tim ratnim zločincima i kriminalcima, jer je KiM teritorija zarobljena dubokim organizovanim kriminalom sa težištem na drogi, trgovini oružjem, trafikingu i trgovini ljudskim organima. Međutim, to se za sada nije ostvarilo“, navodi Čović.

Kurti se neće lako predati

Sagovornik Sputnjika očekuje i nove probleme jer veruje da se Kurti neće tako lako predati, bez obzira na odluku njihovog Ustavnog suda koji je, kako kaže, kao i sama priča o njihovoj državi, nešto što je kontroverzno, a Albanci ga koriste samo kada im treba.

„Taj Ustavni sud je blokirao Briselski sporazum u smislu nečega što je dogovoreno, a to je Zajednica srpskih opština. Taj sud je odlučio da se vrati zemlja manastiru u Dečanima, pa se to takođe ne sprovodi već se gradi put na imovini Srpske pravoslavne crkve. Sad je Ustavni sud dao za pravo tom pristupu da je vlada Kurtija pala u Skupštini i da treba doći do nove vlade. To će biti vlada, kako kažu, Avdulaha Hotija, a zapravo ista vlada kao Haradinajeva. Dakle, nije Haradinaj nego njegova supruga koja će voditi ministarstvo spoljnih poslova, i u suštini to će biti vlada koja podržava nešto što je bila ubačena dimna zavesa, odnosno takse. Sasvim je jasno da takse nije izmislio Haradinaj, nego da su u velikoj meri nemački politički subjekti smislili igru da bi se pričalo o taksama, a ne o tome da od strane Albanaca nije sproveden ni jedan jedini sporazum“, kaže Čović.

On dodaje da Albanci nisu sproveli preko 40 sporazuma, iako je garant tih sporazuma bila međunarodna zajednica, odnosno EU.

„Šta je sad sa Ketrin Ešton? Šta ona sada ima da nam kaže oko nesprovođenja sporazuma? Šta imaju da nam kažu institucije EU? Interesantno je bilo ovo poslednje pismo koje su potpisali gospođa Merkel i Makron gde traže da se dijalog „momentalno“ započne. Pre svega to je ružna reč, to je reč koja je diktat, a mislim da više nismo na prostoru diktata. U tom pismu možda malo ohrabruje da će se „poštovati međunarodno pravo“. Pa međunarodno pravo je prekršeno ’99 godine silovanjem u jednom globalističkom i neoliberalnom konceptu, za koji se iskreno nadam da mu postepeno dolazi kraj“, kategoričan je Čović.

„Multietnički plamen“ i „multietničke sekire“

Albanska populacija, uveren je naš sagovornik, nema kapaciteta za multietičnost.

„O kakvoj multietičnosti pričamo kada 200.000 ljudi ne može da se vrati kući, a one koji pokušaju sačekuju tako da im neki „multietnički plamen“ upali kuće ili bivaju dočekani „multietničkim sekirama“, napominje Čović.

„Naravno, Srbi i Albanci će živeti na ovom prostoru, bilo jedni pored drugih ili jedni među drugima, ali garantujem da albanske političke strukture ne daju prostora albanskoj populaciji da razmišlja o stvarnom, iskrenom, multietničkom životu, jer tamo na žalost ne mogu da se probiju prave demokratske strukture, već se drže ovi ratni zločinci i kriminalci. Na kraju krajeva, cela bivša Jugoslavija je bila multientička. A ko je doprineo da se to razvali? Upravo međunarodna zajednica, a u velikoj meri Nemačka koja je tu igrala značajnu ulogu“, zaključuje Nebojša Čović za Sputnjik.