Budimir: Ako se usvoji rezolucija o Srebrenici, počeće pravna kažnjavanja Srbije, Srpske i Srba
Ministar za naučno-tehnološki razvoj i visoko obrazovanje Republike Srpske Željko Budimir smatra da postoji realna opasnost od revizije tužbe BiH protiv Srbije, te dodaje da nema sumnje da će nakon rezolucije o Srebrenici početi pravna kažnjavanja Srbije, Srpske i srpskog naroda.
Budimir, koji je i profesor međunarodnih odnosa, istakao da je revizija tužbe za genocid BiH protiv Srbije moguća posebno u aktuelnim okolnostima, gdje više nema ni traga međunarodnom pravu.
– Cilj rezolucije nije rješavanje nekakvih problema, kako oni kažu, već otvaranje političkih i pravnih procesa protiv Republike Srpske, Srbije i srpskog naroda. To je u pozadini rezolucije, kao i otvaranje Pandorine kutije kojom treba da se poništi sav napredak koji se desio između naroda i Srbije i BiH – rekao je Budimir za „Večenje novosti“.
On je istakao da nema sumnje da će nakon rezolucije /u Generalnoj skupštini UN/ definitivno početi pravna kažnjavanja srpskog naroda, Srbije i Republike Srpske i da će se dešavati dva pravna procesa.
– Jedan je striktno primjenjivanje „Inckovog zakona“ kojim će se kažnjavati negiranje genocida u BiH, a nakon toga idu tužbe protiv Srbije. Varamo se ako mislimo da tu postoje racionalni elementi koji treba da govore o suživotu i pomirenju u BiH – rekao je Budimir.
Kada je riječ o formalnim procedurama oko revizije tužbe, Budimir je ocijenio da je to teško da se desi, ali kako ističe, ukoliko se zna kako su donošene presude u Haškom tribunalu za genocid i u Sudu BiH, onda se jasno vidi da su svi procesi uvezani, prenosi Srna.
Budimir je napomenuo da se na osnovu presuda Haškog tribunala tražila osnova da bi se donijela rezolucija o „genocidu“ u Srebrenici, pošto je prije toga propao pokušaj da se ona donese u Savjetu bezbjednosti UN, pa se sada ide u Generalnu skupštinu.
– Ne donosi se to zbog moralne satisfakcije, već zbog diskreditacije jednog naroda, u ovom slučaju srpskog. Cilj je izbacivanje srpskog naroda iz političko-istorijske pozicije koju je ostvario Dejtonskim sporazumom – zaključio je Budimir.