Pravljenjem novih stranaka i koalicija, ANB je pomogao vladajućoj koaliciji da obesmisli eventualni bojkot opozicije na narednim parlamentarnim izborima. Upravo je to bio glavni cilj vlasti, da u kratkom roku pomogne osnivanje novih partija, koje će učestvovati na izborima i da na taj način opozicionu ideju o bojkotu osujete.
Pošto je bojkot jedna od realnijih opcija, razne strukture oko vlasti su dobile signal da krenu u akciju pomaganja osnivanja novih, ali i aktiviranja nekih partija, kako bi se taj adut opoziciji izbio iz daljih planova.
Sada je gotovo izvjesno, da najezda novih partija, ima za cilj da obesmisli bojkot opozicije.
U ovoj varijanti bojkot ostaje samo mrtvo slovo na papiru, a ako bi se neka partija na to i odlučila to bi značilo njeno političko samoubistvo.
Sama ideja bojkota bila bi odlična, ali za nju je potrebno nekoliko preduslova, o čemu smo već pisali.
Prvi i osnovni je podrška međunarodne zajednice za taj projekat, a ona će sasvim je sigurno izostati, jer Brisel već pune tri decenije duva u jedra DPS-u i žmuri na njihove izborne krađe i mahinacije. Čak i da za trenutak zaboravimo da je za bojkot neophodna makar i prećutna saglasnost međunarodnog faktora, treba znati, da je bojkot uspješan samo ukoliko svi bojkotuju.
I da se vodeći opozicioni predstavnici i partije odluče na tako nešto, gotovo je izvjesno da u niskom startu za izlazak na izbore čeka nekoliko opozicionih stranaka i lista (neke skoro formirane, a neke će biti uskoro) koje su pod patronatom režima i koje će za tu priliku da im odglume opoziciju.
U tom slučaju, bojkot ima svrhu, samo ako želimo da učvrstimo vladavinu DPS-a i omogućimo im osvajanje apsolutne vlasti, a možda i namaknu dvotrećinsku većinu, što bi značilo osudu srpskog korpusa na političku smrt!
