Jesu li evropske desničarske i ljevičarske snage zamijenile uloge: Šta znače izbori u Evropi za Crnu Goru?

Izbori za evorpski parlament izazvali su dosta polemike na starom kontinentu a desničarske snage su na dobitku. Koliko će to uticati na politiku proširenja i koliko će to uticati na put Crne Gore ka Evropskoj uniji govorili su u Temi Jutra Prve televizije magistar međunarodnih odnosa Samir Hadžić, politikolog Vladimir Pavićević i novinar Jovica Jokić.

Profesor Pavićević je kazao da je Evropski parlament od svih institucija najslabija institucija.

„Ima malo nadležnosti, nema tu velike moći. U javnom mnjenju se ipak najčešće pojavljuju ljudi iz Evropskog Parlamenta jer ih je 720. Oni ipak nemaju neke velike moći ali protekom vremena i prateći razvoj evropske integracije ipak dobija na važnosti. Takođe, izlaznost je bila veoma visoka, preko 50%. Na prethodnim izborima je bilo 30-ak%“, kazao je Pavićević.

On je upitao šta je najvažniji rezultat izbora za evropski parlament.

„To je ideološki presjek. Izlaznost je takva da možemo da je tretiramo kao dobar uzorak i da vidimo kakvo je stanje u pogledu sistema vjerovanja, ideja, vrijednosti i mišljenja koji se zagovara na teritoriji članica Evropske Unije i koje su to ideologije koje su dominantnije u odnosu na druge“, podvukao je Pavićević.

Samir Hadžić je postavio pitanje da li je desnica, desnica, a ljevica ljevica. On smatra da su vrijednosti u potpunosti zamijenile uloge.

„Po mom mišljenju, ljevica koja je dugo držala Evropu, povela je ratove, prouzrokovala rasnu i migracionu mržnju. Ko je na kraju krajeva prouzrokovao migracije? Oni koji su započeli ratove. EU i vlast koja je tada bila u zemljama koje je čine je izazvala ratove, učestvovala u ratovima i projektovala migracije. Evropska spoljna politika ima problem jer nije jedinstvena, pojedine zemlje se razilaze, a i nakon ovih izbora ne znamo kakva će biti spoljna politika EU i da li je to spoljna politika sjedinjenih evropskih država ili zemalja članica koje kalkulišu sa vremena na vrijeme“, kazao je on.

Slaže se da Evropski Parlament dobija na značaju u smislu oblikovanja politika i donošenja zakona.

„Oko izbora predsjednika EK, tu su ipak veći šefovi. Da li će Fon der Lajen nastaviti ili ne, vidjećemo. Meloni je ozbiljan kandidat za predsjednicu Evropske Komisije. Ona želi da Rim bude jedan od centara koji će oblikovati evropsku politiku. Melonijeva je navodno nasljednica fašista, iako se ja ne slažem da je ona vodila spoljnu politiku jako mudro. Ta nasljednica fašista je bila glasna u odnosu na ostatke kolonijalističke Francuske u Africi, bila je glasna u odnosu na rat u Palestini, a Ukrajinu je koristila kao as u rukavu“, kazao je Hadžić.

 

Dodaje da desnica sada više liči na ljevicu, a da ljevica liči na desnicu.

„Mislim da je ovo bila pokazna vježba za izbore koji dolaze u tim zemljama. Imamo demokratski čin predsjednika Francuske koji je odmah raspisao izbore. Desnica je sada dobila krila, nije dobila prevagu ali je ojačala, a koristiće EP za marketing. Oni su se za to borili. Očekujem da se dese izbori u nacionalnim zemljama i tu ćemo imati jednu stvarnu i suštinsku bitku na terenu“, kazao je magistar.

Što se proširenja tiče i Crne Gore, Hadžić tvrdi da sva ova pompa evropskih komesara je bila u službi kampanje njihovih nacionalnih vlada i nemaju jasan stav u proširenju.

„Imali smo podršku od Orbana. On jeste za proširenje, iako je prošao jako loše. Proširenje opet otvara pitanja migracija. Nama treba unutrašnje pomirenje, i zato oni nas ovako zbunjuju“, kazao je Hadžić.

Novinar Jovica Jokić tvrdi da su generalno svi usmjereni na rezultate Emanuela Makrona.

„Ankete su to i predviđale i rast nacionalnosg fronta Marin Le Pen. Ovo je bila neka unutrašnja proba za Francusku. Svi su iznenađeni raspisivanjem izbora. Analitičari tvrde da je izazvao politički zemljotres a možda je i svog kolegu, kancelara Šolca, stavio pred neki izazov jer je i Šolc ostvario loš rezultat jer dijeli drugo mjesto sa aFD-om. Trend je da je i Evropska narodna partija poboljšala svoj rezultat a tu su Demohrišćani Njemačke, Republikanci Francuske, tu je i partija Donalda Tuska iz Poljske. To su konzervativne partije desnog centra. Uz liberale koji su ostvarili pad za nekih 20-ak mandata, može se ponovo formirati većina a analitičari i novinari predviđaju da bi Ursula fon der Lajen mogla ponovo biti predsjednica EK“, kazao je Jokić.

 

Dodaje da je evropski parlament pravi presjek Evrope i da su zastupljene sve političke orijentacije.

„Ono što se zaboravlja je da su i grupe evroposlanika takođe ostvarile značajan rezultat a do polovie jula je rok do kada se formiraju klubovi u okviru EU Parlamenta. Vidjećemo kako će se dio tih poslanika orijentisati i hoće li desnica dobiti na snazi gdje tradicionalna Evropa više ne upravlja kako je do sada upravljala. Za razliku od prošlih izbora kada smo imali Britance, imaćemo više ekonomskih pitanja i bezbjednosne krize, nego na prethodnim izborima kada smo se fokusirali na zelene ekološke teme“, naglašava ona.