Sataraš 88

Lijep je vazduh mediteranski, zimi pogotovo, pa nijesam htio remetit harmoniju dnevnom politikom, no nekakav „apel 88“ (apel 69?) nekakvih intelektualaca me nasmijao tog dana. I dobro me „radio“ jer je pisalo da je taj apel (vapaj, za .. 69? ) potpisalo 88 intelektualaca.

Od tih 88 „intelektualaca“ neke znam, neke ne, a za nekakve oluke, sulundare, olineke, kako li već, sam čuo prvi put kad ih vidjeh kod Bećkovićeve. E onda je bilo predvidivo da ce tog taj nastup preporucit kod onoga što kameni istinu, živu. Kako mi jednom Čović reče „zamisli samo, živa istina, ko da postoji mrtva, odakle je ta budala?

“E takve pameti, kao taj .. olinek je gro potpisnika tog apela, vapaja za.. 69. Ko normalan Latinku Perović uzima za ozbiljno, odavno već? I ne treba na nju „trest’ gaće“ jer je to lako al nije lijepo kad je u toj dobi. Ali, treba reć’ nekom od rodbine ili prijatelja, ako ih ima, da joj sugerišu, ako je to moguće. Da joj kažu da je drug tito umro. I da se opusti Latinka, te da igra „mice“ doma, ili domine i šah na Kalemegdanu.

Baš tamo đe šetasmo, i slikasmo se, ja i jedna od potpisnica apela. Prije 30ak godina, kad bijasmo u ljubavi, veljoj. Elem, kakvih tu ima opskurnih likova, među tim „intelektualcima“ .. Pazi samo, nekakav Bešlin, nekakva figura koju su „emitovali“ na rtcg đe se može pojavit najveća avetinja samo ako zalaje nešto protiv braće Srbalja. A da ironija bude veća taj Bešlin je neđe iz Vojvodine. Ko je njega dovuk’o u CG da bude ono što su Miloševiću bile Milijana Baletić ili Mila Štula?

Mada su njih dvije imale bele bubrege, ovaj ima višak ženskih hormona, onako inertan i uspavan ravničarski. Bio je neki Bešlin fudbaslki sudija za vrijeme ex yu, Milivoj, kad je bila ok liga, za toga sam čuo, za ovoga nikad dok ga ne poperiše par puta da bude Mil(ijan)a, intelektualac. No nećemo ni na njega trest’ gaće, tako vojvođanerski pacifiziranog, nema smisla. Pa onda, zamisli samo, Stjepan Mesić, intelektualac s kojim je „šegu gonio“ jedan Nazif Gljiva, bosanski folk pjevač, koji je prepričavao zgode sa zajedničkog robijanja. Intelektualac Stjepan.. taman koliko je li Nazif. Nazif, Gljiva. Pa onda zamisli samo intelektualac Milan Kučan, au.. jak intelektualac.

Pa onda Budimir lončar, zamisli samo, kakva gromada diplomatska. Cirkus jedan. Pa onda starac Fočo od stotilnu ljeta, titov režiser Veljko s Grahova, velji intelektualac. Pa onda zamisli samo, i iznenađujuće, jer njega nijesam držao za budalu, Boša Tanjević. Kapiram da je dužan da „ispoštuje“ što je bio plaćen u CG ka’ niko niđe na svijet, ali Boša jadan ne bio, smanji doživljaj, ti si iz PLevalja bolan, pusti politiku velju, il ako zelis već onda se do’vati male..“ Izađi mala izađi mala.. „lokalom se bavi, idi u PLevlja, sjedi u kafić, uživaj bolan, pusti politiku, kad se ne razumiješ već.

Pa onda opskurni Nikola Samardžić, koji predaje kod kuma mi na Vakultet. I prirodno je da inklinira ovoj kumovoj priči, ali Nikola je manitost pokazao i kod Bećkovićeve u emisiji, landaranjem, gestikulacijama i fonetskim propadanjem. Simpatičan mi je Nikola ali, Nikola jadan ne bio, ne moraš dežurat na svaku političku temu, k’o Ratko Božovic dok je bio predavač kod kuma mi na Vakultet. Dobro si plaćen na „udg“ ajd da se ne lažemo.

Pa onda nekakvi novinari iz „beeeee i ‘aaaaa“ poznati jedino u „beeeee i ‘aaaaa“. Ko će po’vatat sva ta „imena“ ko je to? Kakvi crni itelektualci! Pa onda Mijo popovic, boxer evoluirao u pisca, meni simpatičan iz debate sa brkovićima u kojoj je seniora nazvao špijunom a juniora narkomanom. Volim konkretne ljude pa ako nešto znaš reci kako jes’, ne motaj u oblandu! Mada je mlađi brković bio u pravu kad je rekao da se „samizdat“ piše zajedno a ne ka’ što je to Mijo zborio i pisao, odvojeno.

Znači, Mijo „samizdat“ kontra od ne znaš. Zajedno. All together. Pa onda turistički vodič koji se predstavlja kao pisac Vlada Arsenijević, pa onda Filip David. Gde je ovde levo? Pa onda alkoholirani Basara od koga se sin ograđuje, i kaže mu da se izblej’o u tom apelu za sve pare. Pa onda Radmila, rektortka nekad. Mimoilazimo se dugo a bio bi to lijep susret. Pa onda čanak i kostreš, mali mu. Od palube. Pa onda nekakav sinan alić novinar???
E u tom apelu su gro intelektualci taman k’o taj sinan! Nikad čuo. Ko je čoVek? Sinan Sakić je ušao u legendu, a alić je tko? Zna li makar da udara u armuniku? Pa onda zamisli samo, tu već prasnuh u smijeh toliko da prosuh limunadu u more, veli ovako „Lula Mikijelj, aktivistkinja??? Pa čekajte??? O čemu se ovde radi? AKO SAM DOBRO RAZUMEO, intelektualci su potpisali nekakav apel..

Ali đe su tu intelektualci? Ispušene muštikle, lule i sinani. Nemam ja pojma ko je djavolja lula, ali zanimanje „aktivistkinja“???!!! Dok živjeh u Beograd imasmo u ulazu jednu Maru, starala se o higijeni, bila je vrlo aktivna ( aktivistkinja? ). Zamisli samo „aktivistkinja“!? Elem, nabrojah prvih nekoliko, s reda. Kakvi crni itelektualci?! Sataraš 88! Sataraš od paprika šilja, oniJA leskovačkiJA! Sasvim namjerno znam da se vrsna intelektualka, profesorica Danica Popović slatko nasmijala čitajući taj spisak. Čuh se s Botom Koprivicom za Božic „vidjeh onaj spisak, nema te tamo Božo..

„A ne, ne potpisuje se to tako, samo sam kad se nešto potpisuje.. I istinu reče, Bota je građansku hrabrost davno dokazao. I tačno je, u sataraš se meću egzibicionosti, oni kojima je lijepo u masi i oni koji su slugeranje i u dužničkom ropstvu pa to treba odradit nekako, i kad od njih to niko ne traži. Nije to kum tražio. Provjereno! Kum pojma nema ko su 80% potpisnika sataraša, a onih 20% za koje zna, će „vrednovat“ taman k’o i do sad. Ima kum prečeg posla. Pređosmo Bota i ja na priču o lopti. To je pametnija priča.