Rasista, desničarski ekstremista, homofob? Navaljni: Tamna strana „kritičara Kremlja“
Kada se u nemačkoj javnosti govori o ruskom opozicionaru Alekseju Navaljnom, naširoko se koristi termin „kritičar Kremlja“. Kod većine ljudi ovo bi trebalo da izazove osećanja kao što su: dobar buntovnik protiv režima, branilac demokratskih vrednosti, Robin Hud. O činjenici da ovaj čovek ima i prilično mračne strane jedva da se govori. Neke od njih nabrajamo ovde.
Jedna stvar unapred: koliko god jedan opozicionar bio desničar, rasistički, homofobičan ili na neki drugi način neprijatan, to naravno ne opravdava njegovo ubijanje. Što se podrazumeva, ali možda to treba ponovo naglasiti u ovom trenutku.
I da: Aleksej Navaljni je visoko zaslužni borac protiv korupcije. A kada su u pitanju moralni standardi, ni njegov „protivnik“ Putin nije nikakvo merilo. Ponekad, međutim, se stiče utisak da u debati i previše važi: „Neprijatelj mog neprijatelja je moj prijatelj.“ I zato se sve negativno ignoriše.
Prvi politički angažman Navaljnog se dešavao od 1999. do 2007. Bio je član, čak i u predsedništvu, liberalne partije „Jabloko“ i istovremeno se proslavio kao bloger protiv korupcije. Navaljni tvrdi da su postojali samo lični razlozi da ga isključe iz partije: kritikovao je osnivača partije Grigorija Javlinskog. Koji kaže: nacionalističke i rasističke izjave dovele su do izbacivanja Navaljnog iz partije.
Kad su ga isključili iz stranke, oprostio se nacionalističkim pozdravom „Slava Rusiji“, veli član “Jabloko” Boris Višnevski. Što je teško materijalno dokazati.
Navaljni je sam bolje dokumentovao svoje pozicije u to vreme na sopstvenom blogu, u kome naziva aktiviste za građanska prava „kvazi-liberalne drkadžije“ a homoseksualce „pederčinama“ koje treba pozatvarati. Kada je Rusija izvršila invaziju na Gruziju 2008, zalagao se za deportovanje svih Gruzijaca iz Rusije. I napisao da Tbilisi, „centralu štakora”, treba sravniti sa zemljom krstarećim raketama.
Nakon što su ga izbacili iz liberalne partije, Navaljni je redovno učestvovao u godišnjem „Ruskom Maršu“, na kome konzervativci, nacionalisti, monarhisti i otvoreno desničarske ekstremističke grupe demonstriraju protiv vlade. „Kritičar Kremlja” se tamo nekoliko puta pojavio kao govornik i bio deo organizacionog tima. U to vreme je osnovao „Partiju Progresa“ koju je sam nazvao „nacionalističkom“.
Kada se 2013 kandidovao za gradonačelnika Moskve, postigao je svoj najveći uspeh: sa 27% osvojio je drugo mesto i konačno postao najpoznatija opoziciona ličnost. Međutim, on je osvojio glasove jasnom antimigrantskom kampanjom a koristio je očigledno lažne brojke. Na primer, da polovina zločina u Moskvi potiče od muslimanskih doseljenika sa Kavkaza.
Sem toga je koristio poznati desničarski populistički kliše da Ruskinje „više ne smeju da izađu na ulice“. Govoriti protiv kriminalaca i terorista, na primer iz Čečenije, je naravno dobro i ispravno samo po sebi. Ali dehumanizovati ih kao „bubašvabe“, protiv kojih se celokupno stanovništvo mora naoružavati, zvuči vrlo neobično iz zapadne perspektive.
Otprilike od 2013 Navaljni je značajno ublažio svoj vokabular. Tada čak sklapa paktove sa Komunističkom Partijom u pojedinačnim slučajevima, ako to šteti Putinovoj „Jedinstvenoj Rusiji“. Istovremeno, on se i dalje zalaže da Rusija uvede vizni režim za bivše sovjetske republike Centralne Azije i Severnog Kavkaza. Politički protivnici, kao i mnogi novinari i politikolozi, kažu: njegova nova dvosmislenost je samo taktika da uglanca svoj imidž u javnosti, posebno na Zapadu.
Prof.Dr. Gwendolyn Sasse, profesorka komparativne politike na Oxfordu, je u avgustu u intervjuu za „Tagesschau” rekla da Navaljni sada posve svesno izbegava jasno političko pozicioniranje. Da li je odustao od dosadašnjih pozicija ili je tek prestao da o njima govori javno, ostaje nejasno. Profesor na Diplomatskoj Akademiji Austrije i ekspert za Rusiju ambasador dr. Gerhard Mangot naziva Navaljnog „radikalnim ruskim nacionalistom“. I smatra da je malo verovatno da je svoje mišljenje preokrenuo za 180 stepeni.
Hamburger Morgenpost (MOPO)
(Mišljenja i stavovi objavljeni u rubrikama „Drugi pišu“ i „Kolumne“ nisu nužno i stavovi redakcije portala „Borba“)