U četvrtak izbori u SANU

Dosadašnji, nikadzaistaotišavši, predsednik SANU Vladimir Kostić, izjavio je kako se neće više kandidovati, pa je tako po prvi put rekao nešto značajno po SANU i srpski narod, ali da li je to zaista istina?

Elem, znamo da je Kostić unutar SANU oformio čitavu mrežu ljudi koji čine njegov klan, pa je podržavši Zorana Kneževića narodu uputio jasnu poruku ko je njegov kandidat. Ali, na stranu izbor za predsednika, jer se dogodilo nešto što privlači više pažnje.

Elem, po prvi put se za generalnog sekretara SANU kandidovala žena. Prisetimo se, Kostić se još 2021. godine, nakon reakcije medija, javno požalio rekavši: „U godini u kojoj smo izdali prvu knjigu iz edicije ’Žene – akademici’, s namerom da slavimo njihove doprinose uprkos anahronoj društvenoj svesti i tada i sada, i u godini u kojoj su bitno proširene umetničke oblasti predstavljene u našoj kući, članovi SANU na tajnom glasanju nisu izabrali nijednu novu članicu. Ukratko, moj privatni stav je da je ovakva odluka nebranjiva. Mogu da pokušam da se dovijam da u spletu okolnosti izmišljam opravdanje, ali ću i sam, a i oni koji me slušaju, znati da je to jadan i uzaludan pokušaj. Opravdanje da nije bilo kvalitetnih predloga je jednostavno neistina jer ih je bilo više nego dovoljno.” Šta je ovde sporno, pitate se… Sporno je to što upravo Vladimir Kostić nije podržao kandidaturu Dušice Lečić Toševski, kao ni ceo njegov klan. Isti onaj Kostić koji je javno naricao zbog izostanka izbora ijedne žene u SANU, ali i onaj Kostić za čije je vladavine Matematički institut SANU, u godini Kostićeve kuknjave, organizovao naučni skup „Planovi za rodnu ravnopravnost u nauci i važnost rodno osetljivog budžetiranja”, a sa kojim u vezi je akademik Časlav Ocić izjavio da je Kostić sabotirao zbornike o Kosovu, a forsirao skup o rodnoj ravnopravnosti.

Prvo sam pomislio kako on protiv nje možda ima nešto u okvirima struke, jer je ona daleko značajniji naučnik od Kostića sa zavidnim svetskim renomeom, međutim, onda se setih…

Na izjavu još uvek aktuelnog predsednika SANU da se Kosova treba odreći sa elementima dostojanstva (što je inače na jednoj klinici za eutanaziju, što Kostić sigurno zna, službeni naziv samog postupka), akademik Dušica Lečić Toševski, odgovorila je javno ovim rečima: „Koliko sam razumela u javnosti i u Akademiji postavljeno je pitanje da li je za SANU Kosovo deo Srbije ili nije. Osećam obavezu da odgovorim samo na to pitanje. Moje mišljenje je sledeće – Kosovo i Metohija je sveta srpska zemlja, naš arhetip i duhovna riznica. Kosovo je neotuđivi deo Srbije i to ne može promeniti nijedna okupacija niti politika.“

Možete misliti koliko je za vreme Kostićevog predsednikovanja, tačnije direktorovanja, gušena svaka alternativa njemu kada je došlo do toga da akademik Vladimir Kanjuh, inače 49 godina član SANU, javno iznese predlog da se kutije naprave od providnog pleksiglasa i da se glasovi broje na licu mesta pred svima kako bi se izbegle bilo kakve malverzacije. Ovaj predlog naišao je na reakciju Kostića, koji stalno tvrdi kako se ni u šta ne meša, kako je predlog sasvim legitiman, ali nije po statutu. Ne verujem baš da se statut SANU bavi materijalom od koga su načinjene kutije, niti može imati jasnu odrednicu da li se glasovi broje u tačno određenim prostorijama. Pritom, iz SANU se više puta čulo da je Kostić živo zainteresovan za to ko će biti članovi komisije za brojanje glasova.

Portal „Nacionalist“ u jednom tekstu objavljenom 20. februara piše: „Odlazeći predsednik SANU Vladimir Kostić, nastavlja sa intenzivnim nasilnim lobiranjem za svoje kandidate Zorana Kneževića (kandidat za predsednika) i Miodraga Markovića (kandidat za potpredsednika). Kostić je nastavio da poziva u svoj kabinet akademike i prisiljava ih da potpisuju kandidaturu za njegove favorite.“

Elem, kad smo već kod nacionalista… Iz mnogih prethodnih izjava, da se zaključiti da Kostić i oni njemu verni u SANU u stvari jedino znaju da komentarišu ko od članova je nacionalista. Najvažija ustanova u Srbiji osuđuje ljude da su nacionalisti, a predsednik SANU se proslavio izjavom o predavanju Kosova sa elementima dostojanstva. Umesto da se i sam povuče s elementima dostojanstva, Kostić pokušava da zadrži svu vlast u svojim rukama. Tako ga i hvale, kažu: „On sve konce drži u svojim rukama.“ Možda to i nisu bile pohvale nego upozorenje ostalima.

Otkako je Kostić na čelu SANU, od svog njegovog angažovanja, vidljivo je sledeće: pokušaji da se od SANU napravi NVO; da se svaka alternativa Kostićevom klanu osudi kao nacionalistička (čak kleronacionalistička); SANU nema ni jednu jedinu društveno, naučno ili umetnički relevantnu aktivnost o kojoj je obaveštena javnost, a da su rezultati te aktivnosti doprinele vidljivom unapređenju polja koje je bilo tema aktivnosti; u SANU nema obeležavanja 80. godišnjice od smrti Nikole Tesle (valjda da se ne zamerimo Hrvatima); svaki javni istup Vladimira Kostića nosi ogromnu težinu s obzirom na to da je predsednik SANU, iako je on mnoge stvari komentarisao sa ličnog aspekta (kako se kasnije branio), a u javnosti to odjekuje kao zvaničan stav Akademije, što on zna (pa zato su ostali akademici i morali zasebno da reaguju u medijima nakon svake Kostićeve izjave).

Moglo bi se još nabrajati, ali suština je da je SANU postala irelevantna. Od svetionika srpskog naroda koji bi nas sprečio da se slupamo o stene na koje kroz svoju burnu istoriju stalno nailazimo, do prigušivača svake izjave ili dela relevantnih za informisanje, obrazovanje ili identitet srpskog naroda.

Vladimir Kostić je uspeo od SANU da napravi još jedno bojno polje na kom se srpska inteligencija zavukla u rovove i ratuje za blagonaklonost predsednika institucije, umesto da bude ono što bi trebalo – najviša naučna i umetnička institucija čije je delovanje ključno za opstanak Srbije.

 

 

(Iskra)