U četvrtak izbori u Sanu

U četvrtak su izbori u SANU, a kandidati za predsednika su akademici Svetislav Božić i Zoran Knežević. Kandidati za potpredsednike su akademici Zoran Popović, Miodrag Mateljević, Miodrag Marković i Slavenko Terzić. Za generalnog sekretara Akademije predloženi su akademici Nebojša Lalić i Dušica Lečić Toševski, piše Milan Ružić.

Dosadašnji, nikadzaistaotišavši, predsednik SANU Vladimir Kostić, izjavio je kako se neće više kandidovati, pa je tako po prvi put rekao nešto značajno po SANU i srpski narod, ali da li je to zaista istina?

Elem, znamo da je Kostić unutar SANU oformio čitavu mrežu ljudi koji čine njegov klan, pa je podržavši Zorana Kneževića narodu uputio jasnu poruku ko je njegov kandidat. Ali, na stranu izbor za predsednika, jer se dogodilo nešto što privlači više pažnje.

Možete misliti koliko je za vreme Kostićevog predsednikovanja, tačnije direktorovanja, gušena svaka alternativa njemu kada je došlo do toga da akademik Vladimir Kanjuh, inače 49 godina član SANU, javno iznese predlog da se kutije naprave od providnog pleksiglasa i da se glasovi broje na licu mesta pred svima kako bi se izbegle bilo kakve malverzacije. Ovaj predlog naišao je na reakciju Kostića, koji stalno tvrdi kako se ni u šta ne meša, kako je predlog sasvim legitiman, ali nije po statutu. Ne verujem baš da se statut SANU bavi materijalom od koga su načinjene kutije, niti može imati jasnu odrednicu da li se glasovi broje u tačno određenim prostorijama. Pritom, iz SANU se više puta čulo da je Kostić živo zainteresovan za to ko će biti članovi komisije za brojanje glasova.

Portal „Nacionalist“ u jednom tekstu objavljenom 20. februara piše: „Odlazeći predsednik SANU Vladimir Kostić, nastavlja sa intenzivnim nasilnim lobiranjem za svoje kandidate Zorana Kneževića (kandidat za predsednika) i Miodraga Markovića (kandidat za potpredsednika). Kostić je nastavio da poziva u svoj kabinet akademike i prisiljava ih da potpisuju kandidaturu za njegove favorite.“

Elem, kad smo već kod nacionalista… Iz mnogih prethodnih izjava, da se zaključiti da Kostić i oni njemu verni u SANU u stvari jedino znaju da komentarišu ko od članova je nacionalista. Najvažija ustanova u Srbiji osuđuje ljude da su nacionalisti, a predsednik SANU se proslavio izjavom o predavanju Kosova sa elementima dostojanstva. Umesto da se i sam povuče s elementima dostojanstva, Kostić pokušava da zadrži svu vlast u svojim rukama. Tako ga i hvale, kažu: „On sve konce drži u svojim rukama.“ Možda to i nisu bile pohvale nego upozorenje ostalima.

Otkako je Kostić na čelu SANU, od svog njegovog angažovanja, vidljivo je sledeće: pokušaji da se od SANU napravi NVO; da se svaka alternativa Kostićevom klanu osudi kao nacionalistička (čak kleronacionalistička); SANU nema ni jednu jedinu društveno, naučno ili umetnički relevantnu aktivnost o kojoj je obaveštena javnost, a da su rezultati te aktivnosti doprinele vidljivom unapređenju polja koje je bilo tema aktivnosti; u SANU nema obeležavanja 80. godišnjice od smrti Nikole Tesle (valjda da se ne zamerimo Hrvatima); svaki javni istup Vladimira Kostića nosi ogromnu težinu s obzirom na to da je predsednik SANU, iako je on mnoge stvari komentarisao sa ličnog aspekta (kako se kasnije branio), a u javnosti to odjekuje kao zvaničan stav Akademije, što on zna (pa zato su ostali akademici i morali zasebno da reaguju u medijima nakon svake Kostićeve izjave).

Moglo bi se još nabrajati, ali suština je da je SANU postala irelevantna. Od svetionika srpskog naroda koji bi nas sprečio da se slupamo o stene na koje kroz svoju burnu istoriju stalno nailazimo, do prigušivača svake izjave ili dela relevantnih za informisanje, obrazovanje ili identitet srpskog naroda.

Vladimir Kostić je uspeo od SANU da napravi još jedno bojno polje na kom se srpska inteligencija zavukla u rovove i ratuje za blagonaklonost predsednika institucije, umesto da bude ono što bi trebalo – najviša naučna i umetnička institucija čije je delovanje ključno za opstanak Srbije.