Da li je na pomolu raskol u Evropskoj Uniji?
Jedinstvo Brisela kada je riječ o uvođenju novih sankcija Rusiji zbog invazije na Ukrajinu biće stavljeno na ozbiljan test tokom samita lidera zemalja članica EU koji će se održati 25. marta!
EU ne smije da se umori
Nakon što je EU pokazala zavidno jedinstvo u uvođenju sankcija Moskvi, koje su bez presedana po obimu, sve se glasnije u Briselu postavljaju pitanja šta je sljedeće i koje bi sankcije trebalo da se uvedu.
Ekonomista Aleksandar Stevanović kaže za Kurir da će Rusija platiti veliku cenu, ali da će prebroditi sankcije:
– Rusija i te kako može da preživi sankcije EU. Mi kao mala zemlja kojoj je cio svijet uveo najsveobuhvatnije sankcije smo preživeli. Rusija niti je sveobuhvatno sankcionisana, niti od cijelog sveta, a mnogo je samoodrživija od Srbije. Naravno, platiće veliku cijenu i proći najgore posle Ukrajine. Rusija je prekršila Povelju UN, kao i mnogo zemalja prije nje. Sankcije su pitanje elementarnog morala i treba da ih uvedu isključivo oni koji su godinama gurali Ukrajinu u pakao u kom je sada. Mi koji niti smo gazili Rusiju, niti podržavali njene agresivne odgovore treba da gledamo svoja posla.
Kako prenosi portal Politiko, pojedine zemlje, poput Nemačke, šalju signale da su spremne za pauzu u uvođenju novih sankcija Rusiji, dok druge, poput Poljske i baltičkih država, ne žele da se izgubi momentum, što bi Moskva mogla da protumači kao popuštanje kaiša.
– Evropa ne može da odaje utisak umora sve dok se rat u Ukrajini ne bude završio – kaže Gabrijelijus Landzbergis, litvanski ministar spoljnih poslova, i dodaje:
– Ne smemo se umoriti od uvođenja sankcija.
Do sada članice EU nisu uspele da se dogovore o tome da li je sledeći korak uvođenje zabrane na uvoz ruske nafte, što zahtevaju Varšava i tri baltičke zemlje.
– Uvek moramo da gledamo napred i da pripremamo nove moguće sankcije – kaže Jepe Kofod, danski šef diplomatije.
U Briselu su poslednjih dana sve glasniji oni koji pozivaju da se neke opcije ostave u rezervi u slučaju dalje eskalacije i širenja sukoba.
Nije tajna da je Mađarska jedna od država koje se protive uvođenju sankcija Rusiji na uvoz energenata. Mađarski šef diplomatije Peter Sijarto upozorava da je uvođenje sankcija na ruske energente mač sa dve oštrice i da je uvođenje zone zabranjenog leta vrlo rizično i može da dovede do širenja sukoba.
Trajaće godinama?
– Mađarska neće podržati uvođenje sankcija na ruski gas i naftu jer će to naštetiti našim interesima. Pitanje energenata nije pitanje ideologije. Nikakve sankcije koje mogu da ugroze snabdevanje Mađarske energentima nećemo podržati – rekao je Sijarto.
EU iz Rusije uvodi 40 odsto svojih potreba za gasom i oko 30 odsto svojih potreba za sirovom naftom. Dužina i ishod rata su daleko od predvidljivog i članice EU moraju imati na umu da uvedene sankcije mogu trajati godinama, što predstavlja dodatni problem jer je nemoguće pronaći zamenu za ruske energente za sledeću zimu.
(Kurir)