Obaraju ZSO podsjeća ih na Srpsku: Eskobar i Lajčak pokušavaju da „rekonstruišu“ zajednicu na štetu našeg naroda

U Ppokušaju da otkoče dijalog Srba i Albanaca o normalizaciji odnosa, američko-evropski dvojac Gabrijel Eskobar i Miroslav Lajčak mogao bi da ponudi „rekonstrukciju“ Zajednice srpskih opština, a za sada su u igri tri modela: autonomna pokrajina Južni Tirol u Italiji, opština Epen u istočnoj Belgiji ili miks ova dva rešenja.

Ovakvi planovi, međutim, naišli su na prilično negativne reakcije i u Beogradu i u Prištini.

Za srpsku stranu prihvatljivo je samo ono što je dogovoreno Briselskim sporazum i ne dolaze u obzir bilo kakvi pokušaji koji bi ZSO pretvorili u praznu ljušturu i sveli na nivo nevladine organizacije. Iako modeli Južnog Tirola i istočne Belgije podrazumevaju značajan stepen autonomije, veliko je pitanje da li bi novoponuđeno rešenje bilo sprovedeno, imajući u vidu da je ZSO više od osam godina na čekanju, i pored toga što su za formiranje Zajednice garantovali i Vašington i Brisel.

Iz Prištine, s druge strane, i uoči dolaska specijalnog izaslanika EU za dijalog i izaslanika američkog predsednika za Zapadni Balkan stižu dobro poznate poruke. Tako je predsednica privremenih institucija u pokrajini Vljosa Osmani još jednom „zakucala“ ZSO bez ikakvih izvršnih ovlašćenja, ukazujući da im je samo takav model prihvatljiv, a da im je jedini cilj da ishod dijaloga bude – međusobno priznavanje.

Na problem destruktivnog ponašanja Prištine, koja svojim potezima obesmišljava svaki dalji dijalog, uoči šatl-diplomatije Lajčaka i Eskobara ukazao je i srpski šef diplomatije Nikola Selaković.

– Dolazak Lajčaka i Eskobara je svakako značajan, videćemo koliko će biti efektivan, s obzirom na to da pregovore opterećuje odsustvo volje Prištine da sprovodi dogovoreno. Od dolaska Aljbina Kurtija na poziciju šefa vlade privremenih institucija nema suštinskog dijaloga. U briselskom dijalogu jasno su definisane obaveze koje je potrebno sprovesti u procesu normalizacije odnosa i dok je Beograd svoje obaveze ispunio, Priština otvoreno poručuje da je to uopšte ne zanima.

Povodom pominjanja novih modela po kojima bi mogla da se skroji ZSO, Selaković je ukazao da je u Briselskom sporazumu vrlo jasno definisano koje su nadležnosti ZSO i da je u planu implementacije vrlo precizno rečeno šta Beograd ima da uradi, a šta Priština ima da uradi. Upozorio je i da je Priština svojevrsnom igrom pokušala da promeni sadržinu Briselskog sporazuma izigravajući priču ispitivanjem ustavnosti sporazuma.

Umesto da pošalje oštre poruke da moraju da poštuju dogovoreno, Lajčak je pre sastanaka u Prištini, išao „niz dlaku“ albanskim političarima, rekaviši da sporazum o ZSO mora biti sproveden, ali da „niko razuman ne želi Republiku Srpsku na Kosovu“.

– Srbija ima pravo da podnese svoje predloge za ZSO, ali Kosovari neće biti primorani da potpišu bilo šta što je štetno za njihovu zemlju – rekao je Lajčak, praktično otvarajući put da tek treba da se pregovara o novim modelima za ZSO, iako je sve oko Zajednice uveliko ispregovarano, parafirano i garantovano.

Lajčak je posle sastanka u Prištini rekao da je poruka njegove zajedničke posete sa Eskobarom da EU i SAD sarađuju i „dele istu viziju za Kosovo i proces dijaloga, kao i normalizaciju odnosa sa Srbijom i budućnost regiona u EU“.

Eskobar je izjavio da SAD podržavaju dijalog između Beograda i Prištine i integraciju celog Zapadnog Balkana u EU:

– Iz američke perspektive, želim da kažem da SAD u potpunosti podržavaju nezavisnost i teritorijalni integritet Kosova, koje se pokazalo kao solidan partner, dobar prijatelj i na tome zahvaljujemo. Za Kosovo i region vidimo izvanredne mogućnosti. Vi ste Evropljani. Radili smo sa evropskim kolegama na tome da prepoznamo Zapadni Balkan kao izuzetnu priliku, a ne kao opasnost.

U Južnom Tirolu, koji je posle Prvog svetskog rata odvojen od Austrije i pripojen Italiji, posle 1945. nemačkoj manjini dat je široki krug prava – lokalni organi vlasti, autonomija u obrazovanju i kulturi, proporcionalnost u zapošljavanju.

Osnova „belgijskog modela“ je položaj nemačke zajednice u provinciji Valonija. Nemci su uglavnom oko grada Epena na samom istoku Belgije. Iako čine pre svega jezičku zajednicu oko 70.000 ljudi, Nemci imaju i široka politička prava. NJihov parlament ima pravo veta na odluke centralne vlasti.

Za naučnog saradnika Instituta za međunarodnu politiku i privredu Aleksandra Mitića, model „istočne Belgije“ kao uzor za formiranje ZSO je neprihvatljiv, kao i svaki drugi model, osim onog koji je dogovoren Briselskim sporazumom. On ukazuje na potencijalnu „zamku“ Lajčakovih i Eskobarovih predloga – a to je da se kroz drugačije viđenje ZSO dođe do legalizacije jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.

– Kada je reč o modelu „istočne Belgije“, nije poznato koje njegove elemente predviđaju da primene na ZSO. Ovaj model tiče se kulturne autonomije nemačke zajednice u Belgiji koju čini oko 76.000 Nemaca u državi koja ima oko 11 miliona stanovnika. Srba na KiM ima više, a KiM ima 10 puta manje stanovnika nego što ima Belgija. Dakle, to je neuporedivo. Takođe, Belgija je država u kojoj se odluke donose nekom vrstom konsenzusa između s jedne strane Flamanaca na severu i Valonaca na jugu. Oni su glavni akteri, a nemačka zajednica nema veliki udeo u odlučivanju. I to je apsolutno neuporedivo sa značajem i uticajem koji bi srpska zajecnica trebalo da ima na KiM – naglasio je Mitić za Tanjug.

NA STOLU I RAZGOVOR O IZBORIMA

LAJČAK i Eskobar danas dolaze u Beograd, a prema rečima ministra Selakovića jedna od tema sastanaka sa srpskim državnim vrhom biće i održavanje izbora u aprilu na Kosovu i Metohiji, na čemu će Beograd insistirati. Selaković je ukazao da je to deo posla Misije OEBS – da obezbedi neometano sprovođenje izbornog procesa.