Biseri

Piše: Čedomir Antić

Kada je iko od zvaničnika Srbije rekao nešto o prisajedinjenju Crne Gore Srbiji? Kad nas su i radikali glasali za ustav kojim je Crna Gora dobila punu ravnopravnost sa Srbijom. U Srbiji, osim poneke izjave sa vanparlamentarne političke margine, nema ni reči, a kamo li pokreta, u prilog obnove zajedničke države sa Crnom Gorom, a da ne govorimo o zahtevima za prisajedinjenjem. Ja sam jedina javna ličnost u Srbiji koja je nakon vrhunca kamapanje protiv svakog prava Srba u Crnoj Gori (krajem 2019), izjavila da je možda rešenje u stvaranju entiteta i postepenom razdvajanju Srba i Crnogoraca. Izjavljujem to, evo i sada tvrdim, u sve bleđoj i jalovijoj nadi da će se vlada u Podgorici (ova baš kao i prethodna) dozvati pameti i prestati da krši osnovna prava čitavog jednog naroda koji prema popisu čini trećinu stanovnoštva Crne Gore. Ali, Sonja Biserko misli drugačije i crnogorski mediji joj daju značaj kao da je Kisindžer, a ne anonima koju je bitnom učinio hir imperijalne politika SAD.

Ako zvanična Srbija nikada, od 1945. godine, kada je Crne Gora uz veliko nasilje uspostavljena kao narodna republika, nije nastupala protiv državnosti Crne Gore, a ni protiv većinski izražene volje građana – ma koliko bila sumnjiva i koliko god srpski narod bio lišen čak i manjinskih prava – sa odnosom Crne Gore prema Srbiji to nije slučaj. Da zanemarimo priznanje Kosova i stalnu kampanju protiv Srpske i Srbije. Pratim javni servis i državne medije Crne Gore i u potpunosti sam zbunjen. RTCG predstavlja Boška Obradovića kao „ultradesničara“. Pa on se od nacionalizma crnogorskog mejnstrima razlikuje samo po tome što veruje u porodične vrednosti. Još kažu kako je on ovde u nekakvoj misiji na kojoj radi zajedno sa predsednikom Srbije. Kakva besmislica! Svet crnogorskih državobranitelja je svet zavere tajnih društava, protokola mudraca iz Siona. Toliko je moguća saradanja Vučića i Obradovića.

Đukanović je dao intervju omiljenoj Tamari Nikčević, koja je novinarka koliko sam ja ritimički gimnastičar, a pametna je u meri u kojoj je i lepa. Opet povike na Srbiju. Mislim to je dobro, dokle god ne razume da se protiv njega ujedinila većinska Crna Gora posvećena slobodi i pravdi i svaljuje sve na Srbiju u čije se poslove mešao više nego kralj Aleksandar Karađorđević u crnogorske, nastaviće put njegovog propadanja. To će se truljenje, Bože zdravlja, završti u nekom zatvoru. Ja mislim da je ispravno u da to bude neki međunarodni zatvor. Jer nema smisla da ovaj čovek, koji je u svemu nadvisio svog mentora Slobodana Miloševića, završi u Spužu.

Nastavlja se farsa crnogorskog pravosuđa. Umesto da je skupštinska većina prekinula šaradu reformi koje su po svojoj meri sprovodili mafijaški donovi – da dozvoli sudstvu da se pročisti i izbaci korumpirane osobe koje su po nalogu, na sprinterskim procesima, dajući poverenje osuđenom ubici, na robiju osuđivale starice, u samicama držale bolesnike i za terorističke prevratnike proglašavale srpske političke predstavnike. Sadašnja vlada je odlučila da prepusti nereformisanom sudstvu da nastavi da radi. Tako je neki dan ukinuta presuda kojom su na pola decenije kazamata osuđeni Andrija Mandić i Milan Knežević.

U zemlji u kojoj su odavno „paščad puštena a kamenje svezano“, ovo je sasvim prirodno. Na novo suđenje idu pravednici. Zločinac je predsednik. Kada bi se Crna Gora poredila sa Trećim rajhom, u njoj bi se Hitler pozvao na činjenicu da je demokratski izabran za kancelara, a narodni sudija Roland Frajsler bi poništio presudu nekom Adenaueru i vratio je na novo suđenje. Važno je da prof. dr Krivokapić mudro ćuti. On je najpamatniji. Bavio se politikom dva meseca i postao premijer. Znao je kada da poljubi ruku i koji pod da celiva.

Kako ga nije sramota da izlazi sa posebnom listom u Nikšiću a sedi na čelu vlade koju poržava većina poslanika koja se u Nikšiću bori na zajedničkoj listi na kojoj je i sam nekada izabran. Oni tamo brane demokratiju i opstanak Crne Gore. On i Davidović kalkulišu – bore se, ali ne za promene, već da budu tas na vagi i kamen u cipeli.
Pitam se, da li bi sve bilo ovako da je blaženopočivši mitropolit Amfilohije danas kojoms rećom živ?