piše: Dražen Živković, urednik portala Borba
Danas je Dan medija. Na papiru, dan za ponos, nekad časne profesije, u stvarnosti, nit ima medija, nit ima novinara. Pa samom tim, nema potrebe ni za slavljem.
Cenzura i autocenzura, tabloidizacija, sluganstbo, poltronstvo, ostrašćenost, medijski linč „nepodobnih“, u najkraćem opisuju stanje u štampanim medijima u Crnoj Gori. Slično je i u elektronskim medijima, ali tamo bar malo ima slobodnog proszora gdje se još uvijek može prodisati punim plućima
Svjedoci smo svih ovih godina da je sloboda medija, kako neko lijepo zapisa, samo mit koji prikriva ogoljenu političku borbu za ekonomsku i poličku kontrolu nad medijima. Upravo taj mit, koji je nezasluženo stvoren, o slobodi medija, ustvari ima za cilj manipulaciju koja treba da skrene pažnju sa istine i suštinskih procesa i problema sa kojim se društvo susrijeće.
Nametanje tema, koje nam štampani mediji predstavljaju kao važne, samo predstavlja mobilizaciju unutar samog sistema, da se mnogo veće i krupnije stvari zavuku što dublje pod tepih, što je obostrani interesi. Istini neće dozvoliti da ugleda svjetlost dana. Papagajsko ponavljanje o nazovi nezavisnim medijima, što se pokazalo na svakoj tački zemljine kugle, služi samo kao dimna zavjesa iza koje se vodi borba više grupacija unutar same vlasti.
Cilj te borbe, iza kulisa, nije sloboda medija, već kreiranje javnog mjenja i nametanja svoje istine kao jedine istine. Mrvice koje se sa režimskog stola podijele štampanim medijima, bez izuzetka, samo se pakuju drugačije, zavisno od čitalačke publike, a imaju za cilj da se stvori lažna slika o dešavanjima u društvu.
Naravno, vrhovni komandant iz ANB-a je svojim vlasnicima medija dao da se jedino nad čituljama igraju nezavisnosti, tj. da li će istu objaviti na ćirilici ili latinici. Jer, ionako svi mrtvi okreni obrni glasaju za DPS, pa tu cenzura i nije potrebna.
Sve ostale rubrike su pod budnom pažnjom Velikog brata iz ANB-a, koji na konkretnim primjerima, a kud ćeš veći od montirane afere “državni udar”, javnost kroz spinovane tekstove “nezavisnih” medija priprema, da nije tačno ono što vide očima i čuju ušima. Već da je jedina “istina” koju će nam plaćeni ANB manipulatori, po difoltu, servirati kroz različita pakovanja u svojim medijima.
Imajući sve to u vidu, sa velikom sigurnošću mogu reći da su mediji, mislim na štampane, bez izuzetka, ali i većinu onih drugih, postali manipulativno oruđe u rukama političke elite na vlasti.
U Crnoj Gori imamo četiri štampana medija, a sama vlasnička struktura istih, tjera vas na samo jedan jedini zaključak. Svi vlasnici medija, na ovaj ili onaj način, makar jednom, prekršili su ozbiljno zakon, što ih automatski, svjesno ili ne, svrstava pod kontrolu ANB-a i centara moći unutar sistema vlasti, koji su ih pustili da se nekažnjeno ogriješe o zakon.
Da bi čitaocima sve do kraja bilo jasno, lako je dokazati da su svi štampani mediji, tačnije njihovi vlasnici, bez izuzetka, pod kontrolom režima, zbog svojih prljavih poslova vezano za osnivanje ili promjenu vlasničke strukture tih medija.
Krenimo redom. Danas imamo jedan štampani medij, koji za sebe kaže da je nezavisan, a koji je napravljen upravo novcem koji je ANB napravio švercom cigareta. Taj medij, može biti nezavisan onoliko koliko je nezavisan narkoman, u fazi svog ludila, prije nego što sa police koja mu je udaljena pola metra, ne dohvati iglu. U ovom slučaju, režim je uvijek na pola metra udaljenosti od vlasnika tog medija da mu odmah oprosti poreske dugove. Toliko o nezavisnosti i borbi protiv režima tog medija.
Drugi medij, napravljen je opljačkanim novcem iz kase savezne Vlade Jugoslavije, preko noći je otet i prepisan na fizičko lice. Naravno, to se nije moglo uraditi bez potpore unutar samog sistema u Crnoj Gori. Neko je zažmurio na pljačku i otimačinu, upravo zbog onog što danas imamo na sceni. Taj medij, nažalost, podveden je pod režimsku dirigenstku palicu, kojom se upravlja iz ANB-a, kroz spinovane tekstove. Zamislite kako groteskno zvuče vapaji iz te novine kako su nezavisni, a čekaju na šalter kod premijera Duška Markovića da im se udijeli kredit da bi opstali, jer ih kao “najtiražnije” niko ne čita.
Tako smo dobili složnu braću ili sijamske medijske blizance DPS-a, koji s vremena na vrijeme pokušavaju da odglume fazu opozicionog ludila da se “Vlasi ne dosjete”. Po firmom, držaćemo Milovu sliku 15 dana na naslovnoj, pet dana Brana Mićunovića, a ostalih deset dana u mjesecu ćemo da radiimo za DPS.
Na čelu trećeg štampanog medija je postavljen čovjek čija je žena akter višemilionske pronevjere, a za koju nije odgovarala. I sad neko treba mene i javnost da ubijedi da će taj čovjek, odnosno taj medij, koji je inače i bez toga blizak režimu, pisati istinu.
O onom četvrtom, ne treba trošiti slova. Dovoljno je znati da je i suštinski to bilten tajne policije za najprljavije poslove i obračun sa političkim neistomišljenicima.
I šta imamo kao rezime čitave priče. Ko to nama danas prodaje „istinu“ i ko su nama medijske „zvijezde vodilje“? Jedan koji zavisi od Milovog i Duškovog oprosta milionskih dugova, u firmi koju su mu oni napravili. Drugi, koji je pljačkom i otimačinom, istoristio to što su Milo i Duško zažmurili i pustili ga da se obogati da bi im danas odrađivao posao. Treći, koji je ucijenjen od Mila i Duška, jer mu je žena pronevjerila milione. Onog četvrtog ne treba pominjati, taj je ionako ekspozitura ANB-a. Četiri štampana medija, isti ANB rukopis u njima, za najvažnije stvari, samo jeftino spinovan za različitu čitalačku publiku.
Zaključak je jasan. Novinari zastrašeni i poniženi, a štampani mediji, da se više ne lažemo i ne bijemo u “junačke nezavisne grudi”, jednolični i politički strogo kontrolisani. Sa vrha vlasti.
Zemlja duboko podijeljena, narod u intelektualnom i moralnom haosu…
Ako nam je za utjehu, korupcija i šarlatani su nam medijski reperi.
