Crno-beli overili jesenju krunu ubedljivim izdanjem u Gornjem Milanovcu – 3:0
Kakve veze ima što je teren loš ako je tim dobar. Pribojavali su se vremenskih (ne)prilika, mraza u Gornjem Milanovcu, personalnih problema i prtiska od koga bubnju u ušima, da bi se iz Šumadije vratili kao zvanično najbolji tim jeseni u Srbiji. Niko u Superligi nije igrao bolje od fudbalera Partizana tokom druge polovine 2021, zbog čega su nagrađeni prvim mestom na tabeli i u naredna dva meseca koliko će trajati zimska puaza bez obzira na rezultat poslednjeg kola u kalendarskoj godini, u subotu sa Kolubarom.
Kakvi su bili na početku takmičarskog cikusa, kad su u ranoj fazi otvarali rivala i sipali iz svih oružja, takvi se predstavili Metalcu, savladali ga ubedljivo i jednom od najuverljivijih partija u aktuelnom prvenstvu stekli pet bodova prednosti u odnosu Crvenu zvezdu – 3:0.
Kakav finiš jeseni! Nalik početku sezone, onoj utakmici u Novom Sadu kad je samleo Proleter za pola sata, Parni valjak je pregazio rivala do kraja prvog poluvremena i pokazao da je zasluženo na vrhu. Ostvario je najviše pobeda, dao najviše, a primio najmanje golova i taman se činilo da je u blagom padu ispoljio je snažan karakter. Zadao je udarce od kojih domaćinu nije bilo oporavka: kroše Kvinsija Meniga odmah posle gonga, aperkat Aleksandra Šćekića i direkt holandskog krila za utabanu stazu ka uspehu pre pauze.
Izdanje u Gornjem Milanovcu je pokazalo da crno-beli mogu da prežive zahtevno gostovanje i bez trojice standardnih igrača. Nosilaca ekipe. Umeli su i ranije da se snađu bez Bibarsa Natha i Lazara Markovića, međutim, kad je iz stroja ispao Rikardo Gomeš uvukla se nervoza u klub kako će se premostiti period do zimskog odmora, iako je mladi Marko Milovanović u prethodne tri utakmice redovno pogađao cilj. A onda se pred očima Grobara ukazala najbolja verzija Kvinsija Meniga dosad. Dao je novajlija iz Tventea dva gola što mu je prvi takav učinak u trci za bodove, još bitnijim se čini što je sve vreme bio opasan, ulazio u šanse, tukao iz različitih pozcija i konačno, kad je ekipi bilo možda najpotrebnije, opravdao poverenje ljudi iz kluba.
Njemu uz rame na završnom gostovanju u 2021. stao je Aleksandar Šćekić. U Stanojevićevoj formaciji repriziranoj sa meča u Belgiji – sa trojicom štopera i dva beka – reprezetativac Crne Gore je u trouglu sa Milošem Jojićem i Sašom Zdjelarom bio opasniji nego inače, bliži kaznenom prostoru Metalca, pojavljivo se iz drugog plana i dokazao da može da bude učinkovit. Najpre najlepši gol otkako je stigao iz Genčlerbirligija pre tri i po godine, potom asistencija Menigu i to je bio suštinski kraj. U nastavku nešto slično, samo manje učinkovito.
Partizan je protutnjao Gornjim Milanovcem, mogao da slavi ubedljivije – samo u prvom delu velike šanse su se ukazale Marku Milovanoviću (tri), Jojiću, dok je Menig pogodio stativu – nijednog trenutka nije dozvolio čak ni nadu ekipi Milije Žižića (mladi sastav Metalca ostao bez šanse, ijedne pretnje Aleksandru Popoviću), s tim da navijače možda više od igre i rezultata može da raduje ambijent.
Način na koji su crno-beli hrlili jedni drugima u zagrljaj, radovali se efektnim pogcima, kako su jurili kao osice čaki kad su znali da je trijumf osiguran ilustruje kakvo zajedništvo vlada u svlačionici i nagoveštava ono što nije bilo još otkako je ekipa Marka Nikolića osvojila duplu krunu 2017.
Na početku je bilo sumnje, na kraju samo osmeha u Humskoj: jesenja kruna, mesto u četvrtfinalu Kupa Srbije, plasman u eliminacionu fazu Lige konferencije.
Mora da je bilo bolje dok je vladao minus. Tad se igrao lep fudbal…
(Mozzart Sport)
