Prosječna cijena kvadrata za tri godine porasla skoro 50 posto: Najviše novca stiže iz Srbije i Rusije
Ulaganje u nekretnine u prvom kvartalu manje za 11 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Za tri mjeseca strane investicije vrijedjele 208 miliona evra, od čega su skoro polovinu potrošili na kupovinu nekretnina, 93 miliona Stranci ulaganje u nekretnine smanjili za 11 odsto u odnosu na isti period prošle godine
Direktne strane investicije za period januar – mart ove godine iznosile su 208 miliona evra i bile su za milion i po manje nego u istom periodu prošle godine. Skoro polovina novca kojeg su stranci investirali potrošena je za kupovinu nekretnina – 93,8 miliona evra, pokazuju podaci iz platnog bilansa sa inostranstvom.
U istom periodu prošle godine stanci su kupili nekretnina za 105,3 miliona evra, tako da ovogodišnje transakcije imaju pad od 11 odsto.
Najviše stranih investicija za ovogodišnja tri mjeseca stiglo je iz Srbije 40 miliona, a zatim iz Rusije 37,8 miliona i Turske 20,6 miliona. Prva zapadna zemlja je na četvrtom mjestu – Njemačka sa 16 miliona, a zatim slijede Švajcarska sa 13,2, Sjedinjene Američke države sa 10,2 miliona, Ujedinjeni Arapski Emirati sa 8,8 miliona, Bosna i Hercegovina sa 7,5 miliona, Velika Britanija sa 5,9 miliona,…
Najviše nekretnina kupuju Srbi, pa Turci
Najviše novca za kupovinu nekretnina za ova tri mjeseca potrošili su, kao i prošle godine, državljani Srbije i preduzeća iz te države – 14,6 miliona evra. Na drugo mjesto po ovom osnovu izbili su investitori iz Turske koji su u crnogorske nekretnine uložili 11,2 miliona evra, dok su Rusi sa drugog pali na treće mjesto jer su kupili nekretnine za 8,05 miliona evra.
Investitori iz SAD-a kupili su nekretnina za iznos koji je tek nešto manji od ruskog – 8,04 miliona evra, iz Njemačke za 7,6 miliona, BiH za 7,3 miliona, iz Švajcarske za 3,7 miliona, iz Velike Britanije je 3,6 miliona uloženo u crnogorske nekretnine…
Stranci su u svoja preduzeća i banke u Crnoj Gori za ova tri mjeseca uložili 36,1 milion evra, što je za oko 11 miliona više nego za isti period prošle godine. Iz inostranstva su svojim kompanijama i bankama u Crnoj Gori za ovogodišnja tri mjeseca pozajmili 75,3 miliona evra, što je rast za oko šest miliona.
Investitori su najviše novca uložili u preduzeća i banke u Crnoj Gori 20,3 miliona, zatim u nekretnine 14,6 miliona, dok su svojim preduzećima ovdje pozajmili 4,2 miliona.
Rusi su od ukupnih investicija najviše potrošili na pozajmice svojim preduzećima 23 miliona evra, zatim u kupovinu nekretnina osam miliona i kao investicije u svoja preduzeća i banke u Crnoj Gori 6,7 miliona evra.
Većina investicija iz Turske je došla za kupovinu nekretnina 11,2 miliona evra, dok su svojim firmama ovdje pozajmili 8,6 miliona, a direktna ulaganja u firme i banke iznosila su svega 842 hiljade evra.
Crnogorski građani i preduzeća u ovom periodu su kupili nekretnina u inostranstvu u vrijednosti 5,1 milion evra, što se takođe smatra odlivom investicija
Amerikanci investiraju u nekretnine i pozajmice
I kod investicija iz SAD-a od ukupno deset miliona, osam miliona je za kupovinu nekretnina, a dva miliona su pozajmili svojim firmama registrovanim u Crnoj Gori. Od ukupno 7,5 miliona investicija iz BiH na kupovinu nekretnina se odnosi 7,3 miliona.
Odliv stranih direktnih investicija za ova tri mjeseca iznosio je 91 miliona evra, skoro isto koliko i prošle godine za ovaj period, tako da je neto priliv stranih investicija iznosio 117,5 miliona evra i za 1,3 miliona je niži nego lani.
Najveći iznos odliva stranih investicije odnosi se na povraćaj – povlačenje kapitala u iznosu od 40,8 miliona evra. Stranci su iz Crne Gore za ova tri mjeseca povukli i 26,4 miliona evra kroz prodaju svojih nekretnina, dok su 15,3 miliona evra pozajmile kompanije iz Crne Gore stranim povezanim firmama.
Crnogorski građani i preduzeća, u ovom periodu su kupili nekretnina u inostranstvu u vrijednosti 5,1 milion evra, što se takođe smatra odlivom investicija. Najviše nekretnina kupljeno je u Srbiji za dva miliona evra, u Italiji za 1,3 miliona, Njemačkoj za 320 hiljada, Portugalu za 250 hiljada, Hrvatskoj za 232 hiljade,… Neko iz Crne Gore kupio je nekretnine i na Šri Lanki za 152 hiljade evra.
Najviše novca povukli Srbi i Austrijanci
Najviše novca iz Crne Gore, za ovaj period su povukli investitori iz Srbije 22,5 miliona evra, i to najviše kroz povlačenje kapitala 10,1 milion i prodajom nepokretnosti u Crnoj Gori za 9,3 miliona evra.
Po povlačenju novca zatim slijede investitori iz Austrije sa 7,8 miliona, iz Mađarske sa 6,2 miliona, Slovenije sa 5,1 milion, Malte sa pet miliona, Njemačke sa 4,6 miliona,…
Rusi su u ovom periodu povukli investicije od 4,5 miliona evra i to najviše kroz prodaju nekretnina u Crnoj Gori vrijednih 2,7 miliona evra, i povlačenje kapitala iz svojih kompanije od 1,7 miliona evra. Međutim priliv kapitala iz ove države i pored međusobnih sankcija i dalje je skoro osam puta veći od odliva, odnosno priliv je od odliva veći za 33,3 miliona evra. Kupovina nekretnina u Crnoj Gori od investitora iz Rusije bila je tri puta veća, od iznosa za koji su prodali svoje nekretnine koje su imali ovdje, što pokazuje da se bez obzira na najave investitori iz ove države ne povlače sa domaćeg tržišta nekretnina.
Turci su za ova tri mjeseca povukli investicije od 3,4 miliona evra, i to najviše kroz povlačenje kapitala iz firmi od 2,7 miliona i prodajom nekretnine od 577 hiljada evra.
Za tri godine stranci kupili nekretnina za 1,2 milijarde evra, digli i cijene stanova
Za tri protekle godine (2021 – 2023) strani građani i preduzeća kupili su nekretnine u Crnoj Gori u vrijednosti od skoro 1,2 milijarde evra.
U godini pandemije Covid – 2020. stranci su kupili nekretnina za svega 6,8 miliona evra. Tržište se znatno oporavilo u 2021. kada je strancima prodato nekretnina za 278 miliona evra, a zatim dolazi do značajnog rasta u 2022. na 448 miliona, pa u 2023. na 463 miliona.
Za ove tri godine najviše nekretnina kupili su investitori iz Rusije za 177 miliona evra, zatim iz Srbije za 167 miliona, Njemačke za 148 miliona, Turske za 105 miliona, iz SAD-a za 92 miliona,…
Rast ulaganja stranaca u kupovinu nekretnina pratilo je i povećanja cijena stanova u novogradnji.
Prosječan kvadrat stana u novogradnji u komercijalnoj prodaji na nivou Crne Gore u 2021. godini iznosio je 1.216 evra, da bi u 2022. njegova cijena porastao na 1.402 evra, u 2023. na 1.555 evra, dok u prvom kvartalu ove godine iznosi 1.756 evra. Prosječna cijena nekretnina porasla je za skoro 50 odsto u odnosu na period prije tri godine.
(Vijesti)