23. 06. 2018. - 21:14

FLEŠ

Vujošević bez dlake na jeziku: Bogdanović je bio najbolji igrač na splavovima, sada je u NBA

Duško Vujošević. Na pomen imena i prezimena čoveka koji je obeležio najblistaviju epohu košarkaškog kluba Partizan niko nikada nije, niti će ostati ravnodušan. Jedni ga obožavaju i vide kao ikonu kluba, drugi na njegov britki jezik i sve što je uradio tokom karijere ne gledaju blagonaklono. Bilo kako, svaka njegova reč će izazvati reakciju, na jednom ili drugom kraju skale.
Trofejni stručnjak, sada selektor Bosne i Hercegovine govorio je za Sportklub kao retko kada. Bilo je priče o odnosu države prema Crvenoj zvezdi i Partizanu, Nebojši Čoviću, Draganu Todoriću, Nikoli Pekoviću, o tome kako je Parni valjak urušavan i ko je tu imao kakvu ulogu… Ali ono što ćete pročitati u narednim redovima govorio je možda i prvi put otkako je napustio Humsku 1 pre gotovo tri godine.

Na temu sve izvesnijeg dolaska Nikole Lončara na poziciju sportskog direktora Vujošević je pomenuo i šta bi voleo da vidi u klubu u budućnosti i kako on zamišlja vrhušku Parnog valjka.
„Ja sam sa njim sarađivao kao igračem. Mnogo ih tu ima, tu je savetnik Todorić, Iskrin koji je potpredsednik. Ima i on svoje funkcije i frakcije. Onda Kijanović koji je malo po strani, ali je tu. Lončar će biti, pa Kecman koji takođe ima funkciju… Ja bih voleo da Lončar dobro odradi svoj posao, ali smatram da klub mora da nalazi mesta za ljude kojima je dao mnogo toga. Da oni po završetku karijera postanu funkcioneri, rukovodioci. Tu mislim na Novicu Veličkovića, Milenka Tepića, Dragana Milosavljevića… Iz tog kruga ljudi koji su uvek bili pošteni i posvećeni radu. Oni bi sigurno tako i radili posao“, rekao je Vujošević, pa otkrio:
„Tom Draganu Milosavljeviću je klub dugovao velike novca, a imao je veliku ponudu Crvene zvezde, pa nije pomišljao da ode. Uz sve ove ljude koji su tu – voleo bih da nađu mesta i uče te ljude koji su pošteni i koji su se dokazali kao ljudi i igrači“.
O Peri Božiću
Vratio je Vujošević film i na dane kada je ozvaničen njegov odlazak iz Partizana, odnosno na to šta mu je njegov prvi naslednik Pera Božić rekao na okupljanju novog tima.
„Ja sam znao kako će sa mnom da se završi, što me nije činilo emotivno spremnim da to sve podnesem, iako sam sve znao. Otišao sam sutradan sa Velimirom Gašićem, kada je izvršena smena, da se pozdravim sa igračima, na početku prepodnevnog treninga. Pozdravljao sam se pod punom kontrolom, iako je tim značajno bio usitnjen i svesno doveden da bude slab i cele godine pre toga je rađeno sve da tim bude demotivisan. Kada hoćete da minirate trenera, onda gledate da igrače napravite nezadovoljnim. Kako ne primaju pare, kako su nezadovoljni… Razne su tu priče postojale… Tim od godinu dana ranije je izdržao sve, uprkos mnogim pritiscima, što je izuzetno teško. Došao sam da se pozdravim sa ostacima tog tima i nekim novim koji je počeo da se skuplja u tim okolnostima. Pozdravili smo se fino i onda mi Pera Božić kaže: ‘Dule, otkad sam došao u klub ja ovo želim’. Eto, o kojoj pameti i moralu se radi“.
Kaže – iznenadilo ga je to što je čuo.
„Pomalo, mada sam bio svestan njegovih aktivnosti u ranijem periodu i da nije bio lojalan. Opet, mislio sam da je i on pametniji“.
Očigledno da Pera nije bio spreman za ono što ga je čekalo?
„Kako da bude spreman kada nije odradio nijedan trening? Ali je bio spreman da čoveku koji ga je uspostavio i napravio značajnim delom sistema i dao mu priliku da napravi kontakte. kada ga je Hemofarm otpisao kao povređenog…“, ostao je nedorečen Vujošević, pa je nastavio:
„Kad je čovek u nekoj poziciji, pa nešto i primeti, ali misliš – neće ti to smetati dok si u moći, sitno je to. Ali, posle kada to postane problem, sve to iskače. Ali, da nije bio Pera Božić, bio bi neko drugi. Gospodin je bio Dejan Milojević. Ako je on bio gospodin, a neko nije postupio kao Milojević, koji je imao slične obaveze, onda nije gospodin. U tom trenutku… Ali, pošto je trenutak bitan… On tu nije bitan“.


Pohvale za Dejana Milojevića
Dejan Milojević je u novogodišnjem razgovoru za MOZZART Sport otkrio da je dva puta odbio da sedne na klupu Partizana, te da je prvi put razlog bio upravo način na koji je Duško Vujošević otišao iz Humske.
„Dejan je ispravan čovek i ima svoja načela kojih se pridržava“.
A onda i o tome zašto je klupska košarka došla u poziciju u kojoj je danas…
„Ceo razvod između Fibe i Evrolige, gubljenje ingerencija kada je u pitanju učešće NBA igrača u takmičenjima, ceo sistem koji je FIBA napravila sa ovim reprezentativnim prozorima, gde ne mogu da učestvuju ni igrači iz Evrolige, nije dobra. Ako postoji minimum zajedničkog interesa, onda dve strane moraju da sednu i nađu zajedničko rešenje. Fiba je jedina sportska organizacija koja je svoje najvažnije klupsko takmičenje prepustila nekoj privatnoj ekipi“, napominje Vujošević za i daje plastičan primer kolika je greška napravljena:
„Kada se igraju prijateljske utakmice jedan Mesi mora da ide da igra u Rusiju na -30. Nema tu da ne želi da igra – on ima tu obavezu. Pa nije Mesi manja zvezda od Jokića. Napravljena je situacija da neki klubovi profitiraju, a oni imaju toliku moć sponzora da ne moraju ni da ruše stari sistem“.
Potanko je nastavio Vujošević…
„Stvorena je situacija da dve strane nisu spremne za zajednički život. Imate sve više utakmica, što dovodi do logičnih povreda. Pa, nije ni čudo što ih ima sve više kada imate toliki broj mečeva, sezone traju predugo, a onda posle reprezentacije ne počinju pripreme za svoja takmičenja na vreme kako se ne bi stvarala zla krv zbog igrača koji iz NBA mogu da se priključe tek kasnije. Preskoče se bazične pripreme i igrači nedovoljno kondiciono ulaze u svako sledeće takmičenje, pa onda pravo iz tih reprezentativnih takmičenja u nove klupske sezone. To nije u redu i ne znam kako će se iz svega toga izaći“.
Zovu ga Divac, Tepić, Vesterman…
Govorio je legendarni stručnjak i o tome ko ga danas zove da ga pita za zdravlje, ko ga ne zove, stranim igračima koji imaju građansko vaspitanje i onima koji to nemaju…
„Nazove me Divac, nazove me Rade Zagorac kao partizanovac, onda kada sam bio u teškom zdravstvenom stanju, sa sadržajem podrške. Sa Draganom Milosavljevićem, Vladimirom Lučićem, Milenkom Tepićem – sa njima sam u kontaktu. Leo Vesterman i Žofri Lovernj se jave, ali je Leo jedna posebna vrsta čoveka, on ima i sportsko i građansko vaspitanje koje fali nekim našim igračima. Ne bih da nekoga preskočim… Jave se i neki za koje ne bih očekivao da se jave“, otkriva Vujošević za Sportklub i dodaje:
„Znate šta – najteže će vam u životu oprostiti oni koji ste mnogo pomogli, a to nisu unapred zaslužili. To je težak teret za nošenje i oni će vam prvi zabiti nož u leđa. Ja znam da je to tako. Ja i sada dajem bespovratno onima koji to neće znati da vrate. Naši igrači nemaju to građansko vaspitanje kao stranci. Kod nas se sve to pretvorilo u surovu borbu za pare i slavu. Izgubila se zahvalnost, a to je retka osobina. U nenormalnim situacijama normalna su nenormalna ponašanja“.


Govorio je Vujošević i o igračima u NBA ligi.
„Pratim… Izveštaje pre svega, ko je koliko dao koševa. Pratim i Gorana Dragića, on mi je mnogo simpatičan. Vrlo pošten i vredan čovek, pošteno igra, pokazao se kao pametan. I partizanovac je, zato volim da ga gledam. Pratim i Jokića koji je veliko iznenađenje, pokazao je ogromnu dozu spremnosti na adaptaciju na veliki nivo NBA. Žao mi je što je Zagorac prerano izgoreo i otišao tamo prerano. Bojim se da i drugi tako ne izgore. Boban Marjanović je uzeo ogroman novac, ali ne znam koliko je on igrač za NBA. Mislim na brzinu, da se tim podredi njemu… Uzeo je velike pare, što mi je drago. Boban je dobar čovek“.
A onda i o Bogdanu Bogdanoviću.
„Nisam se mnogo bavio očekivanjima. Vidim da ima dosta ljudi pričaju o tome da je ona tri meseca što sam radio s njim mnogo uticalo na njegovu karijeru. Ja kada sam došao u Partizan Bogdan je bio jedan od najboljih igrača na beogradskim splavovima. I 13. igrač u Partizanu. Kada je odlazio iz Partizana, mimo moje želje, pošto sam ja hteo da ostane još jednu godinu, on je bio igrač koji je u jakim utakmicama sa Zvezdom davao po 130 poena u serijama. To je uradio u dve godine. Nastavio je da napreduje u Feneru, otišao je na jak nivo takmičenja, da dalje napreduje. On može da bude mnogo posvećeniji. On jeste spreman da radi naporno, ali nije spreman da se do kraja odrekne svih stvari koje smetaju sportu i to na kraju može da ga košta u nekom konačnom zbiru, dužini karijere, povredama i veličini trofeja koje će osvojiti. On je uradio mnogo, a može još mnogo više. Dobar klub je izabrao u NBA, gde je dobio veliku priliku, ima još stvari na kojima može da radi kako bi bio podjednako dobar u NBA kakav je bio u Evropi“, jasan je Vujošević u razgovoru za Sportklub.

Related posts

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *