Zoran Savić: Potreban ti je karakter i kad ideš u pljačku banke! Ne mogu ništa da garantujem

“Interesuje me samo teren. Pet centimetara van terena me ne interesuje. Vidim i znam šta se ovdje događa. Moramo da se okrenemo samo košarci”, kaže novi sportski direktor Partizana i zalaže se za hibridni model funkcionisanja

Bio je strašan košarkaš, koristan za ekipu, pomagao saigračima na hiljadu načina, a pristalice Partizana se nadaju da će Zoran Savić među crno-belima ponoviti ono što je radio u Fortitudu i Barseloni. Da će postaviti klub na zdrave osnove.

Upravo se o tome govorilo na konferenciji za medije u okviru promocije Savića u novog sportskog direktora Partizana. Na tu poziciju došao je umjesto smijenjenog Nikole Lončara.

Savić kaže da želi da vrati Partizanu duh iz prethodnih godina.

“Hvala Ostoji Mijailoviću na mogućnosti da radim u Partizanu. Situacija je dosta teška. Želio bih da pričamo o budućnosti i kako je ja vidim. Partizan mora da iskoristi brend koji ima. Da nađe razmjer između kvalitetnih stranaca i domaćih igrača – ako ih nemamo, da ih napravimo. To je jedini način. Nisu problem ni stranci, ni domaći igrači. Moramo da razmišljamo da ekipa ima duh Partizana, građen godinama, koji ne smije da se izgubi. Ova sezona mora da se završi na najbolji mogući način, pa da na njenom kraju krenemo drugim putem”, rekao je Savić.

Šta je Savića navelo da se vrati u srpsku košarku?

“Više sam čovjek koji radi u klubu, nego sportski agent koji nekome nešto nudi. Nemam mentalitet da okrećem nekoga 100 puta i budem dosadan. Poslednjih pet godina nisam ni regrutovao igrače. Iz nekih familijarnih odnosa sam imao neke trenere i igrače, poput Mačvana i Paskvala. Posao agenta mi nije bio ideal i životni poziv. Najveći stres sam imao radeći u klubu. Kada radiš u klubu i neko te okrene, uvijek je problem, niko ne zove da čestita. To mi je nedostajalo. Prošle godine posle jedne utakmice u Valensiji bio sam sa Željkom Obradovićem na večeri. Tada sam vidjeo da mi nedostaje taj stres, to je bio prelomni trenutak i tada sam odlučio. Za 90 odsto ljudi je to bilo iznenađenje, jer sam otvoreno govorio o problemima u prošlosti. Vratio sam pripadnost klubu kakvu imaju Antić, Loki ili neki od bivših igrača”.

Koliko su trajali pregovori?

“Vrlo brzo smo završili sa Ostojom, za pet dana. Došao sam na poziciju koju nisam očekivao. Mislim da se ekipe prave u velikim klubovima u januaru-februaru, a ne na kraju sezone. Na limitu smo da završimo ovu sezonu i razmišljamo o budućnosti na vrijeme”.

Kad će biti angažovan novi trener?

“Najbitniji čovjek u klubu je trener, to je uvijek bilo moje mišljenje. Takođe mislim da treba izdvojiti od 15 do 20 odsto budžeta za trenera, jer će dobar trener od prosječne ekipe napraviti dobru. Tu ne smijemo da pogriješimo. Situacija u srpskoj košarci je takva da su predsjednici klubova ili ljudi iz sportskog sektora iznad igrača, a to tako ne smije da bude. Kod nas 99 odsto ljudi zna ko su predsjednici, a ne zna igrače, a zbog igrača se dolazi na utakmicu. Ne zbog mene ili Ostoje. Navijači hoće da vide spektakl na terenu. Ovo sigurno nije ono što su svi očekivali, ekipa nije toliko loša, ali kada se izgubi samopouzdanje… Situacija nije lagana i ne mogu ništa da garantujem – ni Evroligu ni Evrokup. Najbolji nisam, jer učim i interesuje me samo teren. Pet centimetara van terena me ne interesuje. Vidim i znam šta se ovdje događa, ali moramo da se okrenemo samo košarci”.

Konkretno, ko će naslediti Saša Filipovskog: Aleksandar Matović, Zoran Lukić neko treći?

“Sve što budem govorio za novine, nisam siguran da je uvijek istina. Dobro je kada 90 odsto stvari ne izađe. Ako vidite da je ranije izašlo, to je problem. Prvo treba da završimo sezonu. Igrači nisu toliko loši i ne bi bilo fer prema njima da pričamo o tome u ovom momentu”.

Mnogo je priča u javnosti vezanih za stvaranje mladih domaćih igrača. Šta Savić misli o tome?

“Treba da napravimo mlade igrače. Postoji i tendencija da odlaze, ali ne zato što ne vide budućnost, već su u pitanju mnogi drugi razlozi, u vezi sa školovanjem, Amerikom. Ako igrač hoće ovdje da napravi karijeru, poput Bogdana Bogdanovića, to je odličan model. Ali niko im ništa neće pokloniti. Moramo da napravimo hibridni model, sa talentovanim mladim igračima. Svi bi voljeli da se Partizan vrati gdje je bio. Od Duška Vujoševića i Predraga Danilovića. Zaslužuje, po meni, da igra Evroligu. Niko se nije žalio zbog dolaska Veselog ili Vestermana. Pasoš ništa ne znači. U Bosni sam rođen, živim 30 godina u inostranstvu. Moje shvatanje košarke i organizacije kluba je da svi moraju da žive kao familija. Ne možemo da funkcionišemo kao fudbal. Košarka je deficitaran sport u Srbiji, Španiji, Grčkoj, Italiji… Pitajte porodicu Janakopulos. Poštujem svakog ko ulaže u košarku, jer zarade nema. To je kao da baciš pare u bunar”.

Dodaje Savić da će Partizan davati šansu mladim igračima.

“Zbog čega Evroliga pokušava da ubaci mnogo klubova vezanih za fudbal? Svuda je drugačije finansiranje, u Italiji privatna lica finansiraju. Kada dođe kriza, svi su u problemu. Šta sada, da plačemo i kukamo… Ne, nego da gledamo u budućnost, taj hibridni sistem, da igrači idu u Evroligu ili NBA. A ne da neće da dođu, jer ne misle da će igrati. Guraćemo mlade, ali i one koji će da ih vode. Kada mlad igrač izgubi 50 razlike, nije naučio ništa. Trener će da odlučuje, gledamo u budućnost”.

Trenutni sastav?

“Ekipa bi trebalo da daje više. Mnogo igrača je povrijeđeno. Svima je ovo ispit. U ovom momentu ne mogu da kažem”.

Šta Partizan može sada da učini, kada je ova sezona u pitanju?

“Nema šta sada da se napravi, osim da oporavimo igrače i dobijemo neku utakmicu. Najgore je kad se izgubi samopouzdanje. Potreban ti je karakter i banku da opljačkaš. Sve je karakter. Želja i milion stvari. Svi se sjećaju i kada je Dule bio, po šest sati trčanje uz stepenice, ali kad se osvoji, malo ko će reći da to ne bi ponovilo. Ne razmišljamo o promjenama”.

Hoće li Vojislav Stojanović biti novo pojačanje?

“Nisam razgovarao u vezi sa tim”.

Kako komentariše to što je izjavljivao da je navijač Zvezde?

“Imam 30 godina, igrao sam za Real i Barselonu, Fortitudo i Virtus. Uvijek sam se postavljao isto, sa respektom. U Bolonji me je dočekao transparent “Zoran radi za nas, Zoran ne igra za nas”. Posle smo došli u situaciju da pričaju sa mnom pred derbi. Rekao sam im da to što je bilo prije – ostaje. Ne postoji Hercegovac koji nije navijao za Velež. Navijao sam za Čelik. Volio sam i Džaju i Pižona. To ne znači da sam imao kontakata sa Zvezdom. Da nisam otišao u Barselonu onda, vjerovatno bih se vratio u Partizan. Svi prijatelji su mi partizanovci, porodica Antić, Loki, Željko, Mačvan…. Niko mi nije rekao jednu lošu riječ o Partizanu. Partizan ima svu moju koncentraciju. Nemam problem ni sa navijačima Zvezde, niti Partizana”, dodao je Zoran Savić.