ZNAM TE KO ZLU PARU
Piše: Bećir Vuković
Smišljajući različite nacije koje su nastale iz jedne (srpske) nacije, komunisti su, između ostalog, još – malo – produbili – ovu stvar…
Malo im je bilo da od srpske naprave tri – četiri nacije. Čak je i to bilo malo…
Okreni obrni, mora se priznati da je njihova najpaklenija dosjetka da – osim po nacijama – izvrše diobu Srba i po – regijama…
Tako su – komunisti – u svom tajnom šifrovanom vokabularu – Srbe u Srbiji zvali srbijanskim Srbima, Srbe u Vojvodini zvali su vojvođanskim Srbima, Srbe u Crnoj Gori crnogorskim Srbima, Srbe u Bosni bosanskim Srbima, Srbe u Hratskoj hrvatskim Srbima…
Obrni okreni, mora se priznati – nema podlije – zamisli..?!
Ne postoje Srbi kao Srbi, već postoje crnogorski Srbi, bosanski Srbi, vojvođanski Srbi, hrvatski Srbi..?
Eto, i dan danas probrane glave ponekada zaglave glave u takav lonac, u lonac pun komunističke papazjanije..!
(Da li priča koja sledi ima veze za gore napisanim, sami prosudite…)
Prepričavalo se i prepričavalo po Patrijaršiji…
A kad priča više nije mogla da izdrži, podvila je skute i izašla iz Patrijaršije, i prvo svratila na čaj u Znak pitanja ?, a odatle laganicom, korak po korak, izbila u Knez Mihailovu, pa se usput naklonila i u Kolarac. A otole razletela se diljem srpskog sveta…
Elem, jedan ovdašnji sveštenik, na sahrani blaženopočivšeg mitropolita Amfilohija (po njegovoj proceni), u jednom zgodnom trenutku, sa strane, ladovinom uz zid Hrama, u polusavijenom položaju, skrušeno, prišao je Njegovoj svetosti patrijarhu Irineju, i prošaputao: Vaša svetosti: ja sam taj i taj, na poslušanju sam tom i tom, tu i tu, blagoslovite Vaša svetosti…
A, patrijarh ga je bečnuo, i odozgo, po starinski procedio: „Znam te ko zlu paru.“
Svašta kruži srpskim svetom. Mnogi bauci buncaju i ne sklapaju krila. Izvesni bauci teško se mogu razabrati u pletivu, šta je originalno a šta falsifikat, ima li originalnijih Srba, ili su različiti (a različitosti se imaju poštovati i tome slično i tako dalje…) Kao da im nije dovoljan odgovor – ja sam Srbin..!
Ili si Srbin ili nisi, trećeg nema..!
Jesi li ti, garava, Srpkinjica ili nisi. Nije važno, mala, odakle si, pa da si, taman, iz Bajine bašte..!
Ma, ostavi se prazne priče jesi li si Srbin iz Čikaga ili Čačka, ili iz Mojkovca ili Stoca, ili iz Ljubinja ili sa Dedinja, vjerujte, pravom Srbinu, to uopšte nije – važno..!
I gorepomenuti sveštenik u marksističkom stilu naučava da je Crnogorac, a služi u Srpskoj crkvi..!
(Nema ništa bez okruglog stola pa da nam profesorčine i fariseji još jednom pojasne kakvih sve ima Srba…)
Na još i još jednom okruglom stolu da čujemo farisejska razmišljanja…
Razmišljanja onih koji ne peru ruke prije nego uzmu hljeb da jedu…
Razmišljanja licemera koji vam uvijek prilaze otvorenih usta…
Razmišljanja onih koji opogane svijet onim što im izlazi iz usta…
Samo da se na takvom okruglom stolu predaleko ne odluta, i ne stigne do odbrane crnogorske nacije…
Samo da se okrugli sto baš u tom pravcu ne otkotrlja…
Svejedno, pripaziti, iako bi okruglim stolom načelstvovao opet gore pomenuti sveštenik…