Zemlja se 2020. vrtjela brže nego bilo kad u zadnjih 50 godina

Prošle godine je zabilježeno 28 najbržih dana od 1960., a naša planeta se okretala oko svoje osi nekoliko milisekundi brže od prosjeka.

To ne treba da nas brine, okretanje Zemlje oko ose sve vreme malo varira jer na nju utiču promene atmosferskog pritiska, vetrovi, okeanske struje i kretanje jezgra.

Ovakvo jedva primetno povećanje ili smanjenje brzine može biti nezgodno jedino za one koji se bave ultrapreciznim atomskim satovima koji mere Koordinirano svetsko vreme (UTC), prema kom postavljamo svoje satove. Kada rotacija Zemlje odstupi od UTC-a za više od 0.4 sekunde, UTC tada krene da se prilagođava.
Možda vas zanima

Dodavanje sekundi

Do sada su se tokom prilagođavanja krajem juna ili decembra većinom dodavale „prestupne sekunde“ kako bi se UTC uskladio s astronomskim vremenom. Odnosno, do nedavno je ukupni trend rotacije Zemlje usporavao od početka preciznih satelitskih merenja krajem 1960-ih i početkom 1970-ih.

Od 1972. godine stručnjaci otprilike svakih godinu i po dana dodaju prestupnu sekundu. Poslednje takvo prilagođavanje bilo je 2016. godine, kada je na Silvestrovo u 23 sata, 59 minuta i 59 sekundi dodana jedna „prestupna sekunda“, piše Live Science.

Međutim, prošle godine su se stvari dogodile drugačije i sada naučnici prvi put razmišljaju o tome da se UTC-u oduzme jedna sekunda. Naime, dan u proseku traje 86.400 sekundi, ali će astronomski dan u 2021. u proseku biti kraći za 0.05 milisekundi. Na kraju godine moglo bi se raditi o zaostatku od 19 milisekundi.

Prošle godine smo imali 28 bržih dana od najbržeg 2005.

„Ako se stopa rotacije Zemlje ubrza, sasvim je moguće da će biti potrebna negativna prestupna sekunda. Za sada je prerano govoriti hoće li se to stvarno dogoditi“, rekao je za The Telegraph fizičar Piter Viberli iz instituta National Physics Laboratory u Velikoj Britaniji.

„Na međunarodnom nivou se raspravlja o budućnosti prestupnih sekundi. Moguće je da će potreba za negativnom prestupnom sekundom podstaći odluku da se kompletno ukinu prestupne sekunde“, dodao je.

Astronomski gledano, Zemlja je prošle godine 28 puta oborila prethodni rekord za najkraći astronomski dan postavljen 2005. Tokom najkraćeg dana te godine, 5. jula, naša planeta se okrenula oko svoje ose za 0.0516 milisekundi brže od prosečnih 86.400 sekundi. Najkraći dan u 2020. godini bio je 19. jula, kada je planeta završila rotaciju za 1.4602 milisekunde brže od proseka.