Zemlja Kju-kluks-klana

Piše: Čedomir Antić

Kao što je Zdravko Krivokapić na svom primeru razumeo, razočaraće se svako ko misli da je želatinoznost najvažnija crta uspešne politike. Hvala Dritanu Abazoviću što je u Srebrenici podsetio okupljene da su žrtve ljudi i da zločinci nemaju naciju. Jasno je da u SAD, Nemačkoj i kod njihovih slugu na Balkanu zločin ima ime i prezime samo ako je srpski. Znamo kako to ide, bolovali smo od te manijačke bolesti zloupotrebe žrtava – istina svega par godina. Od nje smo samo imali štete. Oni su stvorili nacije na tome.  Mogu da nastave ako toliko žele. Ogrešili su se najviše o sopstvene žrtve.

Milo Đukanovič je dao intervju neoslobođenoj, ustaškoj RT Crne Gore. Iako se čini da je sudbina vlade u rukama Đukanovića i DPS-a, nekako sve deluje kao da je on ipak uveren da više nema nikakav uticaj na sopstvenu sudbinu. Predsednik koji preti tužiocima… Koliko smo takvih situacija videli u Evropi tokom proteklih stotinak godina? U Francuskoj je, istina, pre sto godina predsednik poludeo i šetao ulicom nag. Ne sećam se da je pretio tužiocima. Da li je Đukanović taj šampion evropskih integracija? Da li je taj prevrtljivac zaista nekome ikada bio izbor? Ne mislim pritom na građane koji glasaju. Oni u Crnoj Gori odavno nisu krivi, pošto režim Mila Đukanovića ima eksadrone smrti i bavi se najcrnjim kriminalom, a poseduje i pedesetak hiljada nepostojećih glasova na biračkom spisku, kojima manipuliše sve izbore od 1990. godine. Đukanović nije siguran koliko su odlučni i dokle su spremni da idu oni u SAD i EU koji žele da ga uklone sa vlasti. Osetio je ledeno i odlučno neraspoloženje, ali se ponadao osvedočivši se u činjencu da su na njega ljuti, dok srpski narod mrze. U pohodu SAD i NATO na istok i bolesnoj mržnji prema pravoslavnoj civilizaciji, predsednik Crne Gore danas vidi svoju najveću šansu.

On grdi Srpski pravoslavnu crkvu?! Kaže da je kriva za ratove. Pa on se za te ratove izvinjavao. Upravo je on, Milo Đukanović, najviši funkcioner Miloševićevog režima koji nije odgovarao za poznata i dokazana zlodela. Zločin u Srebrenici ne bi bio moguć da Milo Đukanović nije snabdevao Vojsku Republike Srpske. Činjenica da sada ožalošćeni Bakir Izetbegović i Šefik Džaaferović ne smatraju da je Đukanović za bilo šta odgovoran, jasno dokazuje da su im muslimanske žrtve bile samo sredstvo i da im je od tri, četiri, sedam ili petnaest hiljada muslimanskih žrtava značajnije da je u srebreničkom kraju ubijeno i više od tri hiljade srpskih civila. U tom savezu ukoljica, zlikovaca i pokvarenjaka, Đukanović je i šamion i car i div.

Kaže kako SPC kanonizuje ubice? Gde su jame sa kostima „crnogorskih“ mučenika? Kako ga nije sramota da spominje bilo kog četničkog zločinca?  Posle pasijih grobalja, Zelengore i Lijevča Polja?! Posle mučeništva Vladike Joanikija Prvog. Kada je lično odavao počast višestrukom ubici Jovi Kapičiću, koji je decu uzimao kao taoce i bio upravnik staljinističkog logora.

Koji to predsednik demokratske države politiku zasniva na uvredama prema jednoj verskoj zajednici, na njenom obespravljivanju i otvorenom stavljanju u drugi red u odnosu na ostale veroispovesti?  Đukanvić je  verovatno jedini predsednik neke moderne države koji javno razmatra strukturu i raspored mreže sveštenstva u svojoj državi. On je i jedini predsednik partije članice Socijalističke internacionale, koji više od decenije pokušava da stvoru državnu crkvu!   Kada tome dodamo i činjenicu da je u SPC bar 62% građana Crne Gore, dolazimo do savremenog pardaoksa – države aparthejda koja je uspostavljena zahvaljujući tome što su na čelu par zapadnih sila zločinci, mediokriteti i moralne nakaze.  Jedan od važnih argumenata predsednika Crne Gore protiv verskih sloboda, predstavlja tvrdnja funkcionera i ustanova SAD i EU kako je SPC rusofilska. Šta je to SPC učinila da bi bila proglašena nečijim „eksponentom“? Pa za Đukanovića se uvek znalo da je nečiji eksponent, ali otkrivali su ga zločini i krvična dela.

Čini mi se da Đukanović mora da se opredeli. Ona Gluperda sa Univerziteta Crne Gore je sasvim lepo ukazala da su Dukljani bili katolici. Ako su današnji Crnogorci kulturološki katolici, potpuno je besmisleno da stvaraju sopstvenu pravoslavnu crkvu, kao i da se u poslove tuđe crkve uopšte mešaju. Država i njeni funkcioneri ne smeju da se mešaju u verska pitanja – osim da sprovedu zakonitost i obezbede ravnopravnost. Treba što pre da prihvate Gluperdino pokatoličavanje – bez tih laganja o pravoslavnim korenima biće lakše usvojiti fašističku ustašku ideologiju i jednog dana ponovo promeniti indentitet. Vreme je za promenu politike, zar ne vidite kako Rumunima i Bugarima ide loše sa pravoslavljem? Prelomite ponovo mozak! Za Đukanovića je bolje da se drži sekularizma. Svi znamo da se njegov Bog tim imenom ne zove, kao i da živi na negativnoj nadmorskoj visini.  Za njega su Fra Sotona i Maks Luburić ipak prododični ljudi koji veruju u Boga. Svi znamo da do sada nije lično okvravio ruke samo zato što mu je žao skupog odela koje nosi.