Zbogom Arcah

Piše: Čedomir Antić

Oktobar 2023. godine, prvi je mesec posle dve hiljade godina u kome u oblasti Nagorno Karabah, nepriznatoj Republici Arcah, nema više Jermena. Narod koji je bio žrtva genocida 1915. i viševekovnih progona, postao je meta potomcima svojih ubica. Legitimitet i status žrtve dobili su Azeri, turanski narod naseljen na njihovoj zemlji, koji je prognan u vreme kada su i Jermeni bili žrtve pogroma u čitavom Azerbejdžanu. Jermeni su, iako malobrojniji od Azera iz Karabaha i okoline, prognani u Jermeniju i Arcah u sličnom broju. Protiv u nemire utonulog Azerbejdžana stajao je 1991.-1992. celokupan jermenski narod, sa Kavkaza i iz rasejanja.

Proteklih trideset godina donele su preokret. Jermenija je bila izolovana, pod raznim pritiscima, novac za popunu budžeta sakupljala je preko emisija teleton. Azerbejdžan je stabilizvao svoju vlast, započeo neslućeni poitički uspon na Panturkizmu i neprijateljstvu sa Iranom, utemejen na blagoistanju koje mu je donela nafta. Pre dvadeset godina njegova ulaganja u vojsku bila su već šest puta veća od izdvajanja koja je uspevala da izvrši Jermenija. Onda se u Jermeniji dogodio preokret.

Decenijama je na čelu republike bila grupa političara rodom iz Arcaha. Vremenom, njihova vlast je postala teško podnošljiva u uslovima siromaštva (prosečna plata iznosi oko 300 evra) i izolacije. Stari, integrisani narod se podelio oko demokratije i odnosa sa Zapadom. U obojenoj revoluciji 2018. na čelo je došla politička grupacija pod vođstvom novinara Nikola Pašinjana. Ako su njegovi prethodnici bili mešavina bukača poput našeg  Šešelja i sumnjivih ljudi kakav je Zvonko Veselinović sa Kosova i Metohije, nova vlast ličila je na naše Koraće, Svilanoviće i Čedomire Jovanoviće. Uskoro je, u nastojanju da pridobije Zapad, Pašinjanova vlada činila sve da se odvoji od Ruske Federacije. Kada je došla epidemija Korone takva politika omogućila je Azerbejdžansku ofanzivu.

Prvi rat, kada je stvorena nepriznata Republika Arcah trajao je šest godina i završio se jermenskom pobedom. Drugi rat iz 2020. trajao je šest nedelja – višestruko slabiji Jermeni izgubili su četvrtinu teritorije, a azerbejdžanska vojska, jedna od najmodernijih u svetu naoružana od Izraela, stigla je nadomak glavnog grada Arcaha, Stepankerta. Jermenija je i sama bormbarodvana, ali se nije umešala. Tokom naredne tri godine Arcah je životario pod udarom azerske atiljerije, povezan sa svetom samo preko koridora koji je garantovala Ruska Federacija, ali koji su početkom 2023. prekinuli  azerski “ekološki aktivisti”. Za to vreme premijer Jermenije Pašinjan se, kako nam to u Srbiji zvuči poznato, igrao tolo-hladnog. Nazivao je svoje protivnike “bandom iz Karabaha”, zaklinjao se u ovu zemlju i jednovremeno je spominjao kao deo Azerbejdžana. Predsednik  Hačaturjan je, pre godinu dana, pored odra kraljice Elizabete Druge, “opailo” jedan selfi,zbog čega su u Londonu bili sablaznuti a ceo svet mu se smejao.

Konačno je 19. septembra 2023., bez “lažne zastave” – Markala, bar pola Srebrenice, Račka, Banjske – azerbejdžanska vojska jednostavno  napala Arcah i okupirala čak i neke delove same Jermenije. Niko nije reagovao. Ceokupno stanovništvo  – 119.000 od 120.000 Jermena – iselilo se iz Arcaha. Njihovu zemlju zauzela je vojska koja je pohapsila sve vođe ove održave, osim jednog koji je umro i drugog koji već decenijama živi u Jermeniji. U zatvoru u Bakuu su: bivši predsednici republike   Arajik Harutjunjan,  Bako Sahanija i  Arkadi Gukasjan. Sa njima i bivši premijeri, ministri… Arcah je posle trideset godina davljenja pao šapatom, u poniženju gorem od onog koji je srpskom narodu nametuo osam godina dug rat sa celokupnim NATO-om.

Ostaje i sramotna drugih. Izrael je za naftu i novac pomogao nastavak genocida nad narodom koji je pored Jevreja najviše stradao u 20. veku. Spremajući se za rat, na način nama nepoznat po ozbiljnosti, Azerbejdžan je brinuo o sitnicama kao što je podizanje spomenika u sve od reda pravoslavnim državama. Tako smo dobili spomenik Hajdaru Alijevu, ocu sadašnjeg predsednika Ilhama, a predsednik Tadić se bio obradovao investiciji u spomenik i renoviranje Tašmajdana, poželevši da nam neko da novac i za Kalemegdan. Pragmatični Milorad Dodik čestitao je pre neki dan Azrebejdžanskom predsedniku. Bedno.

Ostaju pouke. Iz zla dobra biti ne može i to će Izrael kad-tad shvatiti. Većini nas u Srbiji sve je davno jasno. Model primenjen na  Jermeniju i Arcah primenjen je i kod nas. Davljenje je u toku, decenijama.

Možemo da se odupremo i pobedimo, ali uslov je da se uozbiljimo i prestanemo da pristajemo.