Zbog korone 5.000 građana ostalo bez posla

Istraživanje Uprave za statistiku pokazalo je da je od aprila do septembra skoro 5.000 građana dobilo otkaz isključivo zbog situacije sa COVID-om.

Istraživanje koje je u okviru projekta “Kreiranje podsistema zvanične statistike za potrebe istraživanja pandemije COVID-19”, podržanog od strane Ministarstva nauke, realizovala Uprava za statistiku pokazalo je da je u Crnoj Gori od aprila do septembra bilo više od 266.000 aktivnih građana na tržištu rada, te da je, kazao je za Dnevne novine pomoćnik direktorice za sektor socijalnih statistika i demografije Vuk Čađenović tokom 2020. bilo najmanje zaposlenih u III kvartalu (215.000 zaposlenih), a najviše u prvom kvartalu (236.000 zaposlenih).

Nešto više od 50.000 građana, dodaje, bilo je nezaposleno u trećem kvartalu 2020. godine, i to više muškaraca (28.000) nego žena (22.000).

S druge strane, 235.000 građana nije bilo aktivno na tržištu rada, što je za 17,5 odsto više u odnosu na isti period 2019. a ne ohrabruje podatak, kako je rekao, da je čak 140.000 žena bilo neaktivno u trećem kvartalu, nasuprot 95.000 muškaraca.

“Istraživanje je pokazalo da je u periodu april jun 45.000 zaposlenih bilo odsutno sa posla zbog situacije sa korona virusom, dok je u periodu jul septembar taj broj iznosio 4.100. Udio odsutnih zaposlenih bio je veći kod žena nego kod muškaraca u periodu april jun (50,8 odsto za žene u poređenju sa 49,2 odsto za muškarce) kao i u periodu jul septembar (67,2 odsto za žene u poređenju sa 32,8 odsto za muškarce)”, rekao je Čađenović.

Da je COVID uticao na tržište rada pokazuje i podatak da je u periodu april jun skoro trećina zaposlenih radila kraće od uobičajenog radnog vremena, kao i podatak da je u periodu od aprila do septembra skoro 5.000 građana (2.500 muškaraca i 2.200 žena) izjavilo da je dobilo otkaz isključivo zbog situacije sa COVID-om.

“Istraživanje je pokazalo da su mladi (od 15 do 29 godina) najviše osjetili krizu izazvanu korona virusom, jer ih je za 29,7 odsto manje zaposleno u poređenju sa istim periodom 2019, i sada je broj zaposlenih nešto više od 41.000. Kao i na ukupnom nivou, pad zaposlenosti mladih doveo je do značajnog povećanja neaktivnosti, dok su promjene u nezaposlenosti manje”, istakao je Čađenović.

Tako, sedam od 10 mladih osoba je neaktivno na tržištu rada, što je rast od 22,8 odsto u odnosu na podatke od prije godinu dana.

Nezaposlenost u ovoj kategoriji stanovništva je porasla za 28,2 odsto u odnosu na III kvartal prošle godine i sada je broj nezaposlenih 20.300.

“Skoro svaka druga mlada osoba je zaposlena u sektorima čija je aktivnost bila zabranjena ili smanjena u toku epidemije korona virusom što čini da je ova populacija “ranjivija” u odnosu na ostale građane”, naglasio je Čađenović.