Zašto nam, dođavola, smeta Dinko Šakić?

Piše: Slobodan Rajić

Prošle nedelje smo se za tren odmorili od Kurtija – javnost je bila prepuna zle Dore Bakojani. Kao izvestilac za prijem tzv. Kosova u Savet Evrope Teodora Dora javila je da „Kosovo“ može u to telo. Jeste smešno to formulisano, iako proces ne napreduje, predlaže se… ono što „evropski prijatelji“ žele, da se deo Srbije u Savetu Evrope uzima kao suverena država.

SRAM BAKOJANIJEVE

Ivica Dačić je bio rečit, kao i uvek kad je učinio sve da srpska pozicija u vezi s Kosovom bude izgubljena: „Nema sastanka na kom Grčka ne insistira da mi poštujemo njen teritorijalni integritet i suverenitet na kopnu, moru i vazduhu. Dora Bakojani nije bilo ko, ona je iz porodice Micotakisa, sestra premijera.“
Dačić reče da je Srbija „znala da će se to desiti“, a kao povod je iskorišćeno „uknjiženje zemlje na manastir Dečane, o čemu je sud doneo odluku još pre sedam godina… To je manipulacija… Oni ne ispunjavaju ništa, nego i zatežu situaciju na Kosovu, dovode naš narod u humanitarnu katastrofu“, lepo je rekao naš Ivica.

Ništa nije rekao što vlade u kojima je on „druga violina“ nikad nisu uradile ništa u vezi s tim što druga strana ne ispunjava nijednu potpisanu obavezu… A naš Ivica dade Kurtijevima pasoše, registarske tablice, Gazivode, pozivni broj, civilnu zaštitu, sudstvo, prihvati granicu i da ne nabrajamo… Nije on prvi među izdavačima kosovskih Srba, Srbije i srpskosti, ali uvek govoraše u horu kako su naši porazi naši najveći uspesi.
I sad se ljutnuo, ko da mu je Dora otela tezgu u kafani u Tirani, a ne reče šta ćemo mi preduzeti. Oni otimaju, mi ništa. Je l‘ ovo ludnica?
Budemo realni, nema ni potrebe da kaže – znamo šta je država Srbija preduzela na temu registarskih tablica i drugih stvari… Ništa! Malo bučanja i valjanja dosetke kao ove Dačićeve – i sve preda.
Dobro, Bakojanijevu treba da „bude sramota“, ali šta ćemo s velikim Srbima koji su prihvatili nemačko-francuski plan, i član 4: „Stranke polaze od pretpostavke da nijedna od njih ne može predstavljati drugu stranu u međunarodnoj sferi ili delovati u njeno ime. Srbija se neće protiviti članstvu ‚Kosova‘ u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji.“
Bilo kojoj…

ĆUTIM I GLEDAM

A otkud Dačiću i Vučiću ideja da bi tu Savet Evrope bio izuzetak? Ili UN, na kraju krajeva? Samo se čeka dobri čas. I što bi Bakojnijeva, na ovakav međunarodni ugovor, mislila da je Beograd protiv da se „Kosovo“ primi u Savet?
Jeste Teodora Grkinja, ali Vlade Divac je kažu Srbin (nekad se pričalo veliki Srbin!) pa nije imao ništa protiv da se „Kosovo“ primi u Olimpijski komitet, kad mu je šapnut državni nalog. Nađe se sportista kome je muka što mora da sluša „kosovsku himnu“, ali – političar ne.
Mislim da bi se sada mogao koristiti pojam „izdaja“, ali većina građana ove zemlje ćuti – ne pokazuje nikakvo mišljenje. Ali…
Narod koji izda sebe kao današnji Srbi što izdaju Srbe na Kosovu i Kosovo kao temelj srpskog duha, proći će kao što izdajniku priliči. Naravno, setiće se mase Vučića i Dačića koji su tu nešto muvali… Govoriće sa kao o Titu ili tako nekako. Radili su nam iza leđa, a mi nismo ništa znali iako smo sve videli.
Ali ćutanje je uvek skupo. Trežnjenje iz bunila uvek bolno.
Igra s Kosovom postmiloševićevskih vlasti jeste političko šibicarenje, ali za srpski narod užasna tragedija. Tragedija je veća pošto je narodu jasno da ovo ne valja. Ni s Kosovom, ni s Republikom Srpskom, ni s promenama u društvu, ni s (dez)orijentacijom u traženju „prave strane istorije“ u prelomnim vremenima…

KO JE KO U SRBIJI

Evo, suočimo se s očiglednostima. Ko, a da je pri zdravoj pameti, veruje da je najbolji izbor za prvu ličnost za zakonodavno telo – koje narodnu volju treba da pretapa u zakone i suštinska usmeravanja – Ana Brnabić s njenim ličnim opredeljenjima i kognitivnim sposobnostima?

Ko bi od Srba stvarno poželeo da ga u traženju našeg kutka u nastajanju novog svetskog poretka predstavlja – kako se najavljuje – biće sa si-vijem Marka Đurića? Da li neko stvarno misli da Siniša Mali – koji kao od šale baca godišnji budžet države (!?) na neku zajebanciju (oprostite, nisam mogao da nađem adekvatniji pojam) koja se zove EKSPO 2027 – misli kako ćete vi živeti u krizi koja se kao kancer širi Evropom?

Dalje, ima li toliko prazne glave među nas sedam miliona koja vidi kako nam pamet poput Tome Mone otvara ekonomske perspektive a nezamenjivi Marko Čadež uobličava doktrinu za svetska ekonomska kretanja pred kojima u ozbiljnim zemljama stoje najbriljantniji umovi nacija? Može li neko stvarno da zamisli – jer nije mogao da vidi – da dr Darija Kisić ili takav profil brine o rehabilitaciji porodice u srpskom društvu?

Ili da li vam je neupitno da u slučaju rata vojska odlučno stupa iza načelnika Generalštaba Vojske Srbije poput generala Mojsilovića koji ne vidi potrebu da izgovori neku reč o nameri izvanrednoj da se u NATO bombardovanju oštećena zgrada Generalštaba preda bandoglavom zetu bivšeg američkog predsednika džaba na 99 godina… Generali mogu da gube bitke, ali ako su na čelu vojski živih naroda, ne mogu da predaju simbole što ih čine vojskom. Ako jednog dana vešt jezuita, a reknu nam da je Francisku kao sin, poželi da Srpsku patrijaršiju pretvori u bordel – glupo bi bilo da patrijarh nađe neku primedbu! Zamislite, kolika je to strana investicija?

Živimo u teško rastrojenom društvu. Nikakvih vrednosti, nikakvih autoriteta, nikakvih ciljeva iznad dnevne potrebe naših vlastodržaca. A oni, koji god da su – već četvrt veka punom parom rade na temeljnom rasrbljivanju srpskog identiteta. I to u zao čas.

Nažalost, Kosovo je samo vrh ledenog brega! Proces razaranja identiteta je poplava. I dok se oni koji vladaju busaju u prsa, pomahnitalo viču „Živela Srbija!“ i kao nikad u istoriji kite zemlju hiljadama, milionima zastava i zastavica – Srbija se uništava u arhetipskim dubinama.

Podsetiću vas kako „revidiranom i dopunjenom“ Strategijom za podsticanje rađanja 2018. slavodobitno maše lezbijka koju nam je implementirala Trilateralna komisija za premijera/ku. Da l‘ se i to može? Može, narode srpski, mi smo na evropskom putu na kome su gej parade apsolutni prioriteti. Simbol ideologije nerađanja Srbima pravi strategiju rađanja!? Mi ćutimo, gledamo TV dnevnik kao da smo normalni. Ćuti patrijarh, ćuti pastva, ćute stari, bleje mladi…

TAKER KARLSON BEZ PRIMERA

Da ne beše muftije Zukorlića, niko od činovnika Božjih institucija u zemlji Srbiji ne bi podsetio da je to sodomija. Užas! Sa čim se to može uporediti? To je kao da su se rani hrišćani setili da je najbolje da ih Lucifer krštava!

Ovih dana je neko u društvene mreže (koje su kao pripovesti što su u doba komunizma širene preko šapirografa i kafanskih pijanih razgovora) pustio izvadak iz predavanja Takera Karlsona (reklo bi se od pre desetak godina) o operacijama nepunoletne dece u promeni pola. I ako roditelji brinu za dete zbog izvesnih bolova, pojave se „terapeuti sa visokim obrazovanjem, i gledaju te u lice, i kažu: Ne, nije to ništa, zapravo, malom Dilanu će trebati samo malo više fentanila“ (fentanil „zombi“ droga – daje se protiv bolova).

„A mali Dilan je, zapravo, devojčica… Da, on je zapravo devojka! (na glas iz publike Karlson se ispravlja): Izvinite, ona je devojka.

A vi, ako se ne slažete (kažu terapeuti roditeljima), možda ćemo morati da premestimo Dilana kod pažljivijih staratelja.

O, ti ćeš mi odvesti dete, jer neću da ga kastriram!?

Oni to, naravno, nikad neće reći tako, jer je jasan jezik njihov neprijatelj. Jasan jezik pokazuje ko su u stvari oni.

Oni nisu ljudi koji nastoje da vam pomognu. Oni su ljudi koji pokušavaju da vas povrede.

Svako ko ide za tvojom decom, svako ko vas ohrabruje da imate manje dece, pokušava da vas natera da izumrete. To je bukvalno tako jednostavno, to samo mi na naprednom Zapadu ne vidimo (aplauz).“

Čitalac u Srbiji prepoznaje situaciju koja uveliko postaje „naša stvarnost“. Na „evropskom putu“ i s prosvetiteljima koje narodu nameće vlast – započela kao đinđićtadićđilasovska pa pretvorena u vučićbrnabićdačićevsku – mi smo već u orvelovskom gnezdu. Ali kad je Karlson to pripovedao, još smo bili – normalni. Ne beše to davno.
„‚Probaj to sranje u Bugarskoj‘, kaže američki konzervativac. ‚Probaj u Srbiji. Šta mislite kako bi to prošlo u Srbiji? ‚
‚Samo ćemo malom Vladici dati malo fentanila. Mi, mislimo, znate…‘
Ne, ne bi stigao do sledeće rečenice pre nego što te upucaju! Zato što pokušavaš da ubiješ nečije dete!

Prosečan Srbin, ma šta vi mislili o njemu, nema generacijski razgovor o terapiji koji deluje kao logički uporednik u njegovom mozgu i sprečava ga da vidi šta se u stvari dešava. Jednostavno je: pokušavaju da ubiju moje dete a ja sam otac i ja to neću dozvoliti! Daću svoj život da to sprečim!
To je bukvalno tako. Jednostavno (aplauz).“

Kad se Karlson u Dubaiju nedavno suočio s našim premijerom/kom, razumeo je da su i Srbi na putu da ih više ne bude. Naše vlasti ubrzano prave od nas idiote koji će biti idioti na kvadrat „na naprednom Zapadu“. Malo smo se uzmuvali zbog destrukcije jezika – brnabićska lingvistička legija uz podršku predsednika objavljuje na sajtu srpske vlade kako će se šta zvati i kako će odgovarati oni koji ne nauče lucifer-lengvidž. Probudio se i patrijarh…

DINKO JE KUL

Lepo. Iako niko ne zna da li će se Srpska pravoslavna crkva probuditi pred novim ubijanjem Svetih srpskih novomučenika jasenovačkih, a što je projekat srpske države – da shvatimo da je Jasenovca bio ratno odmorište od 1941. do 1945. Tu i tamo je neki pijani ustaša načinio neku lošu stvar…

Srbi i na to ćute. Razumeju li posledice?

Kad se pre neki dan desilo ono što je u podzemlju srpskog javnog mnjenja doživljeno kao grub udar, svako razuman se setio i Jasenovca i diplomatskih delovanja ambasadorske poverenice predsednika Srbije u Zagrebu. Sabahudin Gruhonjić, profesor za podizanje novinarskog kadra, na drugom po značaju srpskom univerzitetu, govorio je tako slobodno da smo saznali kako mu je to Dinko, kako se predstavlja u javnosti, milo jer je od Dinka Šakića. Stariji Dinko je bio predradnik u Jasenovcu. Glavni.

Neki su u Srbiji i među Srbima u tome našli – neprimerenost. Glupost! Vlasti u Srbiji bi se čvršće borile za prava onog Dinka (kad bi kojim slučajem banuo u zemlju) da slobodno govori – nego za glas svih studentskih parlamenata u Srbiji. Kad se studenti umore, malo ko bi reagovao da profesori onom Šakiću odobre mesto posthumnog emeritusa na Filozofskom u Novom Sadu.

Novinari koji u Srbiji ne misle da bi im najbolje bilo da su iškolovani po idejama Sabahudina Gruhonjića viđeni su gubitnici. Oni će u redakcijama biti marginalci. Ovo će biti „demokratska“ zemlja ili nas neće biti. A Dinko zna da je ova zemlja s najvišeg mesta, nedavno, u Tirani tražila da se Vladimir Putin sudi – zbog ideje o denacifikaciji. Sabahudin G. bi se mogao pojaviti kao svedok ekspert.

Ako bi ova vlast bila stavljenu pred dilemu: ili šest i po miliona građana Srbije ili Dinko? Ne bi izgubila ni sekundu. Zna se! Dinko! Jer mi smo na evropskom putu. A Dinko je evropska vrednost. Srbi su evropska „nepotreba“.

A naša vlast čini sve da nas „u evropi“. Tako da tu dilema ne može biti. Oni znaju šta je dobro, a i da bismo i mi shvatili ako nas ne nestane. Oni se nadaju u dinko-demos. A za nas koji nikad nećemo moći „podinkoviti“ tužno je što ne shvatamo da rasrbljivanjem Kosova odlučno koračamo u – samoponištavanje. Može biti istorijsko.

(Mišljenja i stavovi objavljeni u rubrikama „Drugi pišu“ i „Kolumne“ nisu nužno i stavovi redakcije portala „Borba“)