Zašto je u crnogorskom interesu da Srbin bude predsjednik

Piše: Čedomir Antić

Pred Crnom Gorom su predsednički izbori. Svi vi koji mislite da su državi neophodne promene, svakako nećete glasati za kandidata DPS-a, Mila Đukanovića.

Razlozi zašto nije razumno biti za Crnu Goru a glasati za Đukanovića su brojni i vi ih svakako poznajete. Ukazao bih na tri ređe spominjana:

1. Đukanović je oportunista, a oni ne mogu imati jasno i dosledno ideološko opredeljenje. Da je bio iskren u svom nastojanju da stvori nezavisnu Crnu Goru, on bi ujedinjavao građane umesto da koristi njihove podele. On bi se uoči referenduma privremeno odrekao vlasti, sporazumeo sa svima – pa i srpskim narodom – kako bi nezavisnost vezao za nekakvu opštu vladu. Posle bi lako dobio izbore, ali ne bi mogao da ideju države i nacije koristi u svrhe lične i partijske vlasti.

2. Đukanović je povezan sa problemima koji nemaju veze sa Crnom Gorom i crnogorstvom. Ako ponovo dobije izbore, samo će produbiti krizu crnogorske nacije, koju je sam generisao i u njenu politiku sasvim nepotrebno uneo. Izborni trendovi pokazuju da od 2020. do 2022. tzv. „porsrpska“ opozicija neprekidno jača, pa je sa sumnjivih 51% došla do čak 58% narodne podrške. Đukanoviću bi pobeda dala da dođe do daha, ali bi samo objedinila opoziciju i u političku istoriju poslala one koji su želeli nekakav unutrašnji sporazum u crnogorskom društvu.

3. Glasajući za Đukanvića svodite Crnu Goru na jednog ostarelog političara koji je samo rublje menjao češće od identiteta i temeljnih etičkih načela.

Za srpskog kandidata treba glasati iz takođe tri tazloga:

1. Ako neko misli da će asimilovati deo srpskog naroda koji živi u Crnoj Gori, jako se vara. Iskustvio pokazuje da dosadašnja sredstva nisu uspešna. Naprotiv, da jesu ne bi sada postojala široka koalicija koja se na svaki način plaši rezultata popisa. Ako je već nemoguće asimilovati Srbe, beskorisno je samo njihove legitimne predstavnike držati izvan vlasti. Budući da je prema Ustavu Crne Gore mesto šefa države značajno samo simbolički i da je sa njega, bez režimske partije ili podrške velike većine poslanika u Skuštini, nemoguće ostvariti veliku vlast, sasvim je prirodno da veliki unutrašnji rascep bude zaceljen tako što bi srpski narod, kao jedna od temeljnih nacija Crne Gore, dobio svog predstavnika na mestu šefa države. To se nije dugo dogodilo, a Crnu Goru – kakva je danas – stvarao je i Blažo Jovanović, jedan komunista – Srbin .
2. Bilo bi divno da je Srbiju, Srpsku i Jugoslaviju neko priznao tako iskreno i držao se tako lojalno kao što su se političke vođe Srba odnosile prema Crnoj Gori. Predstojeći predsednički izbori su simbol toga. Ukoliko sa druge strane bude nastavljeno sa dvoidentitetskim ili nacional-statističkim – jugosovenskim i frankoviačkim – igrama, Srbi neće nestati ali će u budućnosti početi da se većinski drže prema Crnoj Gori na isti način na koji se drže Albanci u Severnoj Makedoniji ili su se nekada Hrvati odnoslili prema jugoslovenskoj državi. To bi bilo jako loše i opasno po državu Crnu Goru. Ne kažem da tome nisam naklonjen, ali moj narod u Crnoj Gori sada želi pomirenje i njega treba da izvrše istinski Srbi i Crnogorci – ljudi koji nisu bili na vlasti – a ne identetski polutani ili politički kompromitovani političari.
3. Mi Srbi smo bili spremni da prihvatimo i da je Đukanović legitimni izbor Crnogoraca i da se pomirimo sa tim da jedan šovinista vodi nezavinsu Crnu Goru. Pobunili smo se tek kada su nam oduzeta osnovna ljudska prava. Da li iko misli da može, treba i da je pošteno da sa pozicije drugog naroda bira nae predstavnike?

Priznali smo vas – priznajte nas.

Sama kandidatura i poruke kandidata DF i Nove srpske demokratije,  Andrije Mandića, korak su u pravcu pomirenja. Izađite iz 20. veka i napravite i vi korak prema nama.