ZAMKA ZA ZDRAVKA
PIŠE: SIBIN
„Da li Veliki brat postoji?“
„Razumije se da postoji. Partija postoji. Veliki brat je otelotvorenje Partije.“
Da li on postoji u istom smislu kao i ja?“
„Ti ne postojiš“, reče O`Brajen.
Zdravku, ipak, i dalje ništa ne bi jasno, brže-bolje zatvori knjigu, počeša se po glavi i nastavi hodati hodnikom Capital plaze…
Zar je – pomisli teolog iz ćejfa – program koji nosim u Brisel, već napisan u Briselu? Pa je li ova – fascikla fiktivna?
Sve su prilike – nastavi zdravorazumski dumati Zdravko – da nije samo simbolička stvar što smo prvobitni papir (pejper) potpisali baš u – Capital plazi.
Obrni okreni, Capital je centralna tačka oko koje struje sablasti, naučavao Marks, suprostavljajući čvrstoj strukturi izlaganja jednu scenu – utvarologije!
Ne bez osnove, sumnjam da Zdravko dokučuje: moć se „daje“ onom nad kojim će se moć ugrubo sprovoditi.
Tim prije, a s tim u vezi, ne bi bilo Zdravku zgorega da malo batali duhovnu literaturu, jer se u koštac u`vatio sa okrutnom, neoliberalnom, kapitalističkom homogenizacijom stvari, sa, dakle, jednom zapadnocentričnom kolonijalizacijom kultura koje se privode mehanizmu kosmopolitskog raslabljenja autentičnosti i identiteta, etc.
Zdravko, ovo je – Novi vrli svijet! Otud se politička vlast predaje u ruke ekspertskoj administraciji, ili: sablasti moći!
Tako da, bez nužnog prolaska kroz proces desubjektivacije, političar nema šta da traži u ovom preospoljenom, javnom i nezahvalnom zanimanju kojeg je svaki klipan pozvan ocjenjivati.
Dokaz? Uspod društvenih mreža kao rad na proizvodnji opšteg stava anonimnosti! Prekonoć, javno mnenje se maksimalno anganžuje, forsira u procjenjivanju situacije, lokalno se nameće geo-političkom, za šta nisu potrebni raznorazni savjetnici da bi se uočilo…
Isuviše, ipak, posvećen sebi (da ne kažem – ličnom spasenju), zadrt u insistiranju na onto-teološkoj utemeljenosti bića, Zdravko je zabludio u politici…
Hrišćanski je da mu već sada oprostimo, budući da – Zdravko nije pao s neba!