Za montenegrinski identitet uopšte ne brinite, neće vam ga niko!

Piše: Mihailo Medenica

Da se šta pitam ja bih vas, vrli komitari – kopitari, uvrstio na kakvu listu retkih i zaštićenih vrsta u Crnoj Gori, a vala i šire.

Zaslužili ste po svim osobenostima koje krase vašu vrstu, jer ne verujem da je igde zabeležen slučaj da glupost, kukavičluk i mržnja evoluiraju u nekakav privid ljudskog oblika, da se ništa prozove nečim i da se ludost iz dijagnoze premetne u nacionalnost i idetitet!

Nešto ste nalik onim bubama-balegarima: povazadan valjate balegu ubeđeni da činite kapitalno delo, no kad vas grudva preraste skotrlja se i poklopi vas, ali vi junački ustanete, stresete identitet sa sebe pa ajde iznova…

Što se ono kaže: ako znam za šta se vi borite – jadi me znali, no veći problem od mog neznanja je što ni vi nemate pojma za šta komitate, ali komitate dog grudva ne preraste, pa…
Branite Crnu Goru od Crne Gore jer vam je Crna Gora otela Crnu Goru?!
Da pojednostavim: naričete za kućom usred kuće koju vam baš niko dinruo nije, niti će, ali ste primorani da je branite jer je baš niko ne napada!
Raspalite ražanj pa vičete: “POŽAR”!
Potom, čuvate identitet jer je toliko ugrožen da preti opasnost da na promaji zaboravite ko ste?!
Naravno, nije to zbog toga što vam je identitet ko koprena već što su promaje poslovično ljute i jake, svaku glupost mogu oduvati, pa…
Za montenegrinski identitet uopšte ne brinite, neće vam ga niko!
Da kome zaista treba otišao bi lepo kod psihijatra požalio se na tegobe što ga muče, pa lepo dobije napismeno šifru i lekove za identitet.
Taj vaš, razume se, i što manje lekova uzima to uzrasta u sve većeg komitara, i lepo svima, naročito vama što branite Crnu Goru od Crne Gore, prag od praga, ognjište od ognjišta i sebe od čoveka u sebi, kojem ste na sreću utekli…

Potonje, ali ne i najmanje važno, zakleti ste da po cenu, tačnije, po ceni dojč – kafe branite jezik, veru i tradiciju!
Bravo za to, poštujem!
Prvi ću stati uz vas jer niko nema prava da vam skrnavi tekovine postojanja u laži koje ste herojski, što pouzećem, što registracijom na šalterima – stekli i baštinili svih ovih decenija koliko vas jedan čovek/monstrum učio da ste sebi najbolji dok god ste sebi najgori!
Što bi ona mučena Draginja rekla: “prčite” se nešto po ulicama, pretite, najavljujete nekakve ustanke, a sve za račun fukare čije ste taoci i najveće žrtve upravo vi, jer je na vama kao na zamorčadima probao sve otrove, žuč, bedu, jad i čemer!
Prčite se zaboravljajući da batina ima dva kraja, i nije ovo nikakva pretnja već bratska molba da se dozovete razumu ako ga još poznati možete, jer, rekoh već, balega koju komitate narašće toliko da neće ostati ništa za vama do smrada njenoga traga…
Jedino za šta se vi suštinski borite i šta branite jeste vaša želja da doveka budete roblje, okaveženi i utamničeni, da vazda ropćete pod jarmom jer ste nešto sve dok ste – ništa!
Patite za tim, plašite se da se uspravite, svikli ste da leđa bole od korbača, zavoleli ste svog dželata, čeznete za lancima jer nemate hrabrosti da stanete pred Crnu Goru, da priznate koliko je velika, časna i divna, koliko je i vaš dom.
Izabrali ste da živite u štenari pored tolike kuće…
Branite svoje pravo da budete svezani naspram prava da budete slobodni i dostojanstveni!
Tu gde tražite Crnu Goru nema je, niti je ikada bilo!
Tražite je pod kamenom, a ona čitava od kamena i neba!
Shvatite, tim besnim urlicima nikoga uplašiti nećete, samo ćete učiniti da se više ni po čemu osim po urliku poznati nećete!
Ne sekirajte se vi za Crnu Goru ništa, dobro je ona i biće još bolje.
Ako ćete već nešto da branite onda trk na pradedovinu- branite je od korova i trna što će je progutati jer ste od potomaka postali nadničari na svojemu imanju.
Samo vi sačuvajte sebe od sebe, to je jedino što zaista treba da učinite, videćete potom koliko je nebo plavlje kad se u njega zagledate, a ne kad vam tamničar kaže kakvo je…