Za Crnu Goru neće imati koristi, dok ENI/Novatek ne vrate kredite

Eni Montenegro i Novatek Montenegro, holandske firme osnovane samo zbog istraživanja nafte i gasa u Crnoj Gori, uzele su kredite od povezanih kompanija vrijedne 70 miliona evra, pokazuje novo istraživanje MANS-a.
Dok ti krediti sa pripadajućim kamatama ne budu isplaćeni država neće imati nikakvih prihoda po osnovu poreza na dobit naftnih kompanija, proizilazi iz Zakona o ugljovodonicima koji je usvojila prethodna vlast.

Prema podacima iz finansijskog izvještaja Eni Montenegro, koja je registrovana u Crnoj Gori kao dio stranog društva, ta firma je na kraju 2020. godine dugovala 21,8 miliona evra majci kompaniji i povezanim firmama.

Bilans stanja pokazuje da su dugovanja prema matičnom i zavisnim pravnim licima bila oko 19,7 miliona, a prema ostalim povezanim pravnim licima dodatnih 2,1 milion evra.

Finansijski izvještaji koje je ta kompanija podnijela u Holandiji pokazuju da je Eni Montenegro za posao u Crnoj Gori pozajmila 20 miliona evra od povezane firme Eni Finance International.

Značajan dio kredita Eni Montenegro je potrošila na poslovanje sa pet povezanih kompanija: Eni SpA, Eni UK, Serfactoring SpA, Eni Servizi SpA i Banque Eni SA. Najveći iznos je fakturisala Eni SpA, preko 10 miliona evra za operativne troškove i druge obaveze u toku 2019. i 2020. godine.

Izvod iz napomena uz finansijske iskaze Eni Montenegro za 2020. godinu

I Novatek Montenegro je uzeo kredit od 50 miliona eura od povezane kompanije PAO Novatek.

Do kraja prošle godine povučeno je oko 22,3 miliona evra tog kredita. Glavnica i kamata za kredit se moraju otplatiti najkasnije do 21. decembra 2022. godine, navodi se u napomenama uz finansijske izvještaje Novatek Montenegro za prošlu godinu.

U tim dokumentima se navodi da je na kraju prošle godine obračunata kamata na zajam od povezane kompanije bila 1,3 miliona evra.

 

Iz vrlo šturih podataka o finansijama Novatek Montenegro ne može se jasno zaključiti da li je I ta firma poslovala sa povezanim kompanijama. Revizorski izvještaji ovih kompanija nisu dostupni javnosti, iako je Zakonom o porezu na ugljovodonike propisano da ove kompanije imaju status velikog poreskog obveznika, pa su samim tim dužne da izrađuju revizorske izvještaje.

U obrazloženju koje je bivša Vlada uputila Skupštini kada je odlučivala o Ugovoru o koncesiji, se navodi da se tim dokumentom ne definišu finansijski uslovi jer su oni propisani Zakonom o porezu na ugljovodonike i Uredbom Vlade.

Izvod iz obrazloženja koje je Vlada dostavila Skupštini CG prilikom usvajanja Ugovora o koncesijama, strana 6

Međutim, prema tom Zakonu porez se plaća na dobit, pa po tom osnovu neće biti koristi za državu sve dok povezane kompanije ne izvuku sav novac koji su uložile i to sa kamatom.

Prema članu 7 Zakona o porezu na ugljovodonike, osnovicu poreza predstavlja razlika između prihoda i rashoda koji je priznaju u skladu sa tim zakonom.

Članom 10 stav 4 tog Zakona je propisano da se kamate i pripadajući troškovi prema povjeriocu sa statusom povezanog lica priznaju na teret rashoda u visini koja ne prelazi troškove kamata na slobodnom tržištu.

Istim zakonom je propisano da se kao rashodi priznaju kapitalni troškovi, odnosno kupovina i instalacija platformi, instalacija, terminal, postrojenja, podvodnih kablova… Dodatno se pod rashodima podrazumijevaju i operativni troškovi, uključujući zarade zaposlenih, troškove potrošnog materijala, usluga… (član 9 Zakona o porezu na ugljovodonike)

Ovakva praksa neodoljivo podsjeća na izvlačenje novca iz Kombinata aluminijuma Podgorica preko povezanih firmi i kredita povezanih kompanija.

Oni pozivaju Ministarstvo kapitalnih investicija da iskoristi mehanizme predviđene ugovorom o koncesijama, i angažuje međunarodne eksperte za hitnu reviziju prijavljenih troškova istraživanja nafte i gasa i poštovanja ugovorenih obaveza.

Ugovor o istraživanju nafte i gasa je potpisala bivša Vlada, a poslanici tadašnje opozicije su tvrdili da je u pitanju koruptivni ugovor koji će raskinuti kada osvoje vlast.

MANS je ranije objelodanio da su ugovor Ugovor o koncesijama potpisale kompanije Eni Montenegro i Novatek Montenegro iz Holandije, iako su se na tender javile njihove majke, Eni International iz Holandije i Novatek G&P iz Švajcarske.

Tom konzorcijumu je, prethodna Vlada, suprotno zakonu, odobrila produženje roka za završetak istraživanja, iako je imala sve uslove da po tom osnovu naplati garanciju do iznosa od 85 miliona eura.