Vuković iznio dokumenta: Nijedna državna institucija nema program Evropa sad 2!

Ekonomski analitičar Miloš Vuković ponovo je podsjetio kako program Evropa sad 2 ne postoji, a ovog puta i iznio dokaze iz Vladinih organa.

Vuković je kazao da je tražio Skupštini da mu dostavi kopiju plana „Evropa sad 2“. „Skupština kaže – utvrđeno je da se predmetni plan ne nalazi u posjedu Skupštine Crne Gore“.

Obratio se i Poreskoj upravi. „Organ nije nadležan za postupanje po predmetnom zahtjevu“, odgovorili su, kako je rekao Vuković.

Kazao je da se obratio i Zavodu za zapošljavanje. „Zavod kaže da je utvrdio da ne posjeduje traženu dokumentaciju, a s obzirom na njen naziv, odnosno navedene podatke o istoj, nije u saznanju koji je organi posjeduju“.

Vuković je rekao da se obratio Ministarstvu rada i socijalnog staranja, pod kojim je Fond PIO. „Ministarstvo kaže da nije u posjedu tražene informacije, jer ista nije u nadležnosti ovog javnog pravnog organa. Zamislite da ministarstvo koje treba da sprovede reformu Fonda PIO, u čijoj se nadležnosti nalazi Fond, nije u posjedu plana ‘Evropa sad 2′“.

Kazao je da mu je i Fond PIO odgovorio da nije u posjedu pomenutog plana.

„I na kraju, naravno, Ministarstvo finansija, kao organ najvažniji u ovoj priči – ovaj organ ne posjeduje tražene informacije koje se odnose na kopiju plana programa ‘Evropa sad 2′“.

Vuković je kazao da „rizik od urušavanja budžeta pada u drugi plan u odnosu na neminovno urušavanje javnog penzionog sistema“.

„Šest stotina miliona eura su prihodi Fonda PIO. Ako ih ukinu – kako nadoknaditi 600 miliona eura, kako će da se obraćunavaju penzije kad se ukinu doprinosi, i ko će meni i svim građanima koji su uplaćivali dosad da vrati novac? Radi se o pet do deset milijardi eura“, istakao je on.

Vuković je, govoreći o fiskalnoj i ekonomskoj politici Vlade, podsjetio da je usvojen budžet u kojem su rashodi 400 miliona veći nego 2023.

„Od toga su najveći dio mandatorni rashodi. To znači da ako se dio planiranih prihoda ne ostvari, da ćemo ući u deficite i ozbiljne probleme“.

Kazao je da se sad „sve karte bacaju na dokument koji se zove fiskalna strategija“.

„Kao neko ko je svaku raniju fiskalnu strategiju pročitao, moram da kažem da je svaka od njih bila promašena… Imaćemo problem u narednom periodu kako nam građani Rusije i Ukrajine budu odlazili. Svi se nadamo da će se rat u Ukrajini završiti i tada dolazi do ozbiljnih problema u naplati prihoda“, tvrdi Vuković.

Podsjetio je da su prošle godine donijete izmjene Zakona o budžetu fiskalnoj odgovornosti, gdje se navodi da mišljenje o fiskalnoj strategiji radi Fiskalni savjet – koji još nije formiran. Mišljenje je ranije davala Centralna banka.

„Onda su u decembru prošle godine donijeli takođe izmjene zakona, da se primjena člana 17, po kome se Fiskalni savjet, koji još nije formiran, može dati mišljenje na fiskalnu strategiju tek 1. januara 2025“, dodao je Vuković.

Kaže da je to „još jedno u nizu odlaganja“ i „velika kupovina vremena“.

Vuković je rekao da kao dobre stvari vidi to što je OECD poboljšao rejting Crne Gore, da je EU dala grant od 130 miliona eura, da je pokrenuta priča o kreditno-garantnom fondu, da se država zadužila po „relativno povoljnim kamatnim stopama, u odnosu na kontekst ukupan skupih kamatnih stopa“…

„Ne bježim od toga da se svaka dobra stvar Vlade ne pohvali“, poručio je.

Vuković je rekao da je veoma čudno da je neko obećao „ovako obiman paket“ za godinu dana i da ne bi bilo problem da je rečeno da će stvari biti učinjene za četiri godine.

„Kad se kaže puna zaposlenost… Ova država od 1985. nije spustila stopu nezaposlenosti ispod 10 odsto, a nema neko kaže da će za godinu spustiti sa 15 ili 14 na četiri odsto“, dodao je.

Smatra da se 25 odsto veća plata „ne može uraditi bez ukidanja doprinosa“.

Kaže da će se povući iz javnog života ako se kumulativno ispune uslovi iz programa „Evropa sad 2“ do novembra. „Evo neka bude i 1. januar 2025“, rekao je Vuković.

Podsjetio je na intervju Spajića u kojem je rečeno da je samo u sektoru saobraćaja potrebno šest do osam milijardi potrebno za projekte.

„Međutim, kad sam ostvotio jedinstvenu listu infrastrukturnih projekata, tamo stoji, uključujući i aerodrome, 3,7 milijardi. Kako je neko došao sa zvaničnog Vladinog dokumenta od 3,7 milijardi na iznos od šest do osam milijardi, ili je to ono čuveno ‘paf paf’ planiranje“, rekao je Vuković.

„Pod broj dva… U ovom budžetu se finansira auto-put, dioonica Mateševo – Andrijevica, od sopstvenih para. Na taj način smo se odrekli grantova EU i povoljnih kredita iz evropskih banaka… Odreći se mogućeg granta od nekoliko desetina ili stotina miliona eura, i jeftinih kredita na jako dug vremenski period sa jeftinim kamatnim stopama i reći – mi ćemo to iz budžeta, da bi se zaobišle stroge procedure, meni to govori da se neke prakse nisu promijenile. Bitno je da neko objasni kako je sektor saobraćaja sa 3,7 milijardi eura narastao na šest do osam. To je ukupan dug koji Crna Gora ima“, ukazao je Vuković.

Vuković tvri da će se Crna Gora u naredna dva mjeseca sigurno zadužiti.

„Kod domaćih banaka su limiti ispucani, nego ćemo se zadužiti na međunarodnom tržištu, ispod 500 miliona. Ovo je moja projekcija, nisam siguran do kraja u nju. Ali, ako treba da otplatite dug, imate prvi kvartal koji je tradicionalno loš, moraćete da se zadužite i, po meni, najmanje 500 miliona eura treba da se zadužite. Pitam još jednom – ko će to sve da plati, a pritom niste povećali plate 25 odsto, niste dostigli prosječnu penziju od 600 eura i niste dostigli punu zaposlenost. To vas čeka 2025. koja je jedna od finansijski najizazovnijih godina.“

(Vijesti)