Piše: Maja Vukićević
U prethodna dva mjeseca od 30. avgusta mnogo je neistina plasirano na konto sastavljanja nove crnogorske vlade. Mnogo je vremena izgubljeno u praznom hodu.
Po medijima su se provlačile ponude mandatara partijama, koje on u nešto izmijenjenom obliku jeste slao, mijenjajući često same ponude i insistirajući na imenima i pored toga što je jasno stavljao do znanja da nema namjeru da ljude koje partije predlože i izabere. Dan nakon što su stranke postigle dogovor o resorima izašao je sa potpuno novom idejom, vladom bez političara, bez potpredsjednika i sa samo 12 resora. Nejasno je zašto su se slale ponude strankama i je li njihov cilj bio kompromitacija i svih lidera i eventualnih partijskih kandidata.
Od medijskog spinovanja da Demokratski front i njegovi lideri koče proces, došli smo do konačne istine koja je nama u Demokratskom frontu bila poznata od početka pregovora, da mandatar ne želi ni predstavnike drugih partija u Vladi. Ali DF je očigledno bio najpogodnija meta. Ono što je problematično u zahtjevu mandatara je da je njegova ponuda po principu „uzmi ili ostavi, bez rasprave“, što znači da njegove eksperte moramo prihvatiti bez mogućnosti rasprave, tako da se može desiti da tu bude i eksperata bliskih odlazećem režimu, a ukoliko ih neko od nas dovede u pitanje biće optužen da radi za dps. Apsurd, ali mnogo toga je apsurdno u Crnoj Gori.
Tako možete biti optuženi da radite za DPS, iako ste čitav život posvetili borbi protiv istog, iako od istog niste dobili ništa niti ste tražili iako vam je uzeo sve što vam je mogao uzeti, dok su drugi dobijali stanove, i druge beneficije. I sad od onih što nisu željeli da talasaju i dižu glas iz svojih prostranih stanova možete dobiti optužbu da radite za dps samo zato što vam se možda ne sviđa da u Vladi bude neko ko je sarađivao ili imao korist od prošlog režima. Nije srpski, a ni ljudski ćutati na takav bezobrazluk, iako smo na mnoge uvrede koje smo dobili u ovom procesu, a da ih nismo zaslužili, ćutali.
Ima nas koji smo naučeni da talasamo protiv svih anomalija koje su ovu zemlju gurale u propast, koji nismo ćutali, koji se nismo prodali ni onda kad su nam roditelji bili proganjani, ucjenjivani, ostavljani bez posla, kad smo možda bili na suvim priganicama, pa je neumjesno da nam lekcije o borbi drže oni koji nisu talasali iz svojih udobnih stanova braneći fotelje ljudi iz prošlog režima.
Niko ovu bitku nije dobio sam, ni mandatar, ni opozicija, pobijedili smo svi zajedno, sa narodom i crkvom, tako i sad niko od nas ne može i ne smije da djeluje sam i poništava nečiju pobjedu i nadanje velikog dijela naroda da je sa dpsovim sistemom gotovo.
Za šest mjeseci do godinu dana taj se sistem neće ni načeti. Jasno je svima da niko ne želi i neće dozvoliti povratak dps-a, zna to i mandatar, zato i nameće svoju volju kao neupitnu, ali negdje se granice moraju postaviti.
Autorka je poslanik koalicije „Za budućnost Crne Gore“ i potpredsjednica DNP
