Vučević: Vojska Srbije ima snagu da zaštiti svoj narod na Kosovu i Metohiji!

Ministar odbrane u Vladi Srbije Miloš Vučević u intervjuu za IN4S,  ocijenio je da je Vojska Srbije savremena, dobro opremljena i obučena oružana sila kadra da ispuni svoju ustavnu i zakonsku ulogu u odbrani državnog suvereniteta Srbije.

On navodi da Vojsku Srbije čine izuzetni ljudi, profesionalci i nadasve patriote kojima su sloboda i čast Srbije najveća svetinja. Vojska Srbije je iz godine u godinu sve snažnija, ali od mene nećete čuti, kao što nikada ni od predsednika i vrhovnog komandanta nikada niste čuli – da sam u potpunosti zadovoljan.  Da li smo sada neuporedivo snažniji i bolje opremljeni nego pre nekoliko godina? Apsolutno da.  Da li težimo tome da budemo još snažniji? Takođe, da. Nastavićemo da nabavljamo savremeno naoružanje, insistiraćemo na vrhunskoj obučenosti i daćemo sve od sebe da ljudima koji nose uniformu podignemo nivo socijalnog standarda. To je misija svih nas koji smo preuzeli odgovornost za donošenje odluka u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije, kaže Vučević.

Briselski sporazum i plan „Šolc-Makron“

– Srbija spada u red malobrojnih zemalja koje se i dalje drže temeljnih principa međunarodnog javnog prava i poštuju sve svoje međunarodne obaveze. Brojni su argumenti koje možemo navesti u prilog tvrdnji da je Briselski sporazum „mrtav“ pre svega jer ga privremene institucije samouprave u Prištini nikada nisu primenile i to u onom najvažnijem delu koji se odnosi na formiranje Zajednice srpskih opština. Tačno je, takođe, da od najvažnijih političkih centara na zapadu povremeno stižu i zvanični i nezvanični predlozi koji sadrže rešenja u većoj ili manjoj meri nepovoljna po Srbiju, a trenutno je u fokusu takozvani plan „Šolc-Makron“. Međutim, ni od jednog od te dvojice lidera nismo čuli da Briselski sporazum više ne važi. Čuli smo to od premijera privremenih prištinskih institucija i to u sred Berlina. Činjenica da kosovski Albanci od 2013. godine odbijaju da sprovedu Briselski sporazum, a naposletku i Kurtijevo otvoreno ruganje tom dokumentu, ogroman su balast političkom kredibilitetu Evropske Unije koja je potpisnik i garant tog sporazuma. Svakako da predlozi koji dolaze od strane najmoćnijih evropskih država imaju svoju težinu i moraju biti uzeti u obzir, ali očekujemo da bi, pre postizanja novih sporazuma, težište njihovog delovanja trebalo da bude usmereno ka primoravanju vlasti u Prištini da primene već postignute sporazume.

Albanske provokacije

– Provokacije albanskih vlasti nisu nova pojava i njihova neodgovornost nas je više puta dovela do samog ruba sukoba. Poslednja u nizu odluka vezana za registarske tablice i represija koju Kurtijeva administracija sprovodi nad Srbima, već je primorala naše sunarodnike da se povuku iz prištinskih institucija i kosovskih policijskih snaga. Pretnja kažnjavanjem Srba koji odbiju da na svojim vozilima imaju obeležja te nepostojeće države moglo bi da eskalira u nasilje sa nesagledivim posledicama. Vojska Srbije, bez ikakve sumnje, ima snagu da zaštiti bezbednost naših građana na Kosovu i Metohiji. Toga su svesni i oni nas provociraju. Nemaju oni iluziju da bi mogli da se obračunaju sa Vojskom Srbije. Mi se ne ponašamo uzdržano zato što smo slabi, već zato što smo mudri i što želimo da sačuvamo mir i ljudske živote, navodi Vučević.

KFOR i EULEKS

– Postoji stalna komunikacija između načelnika Generalštaba Vojske Srbije i komandanta KFOR-a. Predsednik Vučić i mi, kao Vlada Srbije smo, takođe, u svakodnevnom kontaktu sa predstavnicima ključnih država NATO u vezi sa situacijom na Kosovu i Metohiji, naročito severno od reke Ibar. Više puta smo dobili uveravanja da će KFOR i Euleks sačuvati bezbednost nealbanskog stanovništva u Pokrajini i mi gajimo nadu da će u slučaju potrebe, međunarodne snage delovati u skladu sa svojim ovlašćenjima.

Transformacija Kosovskih bezbednosnih snaga u takozvanu „Vojsku Kosova“

– Transformacija Kosovskih bezbednosnih snaga u takozvanu „Vojsku Kosova“ traje „ispod žita“ već nekoliko godina i taj proces sa pažnjom pratimo. Pred međunarodnom zajednicom iskazujemo snažno protivljenje formiranju bilo kakve „kosovske vojske“. Mi znamo ko ih naoružava i ko ih obučava, gde grade baze… Naziv te oružane formacije je manje bitan i odnosu na to ko je čini i kakva je njena suštinska uloga. Reč je o sukcesoru terorističke organizacije, takozvane „OVK“, i njen isključivi zadatak je zastrašivanje i pretnja Srbima koji još žive na Kosovu i Metohiji. Oni za Vojsku Srbije nisu ozbiljna pretnja, ali jesu za nealbansko stanovništvo u našoj južnoj pokrajini. Za nas, na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, KFOR ostaje jedina legalna oružana formacija na Kosovu i Metohiji i formiranje bilo kakve „vojske“ privremenih kosovskih institucija smatramo pretnjom bezbednosti i na to stalno upozoravamo međunarodnu zajednicu.

Manevarski prostor između politike čuvanja mira i odbrane Srba na KiM

– Reč je o veoma uskom manevarskom prostoru koga je, možda, jedno u potpunosti svestan predsednik Vučić koji, iako izložen ogromnim pritiscima, uspeva da poziciju Srbije ponekad provuče kroz „iglene uši“ i sačuva mir i stabilnost u regionu. Između nerazumnog i agresivnog stava Prištine i često licemernog ili pasivnog stava međunarodne zajednice prostor za postizanje kompromisa i izbegavanje sukoba je sve manji. Međutim, koliko god da je taj prostor mali, mi od njega ne smemo odustati.

Na pitanje da li se planira uvođenje redovnog vojnog roka u Republici Srbiji i kada će biti dopremljeno vojno naoružanje koje je naručeno i plaćeno iz Rusije, Kine i Francuske, ministar odbrane odgovara da se nada prevazilaženje zastoja u isporuci naoružanja koje smo kupili.

– Reaktiviranje obaveznog služenja vojnog roka je pitanje od značaja za odbranu zemlje i o njemu, najpre, treba da se izjasne najkompetentniji ljudi u Ministarstvu odbrane i Generalštabu. Odluku će, svakako, na osnovu te procene, doneti političko rukovodstvo i tu neće biti kalkulacija u odnosu na raspoloženje javnog mnjenja ili izveštavanje medija. Ukoliko bude doneta, sprovođenje te odluke zahtevaće izvesno vreme i pripreme, kao i izmene i dopune zakonskih i podzakonskih propisa. Javnost će, svakako, o tome biti na vreme informisana.

Kada je reč o isporukama oružja iz Rusije i Francuske suočavamo se sa dva problema. Prvi jesu sankcije koje je kolektivni zapad nametnuo Rusiji zbog sukoba u Ukrajini. Države u okruženju, jednostavno, ne dozvoljavaju prelet preko njihovih teritorija iako su svesni da time ni najmanje ne nanose štetu Rusiji, već samo Srbiji. Što se tiče isporuke borbenih sredstava iz Francuske, očekujemo da razgovori koje je predsednik Vučić nedavno vodio sa predsednikom Makronom kao jedan od svojih rezultata imaju i u prevazilaženje zastoja u isporuci naoružanja koje smo kupili od te zemlje, zaključuje ministar odbrane Miloš Vučević.