Crna Gora je bogata država, jer se može pohvaliti činjenicom da u njoj žive neke od najmudrijih glava. Međutim, ima i dosta ucijenjenih glava, kao i prodanih duša.
Pošto je Crna Gora mala država (teritorijalno i demografski), informacije brzo cirkulišu, sve se brzo pročuje, a internet, odnosno društvene mreže taj proces čine još lakšim.
Jedan od onih koji vole novac više od svog dostojanstva, je i „ugledni“ novinar, koji je sa godinama osilio i postao „ugledno“ Milovo piskaralo.
On je čovjek koji se predstavlja kao veliki Evropejac, navodni borac protiv diktature, organizovanog kriminala i korpucije, a ipak mu nisu mrski evri od onih koji predstavljaju sve ono protiv čega se navodno bori(o). Takođe, on je i „ugledni“ kolumnista za kojeg skoro niko ne bi čuo da mu 1997. njegov (ne)prijatelj nije isfinansirao pokretanje dnevnog lista, i to novcem od šverca duvana.
Znao je „ugledni“ kolumnista gdje je novac i kako se prodati mafiokratskom režimu, te je sada njegov medijski projekat toliko narastao da može građanima da nameće svoje stavove kao jedine ispravne, ali na njegovu žalost postoji još Crnogoraca, Srba, Bošnjaka, Albanaca, Hrvata koji misle svojom glavom.
Dok je slavio pobjede svog finansijera u hotelu „Crna Gora“, nije mu smetao Milo, ali kasnije se rastrčao na više strana da bi se na kraju ipak vratio na fabrička podešavanja, jer najmilije mu je sa Milom.
Njegova čast i poštenje se ogledaju i u odlasku u Vilu Gorica da se pokloni svom prvom finansijeru i primi instrukcije kako da napada sve one koji su se borili protiv Đukanovićevog režima.
I nakon pada tog krimogenog režima 30. avgusta 2020. godine, „ugledni“ kolumnista nije zatvorio vrata, niti u potpunosti okrenuo leđa svom prvom finansijeru, jer evo i sada četiri godine nakon pada tog režima, on javno napada one koji su najbolje godine svog života utrošili na oslobađanje Crne Gore od kriminalnog režima i dona iz Rastoka.
Svoju mudrost „ugledno“ Milovo piskaralo koristi samo u svrhu manipulacije i daljeg finansijskog osnaživanja sebe i njemu bliskih ljudi. Uostalom, to je naučio od rastočkog dona, kojem se potajno divi. Međutim, kako veliki umovi često znaju da upadnu u rastrojstvo, to se dešava i „uglednom“ kolumnisti koji više ne zna da li da se fokusira na svoj novi politički projekat ili da još uvijek sluša svog prvog finansijera.
I na kraju, čini se da će „ugledni“ Milov Šumadinac ipak spojiti (za sebe) dobro i korisno: da mu novac kapa od starih finansijera, a da isti ulaže u svoju još uvijek neostvarenu želju – da ima jake političke marionete koje će ga bez pogovora slušati, baš onako kako je i on slušao Mila.