Vjernici Srpske pravoslavne crkve danas slave Krstovdan

Srpska pravoslavna crkva i vjernici danas slave Krstovdan, veliki praznik u znak sjećanja na dan kada je pronađen i iskopan Časni krst na Golgoti i dan kada je vraćen iz Persije u Jerusalim. Ovaj praznik još se zove i Vozdviženje Časnog krsta.

Za ljude rođene na ovaj dan vjeruje se da na svojim nejakim plećima nose sjenku Časnog krsta i da su zato pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.

Slavi se dvaput u toku godine, 18. januara i 27. septembra.

Ranije su se ljudi strogo držali posta na ovaj dan. U nekim selima održavaju se vašari.

Jesenji Krstovdan se posti tako što se ceo dan jede samo grožđe i hleb.

Narodni običaji i vjerovanja

Stari je običaj da se na ovaj dan stoka premazuje katranom u znaku krsta da bi se zaštitila od bolesti. U narodu se vjeruje da se na Krstovdan zmije povuku na počinak i da ih od tada više nema.U svim selima isplaćuju poljake, koji čuvaju polja od Đurđevdana do Krstovdana i koji tjeraju ptice i naplaćuju globe od onih čija stoka pravi štete na tuđim njivama. Isplaćuje se onoliko koliko je dogovoreno o Đurđevdanu.

U našem narodu se vjeruje da na Krstovdan – 11. po starom, odnosno 27. septembra po novom kalendaru, treba iskopati rupe za sađenje voćaka, kako bi im se grane što više razgranale.

U okolini Leskovca na ovaj dan Ijudi su u crkvi osveštavali bosiljak, grožđe, žito i jabuke. Taj osveštani bosiljak držali su sa ikonom i on je kasnije služio za razna isceljenja. U mnogim krajevima se tog dana predskazuje i vrijeme:

– Ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom, a ako je suvo, naredna godina će biti sušna. – Ako do Krstovdana ne odu laste, neće biti jake zime. – Tiha kiša o Krstovdanu predskazuje blagu zimu. – Grmljavina o Krstovdanu predskazuje plodnu godinu. – Posle toplog i suvog septembra predstoji hladan i kišovit oktobar.

– Septembarska kiša – zlato njivama, otrov vinogradima. – Što „ne skuva“ avgust, „skuvaće“ septembar.

– Kakav septembar, takav i mart. – Ako je Krstovdan oblačan, zima će biti snjegovita. Ako je vedar, biće suvomrazice. Običaj je da se na Krstovdan bere i posvećuje bosiljak. Slavi se kao krsna slava.

Stari običaj koji se vezuje za Krstovdan jeste noć uoči ovog praznika kada se ispunjava svaka želja, barem tako kažu…