Više od 1.000 ubistava godišnje: Zašto američki policajci toliko često upotrebljavaju oružje?

Policajci u Americi svake godine ubiju više od 1.000 ljudi – najviše u svetu – pokazuje zvanična statistika i te brojke ne pokazuje nikakav trend smanjenja.

Zašto je to tako?

Poslednjih meseci u SAD su ubijeni Džordž Flojda, Trejvon Martin, Briona Tejlor i drugi Afro-amerikanci, koji su tako postali simbol masovnih protesta širom zemlje pod sloganom: „Crni životi su važni“.

U pojedinim gradovima je tokom protesta bilo sukoba sa policijom i pljački.

Važi li zakon i za policajce: „Neverovatno koliko im sudovi gledaju kroz prste“
„Pucajte na koš, ne na ljude“: Američki sportisti u borbi protiv rasizma
Zašto je nastao pokret „Životi crnaca su važni“
Jedan policajac iz Kalifornije je 2. juna pozvan dok je u toku bila pljačka prodavnice. Tom prilikom ubio je 22-godišnjeg Šona Monterosu, ispalivši u njega pet hitaca iz blizine.

Prema zvaničnoj izjavi, policajac je pogrešno pretpostavio da se u džepu žrtve nalazio pištolj. Žrtva je u džepu nosila čekić.

Sajt Mapiranje policijskog nasilja (Mapping Police Violence), koji se bavi beleženjem slučajeva policijskog nasilja, objavio je da se u 2020. godini samo tokom 12 dana nije dogodilo da neki policajac ubije nekoga.

Ove godine je u policijskim akcijama do sada ubijeno 756 ljudi.

Prethodnih godina, SAD su čvrsto držale prvo mesto po broju registrovanih slučajeva policijskog nasilja u svetu. Tokom 2018. godine, policajci su ubili 996 ljudi, a prošle godine 1.004 osobe. Najveći broj ubijenih su Afro-amerikanci.

„Policajci u SAD zaista češće potežu oružje, a žrtve su, najčešće, mladi Afro-amerikanci“, kaže za BBC Set Stokton, profesor na Univerzitetu Južna Karolina i bivši policajac.

Šta uče policajci u SAD?
U Americi se budući policajci ne školuju samo u specijalizovanim akademijama, već i dvogodišnjim školama u raznim državama.

U Virdžiniji, recimo, trenutno je oko 2.200 kadeta u takvim obrazovnim ustanovama.

Bivši i sadašnji pripadnici policijskih snaga, koje je BBC (ruski servis) kontaktirao, kažu da je prva stvar koja se uči na treninzima – lična bezbednost policajca.

„To obično nazivamo prvi zakon policijske službe – svaki dan na dužnosti policajac bi trebalo da završi tako što se vraća uveče kući svojoj porodici, a ne da završi u bolnici ili u mrtvačnici“, kaže Stokton.

Šezdesetih godina prošlog veka, nakon što su američke vlasti objavile rat dilerima droge, vojna obuka postala je sastavni deo američkih policijskih škola i akademija.

To je postalo naročito rašireno posle terorističkog napada na Njujork, 11. septembra 2001. godine.

Istovremeno, policijska odeljenja u raznim američkim gradovima počela su da nabavljaju sve više opreme i oružja koji su do tada korišćeni samo u vojsci – oklopna vozila, automatsko oružje, zaštitna oprema tipična za vojsku.

Prema podacima američkog Zavoda za pravnu statistiku, 48% policijskih akademija u SAD više primenjuje „vojni model“ u obuci kadeta, a samo 18% policijskih ustanova oslanja se na uobičajene, propisane metode školovanja (učenje po knjizi).

Ostali kombinuju ova dva pristupa.

„Problem je što je današnje školovanje policajaca mnogo sličnije obuci u vojsci“, kaže istraživač sa Univerziteta Nju Hejven i bivši policajac Lorenco Bojd.

Generacije polaznika u policijskim akademijama i školama danas obučavaju bivši vojnici, većinom veterana iz ratova u Iraku i Avganistanu, koji pripremaju policajce za akcije u ratnim uslovima.

Jednostavno pitanje koje razotkriva rasizam u Americi
Kako biti antirasista
Tramp ili Bajden – ko vodi u predizbornim anketama
Ruben Galindo, bivši policajac iz Majamija, kaže da instruktori zahtevaju potpunu disciplinu policijskih kadeta, neretko ih ponižavaju pred svima, a kažnjavaju ih prema tipično vojničkim običajima – sklekovi ili trčanje po prirodi.

Tokom časova, učitelji nazivaju civile raznim imenima, poput „probisveti“, „narkomani“, „delinkventi“, prema kojima treba biti nemilosrdan.

„Utisak je da instruktori najpre pokušavaju da potpuno potčine kadete, da ih slome i da potom od njih prave ratnike“, kaže Galindo.

„Međutim, te ljude ne treba pripremati za rat u Vijetnamu, već da ih šaljemo na obične ulice“, upozorava on.

U istraživanju Zavoda za pravnu statistiku, navodi se da policijski kadeti prosečno provode više od 160 sati na jakim treninzima, više od 50 sati uče odbrambene tehnike, 38 sati rade na poboljšanju vožnje i samo osam sati na takozvane dozvoljene metode u radu i na pregovore u kritičnim situacijama.

„Bolje pucaj prvi“
Budući policijski oficiri uče na obuci da svaka osoba na ulici može da bude opasna, a da je najveći neprijatelj policajca „uverenje u sopstvenu superiornost“.

„Kadetima se svakog dana prikazuju snimci na kojima se vidi kako su policajci, koji su pokazali neodlučnost, prebijeni ili ubijani“, kaže Set Stogton.

Praktični treninzi temelje se na istom scenariju.

Tokom treninga uče razne, naizgled obične, situacije, poput rutinskog zaustavljanja vozila u saobraćaju, a potom osumnjičeni iznenada poteže oružje i puca na policajca.

Još jedna uobičajena lekcija izgleda ovako – osoba sa nožem, koja je udaljena šest metara od policajca, iznenada kreće na policajca i ubada ga nekoliko puta, pre nego što bi policajac uspeo da potegne oružje.

„Mnogo je različitih situacija koje se uče na treninzima, a zajedničko im je da treba da usade policajcima u glavu jednu misao – odložena reakcija može da bude kobna“, kaže Stokton, ističući:

„Dakle, svi kadeti uče da je bolje da pucaš prvi“.

Smrt Džordža Flojda: Tri činjenice koje objašnjavaju bes u Americi
Smrt Džordža Flojda: Sedam rešenja za probleme sa policijom u Americi
Smrt Džordža Flojda: Zašto neki protesti prerastaju u nasilje
Prema podacima projekta Mapiranje policijskog nasilja, policajci u SAD u 99% slučajeva ne budu odgovorni za ubistvo ili ranjavanje i povređivanje civila.

Moguće policijske greške u postupanju takođe su deo treninga, ali bivši pripadnik policijskih službi objasnio je za BBC ruski servis da je suština svake lekcije da se policajcima ukaže na to da sebe svakodnevno dovode u mnogo veću opasnost, nego što je verovatnoća da idu na sud u slučaju da naprave neku grešku.

„Među policajcima postoji fraza ‘bolje da te jure dvanaestorica (sudska porota), nego da te iznesu šestorica'“, kaže Set Stokton.

„Policajci nisu ljuti, nisu rasisti ili mrze nekoga. Oni pucaju jer se plaše za život“.

Da li je posao policajca u Americi zaista toliko opasan?
Početkom sedamdesetih godina, tadašnji američki predsednik Ričard Nikson nazvao je policajce „pravim vojnicima u prvim borbenim redovima u ratu protiv kriminala“.

Predsednik Bil Klinton je 1994. godine potpisao je izmene krivičnog zakona i tom prilikom je pripadnike policijske službe okarakterisao kao „hrabre žene i muškarce koji svakodnevno daju svoje živote za nas“.

Pre dve godine, predsednik Donald Tramp je ovako opisao rad policajaca:

„Svakog dana policajci dovode sebe u opasnost, ulaze u mračne sokake i napuštene ulice, idu od vrata do vrata kuća u kojima žive najopasniji kriminalci“.

Prema podacima Ef-Bi-Aja (FBI), svake godine u Americi više od 50 policajaca bude ubijeno u sukobima sa kriminalcima, a gotovo 60.000 njih budu mete napada.

Međutim, profesor Univerziteta Južna Karolina i bivši policajac Set Stokton kaže da ova statistika nije prava slika i da su današnji policajci mnogo bezbedniji nego pre 10 ili 20 godina.

„Da, policajce napadaju, ali ako uzmemo u obzir da pripadnici službe imaju godišnje 63 miliona kontakata sa civilima, ispada da se napadi na njih čine tek 0,09%, a ubistva policajaca tek 0,00008%“, kaže on.