Velika petorka za Kosovo i Metohiju je BRIKS!

Piše: Vladimir Kršljanin

Užasni fijasko politike SAD, NATO i EU u Istočnoj Evropi i na Bliskom istoku, sa mogućnošću daljeg očajničkog širenja ratnih požara, za šta se Aljbin Kurti uporno nudi, mora i nama biti zvono za uzbunu, koje zahteva hitno okretanje prijateljima i smanjenje zavisnosti od neprijatelja

Bio sam neprijatno iznenađen kada su pre nekoliko dana, kao po komandi, svi mediji počeli da najavljuju dolazak u Beograd „velike petorke“ i njen sastanak sa našim predsednikom. Iako su te najave nagoveštavale nove pritiske, a time, indirektno i potrebu da im se odupremo, upotreba prideva „veliki“, koji ne samo da preuveličava značaj pet zapadnih činovnika, nego im daje i pozitivni prizvuk, bio je sve, samo ne adekvatan.

Ranije, još devedesetih, postojala je „posrednička“ grupa predstavnika vodećih zapadnih zemalja, kojoj je nadenut neutralni nadimak „kvinta“. A sada je „kvinta“ bez predstavnika Velike Britanije, a sa predstavnikom EU, odjednom postala „velika petorka“!

Pritom, uloga Britanije uopšte nije smanjena, već je samo perfidno zakamuflirana. O tome svedoče činjenice: britanski „specijalni izaslanik za Zapadni Balkan“ je jedan od komandanata NATO agresije 1999, a upravo su britanski vojnici ovih dana počeli da patroliraju administrativnom linijom u pokušaju odsecanja kosmetskih Srba od Srbije.

U samozvanoj „velikoj petorki“ su, dakle, predstavnici SAD, Nemačke i Francuske (tri od one četiri vodeće države u NATO agresiji sa kojima smo 25. marta 1999. prekinuli diplomatske odnose). Nešto manje pristrasnim bismo možda mogli da smatramo predstavnike EU (gde pet zemalja nije priznalo „Kosovo“) i Italije, koja je, kao sused, uvek pokazivala nešto više razumevanja za naše stavove (iako je 1999. glavni aerodrom NATO bombardera bio u Avijanu). Imena „petorkaša“ nećemo ni pominjati, da ih neko ne bi slučajno zapamtio.

Najveća velika petorka

Srbija je pokazala maksimum strpljenja i konstruktivnosti, a ranije i nepotrebnog povlađivanja zapadnim silama, tj. SAD, NATO i njihovom satelitu EU, koje do danas nisu odustale od svoje namere da pseudomirnim putem ili hibridnim ratom, postignu ono što 1999. nisu uspeli oružanom agresijom.

Apsurdno je dakle očekivati da oni koji su sejali rat i nepravdu mogu igrati pozitivnu ulogu u postizanju pravednog mira.

S obzirom i na to da dotične sile nikada u istoriji nisu dobrovoljno vratile oteto, nameće se zaključak da je jedini način da se postigne napredak u rešavanju pitanja Kosova i Metohije – ukidanje zapadnog monopola na bavljenje ovim problemom. Uostalom, jedino legalno rešenje za KiM se mora postići u Savetu bezbednosti UN, a ono je nemoguće bez saglasnosti naših prijatelja Rusije i Kine.

I, gle – velika petorka! Da, u svetu zaista postoji zaista velika petorka, koja iz pristojnosti sebi ne nadeva to razmetljivo ime, nego je poznata pod nazivom BRIKS i po tome što predvodi svetsku većinu. Pa ima li šta demokratskije? Znači, najveća velika petorka na planeti Zemlji je, zamislite, sastavljena od naših iskrenih prijatelja, od kojih ni jedan nije priznao „Kosovo“, niti to uopšte pomišlja.

 

Interesi Srbije

Dakle, hajde da zatražimo dobre usluge BRIKS-a u rešavanju kosovsko-metohijskog čvora. Ima mnogo mogućih načina: imenovanje svojih specijalnih predstavnika, dijalog sa zemljama samozvane „velike petorke“, organizovanje međunarodne konferencije, sve do sazivanja vanredne sednice Saveta bezbednosti.

Ovakvom inicijativom ne bismo morali da promenimo ništa u svojoj spoljnoj politici, samo bismo upotrebili dostupna legitimna sredstva da branimo interese Srbije i njenih građana na Kosovu i Metohiji.

Ne bi smelo da bude oklevanja da se krene tim putem, pogotovo što zapadna napadna „petorka“ ne krije da je sva snaga njihove pozicije u ucenjivanju vezanom za članstvo u EU. Dakle, četvrt veka je trajala velika zapadna podvala sračunata na otimanje Kosova i Metohije. Sada, kada su teror protiv Srba i njihovo iseljavanje pojačani, poslednji je čas da se zapadna podvala prekine, a da se Srbija obrati svojim prijateljima za pomoć.

Užasni fijasko politike SAD, NATO i EU u Istočnoj Evropi i na Bliskom istoku, sa mogućnošću daljeg očajničkog širenja ratnih požara, za šta se Aljbin Kurti uporno nudi, mora i nama biti zvono za uzbunu, koje zahteva hitno okretanje prijateljima i smanjenje zavisnosti od neprijatelja.

Savezništvo sa Rusijom i Kinom

U ovim naporima od koristi nam mogu biti i zemlje koje će pristupiti BRIKS-u iduće godine: Argentina, Egipat, Etiopija, Iran, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati – takođe naši prijatelji. Uopšte, danas je praktično ceo islamski svet stao na stranu Rusije i Kine, a poslednje NATO marionete se nalaze u Prištini i Sarajevu.

Naravno da bi BRIKS-u trebalo i mi da pristupimo, i to što pre. Baš je čudno što se predlog Pokreta socijalista u tom smislu, niko drugi od parlamentarnih stranaka do sada nije usudio da javno podrži, iako se većini građana ta ideja dopada.

Uporedo sa tim, mi treba da formalizujemo svoje savezništvo sa Rusijom i Kinom. Sa zaleđem takvog savezništva i članstvom u BRIKS-u, niko neće moći da nas ucenjuje, ni ekonomski, ni vojno, ni na bilo koji drugi način. I ubrzaćemo povratak Kosova i Metohije i osamostaljenje, integraciju i napredak ne samo Srbije, nego i čitavog Balkana.

Mi treba, kao što bi to svako pametan učinio, da budemo na distanci od onih koji ne prestaju da izazivaju ratove i čine zlo i nama i čitavom svetu i samima sebi. Time ćemo čak i njima samima pomoći da se otrezne i ozdrave, pa da nam jednom ponovo budu partneri.

Za sve to nam baš treba velika petorka, ali ona prava!

 

(rt.rs)