„Velika petorka“ sjutra u Beograd donosi ultimatum: Konkretni zahtjevi i rokovi za njihovo ispunjenje

Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić sastaće se sjutra sa takozvanom velikom petorkom – specijalnim predstavnikom Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom, specijalnim izaslanikom SAD za Zapadni Balkan Gabrijelom Eskobarom i predstavnicima Italije, Njemačke i Francuske.

Petorka u Beograd dolazi sa „specifičnim zahtjevima i rokovima“, kao i da „predoči specifične posljedice ukoliko odbiju da sprovedu sporazum“, piše „Demostat“.

Nedavni događaji na Kosovu i Metohiji, koji su dramatično promijenili atmosferu, prinudiće posjetioce da zatraže konkretnu akciju: da Beograd snažno i nedvosmisleno osudi nedavni oružani incident, kao i da se obije strane daleko ozbiljnije angažuju na primjeni Ohridskog sporazuma, kaže za „Demostat“ izvor iz zapadnih diplomatskih krugova, povodom dolaska izaslanika Zapada u Beograd i Prištinu.

U subotu će najprije u Prištinu, a zatim u Beograd, stići grupa od pet izaslanika – Miroslav Lajčak, u ime Evropske unije, Gabrijel Eskobar (SAD), Emanuel Bon (Francuska), Jens Pletner (Njemačka) i Frančesko Talo (Italija).

Portparol Evropske unije Peter Stano izjavio je za agenciju Beta da oni idu na razgovore sa predsjednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom privremenih prištinskih institucija Aljbinom Kurtijem „sa jasnim očekivanjima da će obije strane nastaviti proces normalizacije odnosa i sprovesti svoje obaveze neodložno i bez uslova“.

Johana Dajmel, nezavisna nemačka analitičarka za Zapadni Balkan i jugoistočnu Evropu, kaže za „Demostat“ da činjenica da velika petorka putuje u Beograd i Prištinu, – „uprkos ratovima u Ukrajini i na Bliskom istoku, koji zahtijvaju dosta pažnje“ – pokazuje koliko su zabrinuti i koliko je važna deeskalacija.

„To je samo po sebi veoma jasna poruka. Prije nekoliko dana preminuo je dobitnik Nobelove nagrade Marti Ahtisari. On je insistirao na rešavanju konflikata putem dijaloga, Kosovo mu mnogo duguje. Vašington, Pariz i Berlin računaju na nastavak dijaloga uz posredovanje EU i shodno tome će ‘pritisnuti’ Aljbina Kurtija i Aleksandra Vučića da se vrate za pregovarački sto“, poručila je Dajmel.

Ona je ocijenila da je „Aleksandar Vučić satjeran u ćošak posle nasilja u Banjskoj“.

„Kvinta će se zasigurno zapitati u kojoj mjeri Vučić sve drži pod kontrolom i koliko je on kredibilan. Nisu samo SAD jasno navele da odgovorni za 24. septembar moraju da budu krivično gonjeni“, dodala je.

Ona je navela da je od male pomoći „činjenica da je Vučić radije otputovao u Peking nego na Samit Berlinskog procesa u Tirani i da je ‘ignorisao’ i EU i susedne države“.

„Moguće je da će on ‘pasti na kolena’. Da li Vučić zaista želi da se pridruži Evropskoj uniji? Da li je on pravi partner? Ako nije, sigurno će se razmotriti, po kojim tačkama se, na primjer, mogu iskoristiti ciljane sankcije protiv drugih ljudi iz Vučićevog bliskog kruga. Evropski parlament je već usvojio rezoluciju i zaprijetio mogućim kaznenim mjerama. Ali, Aljbin Kurti mora, takođe, da krene napred, ako ne želi da dovede u pitanje uvođenje bezviznog režima počev od 2024. godine“, ocijenila je Dajmel.

Prema mišljenju Johane Dajmel, „samo normalizacija i sprovođenje onoga što je već razmatrano i dogovoreno pomoći će obema državama“.

„Sve drugo znači regresiju i ostanak u zaleđenom konfliktu. Povećanje broja vojnika Kfora na terenu znači više bezbjednosti za Kosovo, i, istovremeno, korak unazad u smislu njegovog suvereniteta, kao i povećanje prisustva NATO-a u neposrednoj blizini Srbije. Mnogo toga je stavljeno na kocku – za Srbiju, za Kosovo, za region. Mislim da je to ono što će prenijeti velika petorka“, zaključila je Dajmel.