Važna odluka EU koja bi mogla da diskriminiše dio građana i da podijeli članice

Politikolog Aleksandar Pavić za Sputnjik kaže da mu ova odluka Evropske unije deluje kao jedan „orvelovski potez“ jer još ima nedoumica vezano za vakcine, tim prije što ni sve one nisu siguran odgovor na pandemiju imajući u vidu da se neprestano pojavljuju novi sojevi virusa, još virulentniji od prethodnih.

Sertifikat o vakcinaciji – put ka diskriminaciji

„Postavlja se pitanje – za koju bi to vakcinu bio izdat sertifikat? I to ne samo za koju verziju neke vakcine već i kog proizvođača? Dakle, da li će se ovdje uvesti diskriminacija vakcina koje ne dolaze sa Zapada, odnosno da li će se sertifikat odnositi samo na vakcine poput Fajzera, Astra-Zeneke i Moderne ili i na ruske i kineske vakcine? A da ne govorimo o tome da li će ovim potezom biti uveden aparthejd u EU, odnosno da sa jedne strane budu oni koji su pristali da se vakcinišu, a sa druge oni koji to neće da učine“, napominje Pavić.

Iako je, kako kaže, očigledno da je cilj ove odluke da se olakša turističkoj branši, pogotovo u zemljama koje zavise od turizma, Pavić očekuje da će ovim povodom biti protivljenja i neslaganja od strane država članica. On ukazuje na opasnost da se unutar Evropske unije, koja treba da bude simbol liberalnih, demokratskih vrednosti u svijetu, naprave građani „drugog reda“.

„Pod vidom borbe protiv pandemije ide se ka smanjenju i ukidanju ljudskih i demokratskih prava, a bez dovoljno jasnog objašnjenja i transparentnosti. Jasno je, dakle, da se EU u cjelini nije snašla u uslovima pandemije i to isključivo zahvaljujući tome što ima jednostran pristup u svemu ovome. Brisel se ograničio samo na zapadne proizvođače, čime je odstupio od načela slobodne konkurencije i ograničio izbor građana Unije kada je riječ o vakcinama. Da je EU postupila kao Srbija i da je bila otvorena prema kineskim i ruskim vakcinama, danas bi imala mnogo manji problem. Rukovodstvo Mađarske, na primjer, ne želi da bude talac takve politike i oni su se okrenuli ruskim i kineskim vakcinama“, navodi Pavić.

Upitna dostupnost podataka i ljudska prava

Milan Igrutinović iz Instituta za evropske studije ovu odluku Evropske unije vidi kao nastavak putnih restrikcija unutar EU od prošle godine, kada smo imali ili potpunu zabranu putovanja ili dozvolu putovanja uz negativne PCR testove.

„Pitanje je, međutim, kako će se tehnički sprovesti ova odluka, odnosno kada će se i kako uspostaviti sistem za izradu tog dokumenta, kao i šta bi taj dokument uopšte sadržao i za šta bi tačno sve mogao da služi. Sa druge strane, tu je jedno dugoročno pitanje – koja vrsta zdravstvenih podataka će biti dostupna široj javnosti i šta će biti sa pravima ljudi da se ne vakcinišu? Mislim da je potpuno očigledno da će u ovom kontekstu, u pandemijskim uslovima, ljudi koji ne budu želeli da se vakcinišu, ili ne budu stigli do vakcine jer su one još uvijek oskudna roba, gotovo izvesno biti diskriminisani u odnosu na putne mogućnosti“, smatra Igrutinović.

Sada je, kako dodaje, pitanje i da li su razlozi za put neodložne, poslovne prirode, privatne ili turističke prirode, pa će ta fleksibilnost diktirati određenu vrstu političkog razgovora tokom leta, kada se može očekivati da ovaj režim stupi na snagu.

„Zdravstvo kao sistem nije bitna ingerencija Evropske unije, već je i dalje prepušteno nacionalnim državama. Tako su, izuzimajući Evropsku agenciju za lekove, sve ostale kompetencije, pa i mogućnosti da se fleksibilno tumači šengenski režim i ograničavaju putovanja, u rukama nacionalnih država“, objašnjava Igrutinović.

U osvrtu na to da li će određeni proizvođači vakcina, poput kineskih i ruskih, biti diskriminisani uvođenjem sertifikata o vakcinaciji, Igrutinović kaže da će to zavisiti od toga da li će Evropska agencija za lekove sertifikovati ostale vakcine.

„Tu, prije svega, mislim na „Sputnjik Ve“ koji je podneo zahtjev, a s obzirom na rezultate naučnih istraživanja bilo bi zaista nevjerovatno da se ta vakcina ne registruje. Sa druge strane, EU je kasnila sa svim ovim stvarima jer je težila nekoj vrsti unifikovane politike i dinamike imunizacije, koja je naravno dosta spora i pod velikom baražnom vatrom sa raznih strana, što je u suštini i opravdano. Pitanje je da li će ovaj sistem biti uspostavljen od ljeta i da li će to biti obilježje turističke i ljetnje sezone, na šta bi samo poneke zemlje bile osjetljive, poput Grčke, Italije i Španije, a nešto manje skandinavske zemlje ili Njemačka. Dakle, pitanje je implementacije ovih mjera, što će tek onda otvoriti nešto konkretnije podjele unutar same EU. Čini mi se da će pritisak pandemije i potreba da se taj kolektivni imunitet stekne što prije vakcinacijom, u suštini natkriti sve te probleme koji će se javiti u hodu“, kaže Igrutinović.

Ipak, zaključuje Milan Igrutinović, ostaje ta dugoročna bojazan u kojoj će mjeri naša lična zdravstvena istorija, naša liječenja i navike biti javno dostupni ili biti predati na uvid nekom službeniku.

„To kako će se ti podaci štititi jeste potpuno separatno pitanje, ali čini mi se da je na dugi rok zapravo i najopasnije.“

Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je izjavila da će na zemljama članicama biti da donesu odluke o tome će moći da se radi sa sertifikatima, a da će se na nivou EU oni koristiti za funkcionisanje jedinstvenog tržišta. Ona je naglasila da će sistem podržavati informacije o vakcinaciji, negativnom pi-si-ar testu ili imunitetu osobe.