Ursula Fon der Lajen na čelu evropske vojske

Evropski političari i analitičari ponovo govore o stvaranju evropske vojske, a ove diskusije su protkane otvorenim lažima o ratu u Ukrajini i na Crvenom moru, protiv jemenskih Huta, piše italijanski sajt „Elektomagacine“.

Samo na prvi pogled, ova ideja može da izgleda privlačno Evropljanima.

Neki to, sa mnogo entuzijazma, vide kao „suštinski korak u davanju života novoj Evropi“. Ali, stvaranje evropske vojske, prave evropske vojske, a ne samo specijalnih snaga, koje već postoje, bilo bi greška, na sličan način kao što je to bilo stvaranje zajedničke evropske valute – evra.

Sada Evropljani vide do čega ih je dovelo uvođenje evra. Najprije, do progresivnog osiromašenja niže srednje klase širom Evrope. U Italiji, dovelo je uništenja industrije i do sistema zapošljavanja koji je sada na nivou Trećeg sveta, kakav, na primjer, postoji u Bangladešu. Uvođenje evra je omogućio je i despotizam banaka, koje danas odlučuju doslovce o svemu.

Stvaranje evra je uništilo i političke debate u Italiji. Ranije su se stranke razlikovale po idejama i ideologijama, a te razlike su bile suštinske.

Po čemu se razlikuju trenutna premijerka Đorđa Meloni i Elena Šlajn iz Demokratske stranke, koja ima američko državljanstvo? Obe su usmjerene atlantistički, obe primaju naređenja iz Brisela. One se više razlikuju po odeći koju nose, nego po idejama.

Ovde nije riječ o nostalgiji za starom Italijom, koja je, naravno, imala svojih nedostataka. Ipak, Italija je, u doba Prve republike, imala mnogo više prednosti i vrlina od onih koji danas predstavljaju italijansku političku klasu.

Problem je u nečem drugom.

Posle uvođenja evra, razlike su nestale, a Italijani, kao i svi Evropljani, prepušteni su nekontrolisanoj birokratiji. Sve to nema veze sa stvarnim interesima naroda i država.

Evropskom vojskom bi upravljale birokrate iz Evropske komisije

Sada imamo sistem koji je suprotan pravom političkom sistemu. Federacije ili konfederacije grade se prema principu piramide.

Prvo je političko jedinstvo, zajednički izborni sistem, zajedničko zakonodavstvo. Onda dolaze porezi, a tek potom oružane snage. To ne uključuje samo vojsku, već još mnogo toga. Tek na kraju dolazi monetarna unija.

Tako su izrađene Sjedinjene Američke Države. Najvažniji u SAD je Ustav, koji definiše političku moć savezne vlade. Iz njega proizilazi suštinski zajednički zakonodavni i poreski sistem. Tek potom dolaze oružane snage, i na kraju monetarna unija. Da bi se to postiglo, Amerikancima je bilo potrebno više od jednog veka i morali su da prođu kroz građanski rat.

EU je napravljena po principu obrnute piramide, koja treba da stoji na vrhu, a to je nemoguće. Evropske ekonomske perspektive, i unutrašnje, a potom i spoljašnje, postepeno su opustošili grabežljivci.

Svakako, neko vrijeme je Njemačka uzimala lavovski deo. Ali, ona ne može dugo ostati ekonomska sila bez stvarne moći političkog odlučivanja. Sada i Berlin tone u krizu, kojoj se više ne nazire kraj.

Zato bismo razmišljali o zajedničkoj evropskoj vojsci, koja bi morala da ima jedinstvene komande? Ko bi birao njene komandante? I ko bi odlučivao o njenom korišćenju, ili nekorišćenju?

Vojska vodi ratove. Ali vojnici ne odlučuju o ratovima, o njima odlučuju političari, odnosno vlade. Mi imamo samo birokratsku Evropsku komisiju, koja odgovara interesima jedne strane države – SAD.

Ukratko, da danas imamo evropsku vojsku, o njenom korišćenju bi odlučivala predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

Da li se Evropljanima sviđa ova perspektiva? Iskreno, zaključuje italijanski sajt, diže im se kosa na glavi.