Uprkos sankcijama, Zapad nije uspio da uguši ekonomiju Rusije

Uprkos sankcijama Zapada bez presjedana čiji je cilj bio da uguše ekonomiju Rusije kako bi zaustavili Specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini, Moskva stoji postojano.

Fabrike rade, prodaja nafte i gasa ide nikad bolje, ljudi rade i zarađuju a popularnost ruskog predsjednika Vladimira Putina je na nikad višem nivou, piše „Politiko“ i pita: zašto međunarodne sankcije nisu isterale Rusiju iz Ukrajine i okrenule rusku elitu protiv njega.

Odgovor: politička volja i tehnička izvodljivost.

Za sprovođenje raznih kazni potrebni su pravni, finansijski, pa čak i vojni resursi – bilo da se radi o odbijanju tužbi ruskih građana čiji je novac zamrznut ili o zapošljavanju inspektora u komercijalnim lukama. Ali zemlje koje sprovode kampanju nemaju uvek isti fokus, finansije ili pravila, zbog čega je primena zakona „klimava“

Politika dodatno komplikuje jednačinu: teško je jednoj vladi da izvrši pritisak na drugu da prestane da kupuje ruske proizvode ako joj je potrebna saradnja te zemlje na drugim frontovima. Vašington ne želi da naoruža Indiju koja je njihov potencijalna partner protiv Kine; Brisel ne želi da otuđi Tursku na Bliskom istoku.

„Sankcije i druge ekonomske mere same po sebi neće pobediti u ovom ratu“, kaže Kim Donovan, analitičar ekonomskog upravljanja državom u Atlantskom savetu u Vašingtonu. „Moramo da upravljamo našim očekivanjima o tome šta ovi alati mogu postići u kratkom roku“.

Vrlo ograničen uspeh sankcija takođe dovodi u pitanje širi projekat Zapada da „obuzda“ Rusiju nevojnim sredstvima.

„Strpljen spasen“, poručuju arhitekte sankcija i tvrde da je ruska ekonomija „oštećena“ i da Kremlj ne može ovako da izdrži na duge staze, a efekti sankcija biće vidljivi tek za koju godinu.

Portparolka Savjeta za nacionalnu bezbijednost Bijele kuće Adrijen Votson insistira da su kaznene mjere „imale značajan uticaj, potkopavajući sposobnost Rusije da finansira i vodi svoj nepravedni rat“.

Čak i dok brane sankcija, drugi visoki zvaničnici prepoznaju ograničenja ekonomskih kazni.

„Samo sankcije nisu dovoljne da odvedu Ukrajinu do pobjede“, rekao je zamjenik ministra finansija Voli Adejemo novinarima prije predstavljanja novog paketa sankcija i dodao da je „jedini način“ da Kijev bude uspješan „ako ih Predstavnički dom i Kongres obezbijede finansijskim sredstvima, ali i opremom koja im je potrebna da bi se dalje branili“.

U međuvremenu, niko se može da kaže kada će ruska ekonomska mašina stati, a postavlja se i pitanje da li su sankcije imale kontraefekat i podstakle Moskvu da nastavi svoje operacije u Ukrajini.

„Politiko“ izdvaja nekoliko razloga zašto Zapadu nije pošlo za rukom da uguši rusku ekonomiju.

Sprovođenje sankcija

Ako, recimo, zemlja Iks uvede finansijske sankcije ruskom oligarhu, to obično znači da građani te zemlje ne mogu da posluju sa tim oligarhom i da je imovina oligarha u zemlji Iks zamrznuta. SAD imaju dugu istoriju nametanja ekonomskih sankcija prekookeanskim entitetima, a pošto toliko ljudi i kompanija posluje koristeći američki dolar, domet Vašingtona je dug. Prekršitelji se potencijalno suočavaju sa krivičnim prijavama, visokim kaznama i zamrzavanjem imovine.

Ali SAD takođe imaju zakone, resurse i vladina tijela, kao što je Kancelarija za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija, posvećene otkrivanju prekršilaca sankcija. Druge zemlje imaju manje robusne sisteme i veća je vjerovatnoća da će dozvoliti prekršiocima da se provuku.

Jedna velika rupa u ovoj strategiji je izuzeće koje dozvoljava transakcije vezane za energente sa sankcionisanim ruskim bankama. Iako je to spriječilo velika previranja na globalnim energetskim tržištima, takođe je omogućilo da značajna količina kapitala nastavi da se sliva u rusku ekonomiju.

U EU, situacija je „osjetljivija“ budući da zemlje članice ne gledaju blagonaklono na oduzimanje ovlašćenja i stvaranje EU tijela koje bi, na primer, nadgledalo sprovođenje sankcija.

Kontrola izvoza

Korišćenje kontrole izvoza kako bi se osiguralo da Rusija ne može da uveze tehnološke komponente naročito je izazovno.

Kontrole izvoza su zamišljene da ograniče pristup Rusije određenim vrstama proizvoda, kao što su mikročipovi. Često je takva roba „dvostruke upotrebe“, što znači da može da se koristi i za civilne i za vojne svrhe.

Postoje dva prilično laka puta za Rusiju da zaobiđe kontrolu izvoza.

Prvi podrazumijeva preimenovanje pošiljke u trećoj zemlji — Turskoj, UAE ili Kini. Zapadna kompanija koja prodaje čipove kupcu u UAE, na primjer, trenutno nema obavezu da prati šta se dešava sa robom.

Drugi uključuje pretvaranje da će pošiljka putovati kroz Rusiju u Centralnu Aziju ili Južni Kavkaz. Tako je prošle godine jedna finska kompanija prodala radarsku opremu jednom aerodromu u Kazahstanu samo da bi ona, navodno, bila otpremljena kamionom u Rusiju.

Osovina „pobjegulja“

Rusija je bila u mogućnosti da se okrene drugim zemljama koje su u sukobu sa Zapadom za kupovinu, prodaju ili prebacivanje proizvoda.

„Protivnici – bilo da je to Rusija ili Iran, Kina donekle, Severna Koreja — svi oni rade zajedno“, kaže Donovan.

Dilema oko gornje granice cijene nafte

Klub velikih ekonomija G7, plus EU i Australija, dogovorili su se krajem 2022. da uvedu ograničenja bez presjedana na rusku naftu, odnosno ograničavaju njenu prodajnu cijenu na samo 60 dolara po barelu.

Mjera je u početku imala efekta, ali ne više, budući da se ruska nafta sada prodaje za 70 do 80 dolara po barelu, a očekuje se da će ceijna rasti.

Eksperti kažu da je glavni problem u ovoj meri, neadekvatno praćenje transakcija i nemogućnost da se zatvore rute koje Moskva koristi kako bi zaobišla sankcije poput prodaje sirove nafte zemljama koje je potom prerađuju i prodaju – EU i Velikoj Britaniji.

Sankcionisanje pojedinaca

Mnogi ruski pojedinci i kompanije pod sankcijama obraćaju se sudovima za pomoć, a u nekim slučajevima i uspjevaju, brukajući tako vlade i opterećujući njihove pravne resurse, prije svega Kanadu i EU.

SVIFT

Po početku SVO, Zapad je prekinuo pristup za najmanje 10 ruskih banaka Društvu za svjetsku međubankarsku finansijsku telekomunikaciju. SVIFT je u suštini sistem za razmenu poruka koji omogućava finansijskim institucijama da saopštavaju informacije o transakcijama, a prekid pristupa bankama se reklamirao kao veliki udarac Rusiji.

Ali mnogim ruskim bankama, uključujući neke ključne uključene u energetske transakcije, nije zabranjen SVIFT. Prema Atlantskom savetu, „većina ruskih regionalnih i manjih banaka, njih preko 300, još uvek ima pristup SVIFT-u, omogućavajući Rusiji da obavlja prekogranična plaćanja i transakcije za uvoz i izvoz“.

Rusija je našla i alternative. Dok Kina radi na svojoj verziji SVIFT-a. Rusi uzov plaćaju u juanima.