ULIČNI MISLILAC

Piše: Sibin

Šetao je Latinskim kvartom i po Luksemburškom parku sa marginalcima i autsajderima, tako mu je jedan ruski migrant, levoruki, erotoman i lingvistički čistunac, davao besprekorne korekcije rukopisa „Kratak pregled raspadanja“, imajući maniju da čak i prostitutke ispravlja ukoliko bi se pogrešno izrazile.

Za jednog violinistu koji bi sve zarađeno muzicirajući po kafeima odmah spiskao na piće, govorio je kako posjeduje osobine uzvišenog Diogena. Kad mu je postarija vlasnica stanova iznajmljivala potkrovlje po cijeni koju nije mogao priuštiti, prigovorio joj je: „Ali, Vi ste budistkinja, ne bi trebalo da Vas se tiče novac.“

Pozvan od strane pariskih intelektualaca da prisustvuje jednoj večeri upriličenoj u vili, cijele noći je pričao o bideima! Samo je nasamo sa sobom, ‘hamletizirajući’, mogao da se prepire sa Bogom, poklanja Bahu, i uzdiže temu (po Kamiju najvažniju) samoubistva.

Iz razloga što nije najrazgovetnije govorio francuski, za kojeg je rekao da mu je tijesan kao ludačka košulja, Sioran se nikada nije odazvao ni na jedan televizijski poziv.
Na pitanje da li bi se jednoga dana njegova filozofija trebala izučavati na katedri, odgovorio je da ne vidi razlog za tako nečim. Sve kod njega je – rezultat, on ne objašnjava, samo konstatuje, isporučuje definicije. Religiozna kriza, lirika i pesimizam oblikovali su njegov – ontološki udes; u aforizmima spaja lucidnost sa humorom, nerijetko ekstremno, nikad patetičan i vazda besprekoran u stilu.

Da bi održao vitalizam ogorčenja, „Između ekstaze i užasa, praktikujem aktivnu tugu.“

U svoje omiljene knjige, Beket je izdvojio i „O nezgodi biti rođen“, dopisujući: „Tu i tamo, ima sjajnih stvari. Morao bih se vratiti njegovoj prvoj knjizi.“

Sioranu bi ovako nešto bilo očekivano, jer je Beket toliko diskretan, taman koliko i Rilkeov odnos prema Bogu.