Ukrajinska kontraofanziva u paklu Surovikinove odbrane

Piše: Vladimir Prebiračević, direktor Srpsko-ruskog centra “Majak”

Nakon 17 dana ukrajinske kontraofanzive ciljevi Kijeva nisu ostvareni. Ne samo da nisu ostvareni ciljevi nego se nije odmaklo dalje od početka. Tri dana su ukrajinci mudro ćutali nadajući se nekom uspehu čime bi se mogli pohvaliti pred stranim mentorima i mecenama ali doživeli su totalni fijasko kako na frontu tako i na medijskom planu.

U prvim akcijama ukrajinski vojnici elitne 47. mehanizovane brigade doživeli su potpunu katastrofu. Više od polovine tenkova i borbenih vozila izgubili su u samo dva dana na jednom pravcu na kome nisu odmakli dalje od minskih polja koja su bila ispred amortizujuće linije ruske odbrane koja čak i nije glavna linija odbrane.

Nakon tri dana kada su nekako i uspeli bar da zauzmu i slikaju se u nekoliko naselja koja su do tada bila u sivoj zoni tj. na ničijoj zemlji počeli su sa medijskom kampanjom koju su tri dana propustili i doveli do toga da se na zapadu narod informiše iz, za njih, alternativnih izvora a koji su svi bili totalna antireklama za famozno toliko hvaljeno zapadno oružje.

Mnogi dobijeni nemački tenkovi Leopard raznih modifikacija goreli su u poljima Zaporožja dok su ih ruski dronovi snimali i prenosili zapadnu bruku u svet. Mnogi su se opravdano zabrinuli nakon tih snimaka za bezbednost cele Evrope jer se ispostavilo da ruska strana ne samo da vodi Specijalnu vojnu operaciju čiji je jedan od ciljeva demilitarizacija Ukrajine nego se sprovodi praktično i demilitarizacija cele Evrope jer njeno toliko hvaljeno oružje gori uništeno na vekovnoj ruskoj zemlji, ponovo posle 80 godina.

Američka borbena vozila tipa Bredli su takođe prošla pakao i ostala na istim tim zaporoškim poljima da trunu uništena ruskim Kornetima i Konkursima koji su ih spremno dočekali u veštim rukama ruskih vojnika koji su sa velikim nestrpljenjem i motivacijom dočekali doliko najavljivanu ukrajinsku kontraofanzivu.

Kontraofanzivu su Rusi čekali jer znaju šta sledi posle sloma iste. Otvoren put za oslobođenje Zaporožja i Donjecka ali i još nekoliko oblasti u blizini kao što su Nikolajev i Odesa. Jedan pravac ukrajinske kontraofanzive ide svakako iz Harkova po svim pokazateljima a nakon sloma tog pravca kontraofanzive uslediće operacije za oslobađanje Harkovske oblasti. Specijalno za tu priliku elitne ukrajinske jedinice, koje nisu imale tu neprijatnu situaciju da se nađu na zaporoškom pravcu i dožive potpuni debakl, se spremaju za proboj prema Rusiji preko reke Oskol računajući da se tamo ne proteže Surovikinova linija odbrane koja je od Zaporoške i Donjecke oblasti napravila pravu modernu tvrđavu. Nadaju se strani NATO stratezi da će harkovski pravac biti uspešan kao onaj iz septembra meseca kada su se ruske jedinice povukle iz nekoliko manjih gradova i utvrdile sa druge strane reke Oskol. Tada su po celom svetu NATO pajaci promovisali fantastičnu pobedu ukrajinske vojske maksimalnom sakrivajući stvarnu situaciju na terenu kao i racionalne potrebe ruskih oficira da čuvaju i vojsku i opremu i stanovništvo od nepotrebnog uništavanja što vidimo da ukrajinska strana nema taj luksuz da ih neko štedi. Ne samo da ih mentori ne štede nego ih iz dana u dan već sedamnaest dana šalju u sigurnu smrt u kontraofanzivi prma Zaporožju koju sad ni ne priznaju da su pokrenuli kao tobože to su tek nasilna izvićanja a u tim izviđanjima već imaju preko 12000 mrtvih i ranjenih i oko 30 % izgubljene NATO tehnike. Treba dobro da se sete rečpi predsednika češke inače bivšeg NATO generala koji je lepo rekao da će ukrajinci imati samo jednu šansu. Ta šansa je prokockana, ostaje samo da se vidi krajnji rezultat koji će se meriti u desetinama hiljada mrtvih i ranjenih.

Sukob ni izbliza nije pri kraju ali se neki obrisi budućih aktivnosti naziru kao i rezultati bez kojih nema kraja sukoba. Demilitarizacija i denacifikacija kao primarni ciljevi Specijalne vojne operacije ne smao da se svakodnevno sprovode nego su dobili i svoj širi kontekst a to je da je većina evropskih država praktično demilitarizovana a dosta zemalja du i ostala bez svojih najtvrđih i najzagriženijih segmenata rusofobnog tipa.