Ugledno književno priznanje: Nagrada „Miodrag Ćupić“ Bećiru Vukoviću

Žiri za dodelu nagrade „Miodrag Ćupić“ u sastavu: Milica Kralj(predsednica) i Olivera Gošović, predstavnica Upravnog odbora Fondacije „Miodrag i Branka Ćupić“ i mr Milorad Durutović(članovi), na sastanku održanom %.maja 2022. godine, doneo je jednoglasnu odluku da se ovo ugledno regionalno književno priznanje dodeli pesniku Bećiru Vukoviću za pesničku knjigu „Nedospev“ u izdanju „Povelje“ iz Kraljeva.

Nagrađena zbirka našla se i u najužem izboru za „Miroslavljevo jevanđelje“ i Zmajevu nagradu.

Poezija Bećira Vukovića, počev od njegove prve knjige“Čisto stanje“ koju je 1980.godine objavila Književna omladina Srbije, potom „Zidovi koji rastu“, „Mefistovo seme“, „Potpis svilenim gajtanom“, „Kad ujutru gavran osvanuo“, Igralište“, „Crna umetnost“, „Federalni posed“, „Igračke propasti“ „Duh Parka“, „Nečitač“ do najnovijeg knjige „Nedospev“ u neprekinutom je procesu iskustvenog samoprevazilaženja u ostvarivanju što širih značenjskih prostora.

Pesnik Bećir Vuković, jedan je od retkih savremenih pesnika koji na sasvim poseban način govori istinu o današnjem svetu; i to onu istinu pred čijom poražavajućom tragičnom slikom obesimišljenja svih vrednosti najčešće sklapamo oči u želji da nas groteskni prizori užasa ne povuku za sobom u jezno grotlo mučnine. Označivši prostor (pesničke) umetnosti crnom bojom, tonovima čije složene ishodišne mogućnosti podrazumevaju kritičko-ironično- rezignantne stvaralačko-filozofske zahteve, Bećir Vuković suvereno opevava izvrnuti lik sveta/života/ zahtevnom pesmom podvrgavanja i preispitivanja i dotadašnjeg sveta i života, ali i iluzije same umetničke prakse. Kloneći se nepotrebnih ili suvišnih objašnjenja, autonomnog i superiornog pesničkog teksta, Vuković sve zamke i izazove stvarnosti, i visoke elitističke poetičke zahteve ka kojima stremi, iskazuje čistim stanjem pesme, kroz pesmu i unutrašnjim prostorom pesme, zagonetnom a fragmentarnom dimenzijom, oksimoronskom formom i variranjem niza kontrasta.

Vukovićev poetski svet „Nedospeva“ svoje polazište nalazi koliko u samoj pesničkoj umetnosti toliko i u istoriji, filozofiji, religiji, mitu/arhetipu— sredstvima/simbolima koje na specifičan način razbija na jedva naziruće detalje čija skrivena suština i jeste onaj neophodni sastojak čija se krajnja namera i pokazuje kao nepobitna kategorija lepote pesme.
Principom kjeregorsko-beketovsko-joneskovog –kafkijanskog apsurda i paradoksa, tim složenim zbirom, u prezahtevnoj funkciji međuodnosa polaznih elemenata prilikom uobličavanja srži pesme, autor smisaono izukrštanim kombinacijama stvara pesmu visokog energetskog i jezičkog naboja. Sva od vibrantnih podrhtavajućih zvukova, od napregnute jezičke melodije, od zgusnutog iskaza, Vukovićeva svaka pesma je koliko dijagnoza prošlosti toliko i ovovremena ocena negativne zbilje; egzistencijalna zebnja nad nemoćno jedinkom u paklenom središtu kontroverznog vremena.

Otuda je i pesnička zbirka „Nedospev“ dragoceni segment ovovremene poezije koja se stvara na srpskom jeziku, stoji u obrazloženju žirija.

Nagrada će laureatu biti uručena tokom ovog meseca.