Uduženje “Ne damo Crnu Goru”: Vlada nema para za kvalitetan treći paket, a na jesen ni za plate?

Vlada nema novca da sprovede kvalitetan treći paket pomoći privredi, koji se najavljuje četvrti mjesec, a na jesen neće imati ni za plate u javnom sektoru. Preporuke MMF-a nećemo moći ispuniti pa ćemo dobiti uslove o bolnim rezovima koje ćemo morati ispuniti, ocijenio je ekonomista Miloš Vuković na jučerašnjoj konferenciji “Ekonomski i finansijski izazovi Crne Gore”, koju je organizovala nevladina organizacija “Ne damo Crnu Goru”.

Opšti zaključci učesnika konferencije su da će ekonomska kriza izazvana pandemijom koronavirusa trajati pet do deset godina, da je ugroženo svako četvrto radno mjesto, da će pad crnogorske ekonomije bite značajno veći od očekivanog, da će na jesen doći do novog rebalansa budžeta, značajnijih rezova i smanjenja plata u javnom sektoru.

Konferenciju je organizovala NVO “Ne damo Crnu Goru”, koju je prošle sedmice osnovala grupa od 77 akademika i univerzitetskih profesora.

Učesnici smatraju da je kriza pokazala da je dosadašnja ekonomska politika Vlade Crne Gore, takozvana neoliberalna škola, bila pogrešna, da je uništila privredu, kao i da je potrebno hitno uz konsenzus svih stručnih snaga napraviti smjernice nove ekonomske politike koja se ne bi zasnivala samo na turizmu i prodaji nekretnina, već na raznolikosti industrije, razvoju poljoprivrede, novim tehnologijama…

Bivši dekan Ekonomskog fakulteta u Podgorici, prof. dr Milivoje Radović kazao je da međunarodne institucije očekuju pad svjetske ekonomije za tri odsto, kao i da će u Evropi biti ugroženo 59 miliona radnih mjesta, odnosno da će svaki četvrti radnik dobiti otkaz.

On je naveo da se sadašnja ekonomska kriza može porediti sa velikom depresijom iz 1929. godine, kao i da će oporavak trajati jako dugo.

Posljedice krize, kako je kazao, zavisiće od organičenja i mogućnosti države. Dr Miloš Vulanović, profesor korporativnih finansija na Poslovnoj školi u Lilu, kazao je da su Vlada i Centralna banka ostali bez municije u borbi sa ekonomskom krizom kao i da će crnogorske firme biti prepuštene tržištu bez korisne pomoći od Vlade.

On je naveo da je Crna Gora otvorila poglavlje 17 monetarna politika, prema kojem ima obavezu da javni dug smanji ispod 60 odsto BDP-a i deficit ispod tri odsto, ali da se to sada sigurno neće desiti u narednih pet godina.

Moguć pad ekonomije i do 15 odsto

Ekonomista i poslovni konsultant Miloš Vuković kazao je da zbog pada prihoda od turizma koji će biti i veći od 90 odsto, očekuje pad ekonomije od 12 do 15 odsto u ovoj godini.

On navodi da će već u septembru doći do značajnog pada likvidnosti i solventnosti preduzeća, kao i da je rebalans budžeta zasnovan na netačnom podatku o padu prihoda od turizma za samo 40 odsto.

“Pad broj posjeta u julu iznosi 90 odsto. Evropska unija zatvara granice prema Crnoj Gori, pa se ne može očekivati posjeta turista ni u avgustu. S obzirom na to da će potrošnja turista biti niža, ukupni prihodi od turizma biće manji i za više od 90 odsto. To znači da će državnom budžetu umjesto 850 miliona nedostajati 1,1 milijarda što će značiti i smanjenje zarada u javnom sektoru”, kazao je Vuković.

Kazao je da mora doći do promjena sadašnje ekonomske politike, ali i temeljnih promjena u društvu, kako bi se za pet ili deset godina živjelo bolje.

Trošili na neisplative projekte

Akademik CANU Igor Đurović kazao je da statistika pokazuje da je Crna Gora u proteklom periodu imala “masnih” godina sa značajnim rastom ekonomije, ali i da je istovremeno dolazilo da pada realne vrijednosti zarada i kupovne moći građana. On smatra da je to dokaz da je Vlada novac trošila u neisplative projekte.

Predstavnica Unije poslodavaca Zvezdana Olujić kazala je da je situacija izuzetno teška, naručito za male preduzetnike, kao i da je polovina registrovanih preduzeća u blokadi. Ona je kazala da očekuju da će nove mjere biti teške, bolne i skupe.

Najlakše im je povećati poreze

Pitala je moderatore konferencije da li očekuju da na jesen može doći do povećanja poreza i drugih dažbina na državnom i lokalnom nivou.

Mladen Bojanić kazao je da je Vladi do sada bilo najlakše da poveća poreze građanima i privredi, dok je Miloš Vuković kazao da treba uvesti progresivno oporezivanje, odnosno da oni koji imaju više prihoda plate i porez po većoj stopi

Filip Lazović iz Unije poslodavaca kazao je da se može očekivati značajniji rast sive ekonomije, što će ugroziti legalne privrednika i državne prihode.

Miloš Vulanović zamjerio je Uniji poslodavaca što nije aktivnija u zaštiti poslodavaca i kritici pogrešnih odluka Vlade.

Olujićeva i Lazović kazali su da je Unija poslodavaca veoma aktivna i da su imali više studija i istraživanja u kojima je kritikovana vladina politika.

Imamo još plaža za prodaju

Na pitanje da li je Crna Gora blizu bankrota ako se ostvare pesimističke najave, Vulanović je kazao da je moguće ako Crna Gora dođe u situaciju da ne može redovno da isplaćuje svoje obaveze i vraća dugova.

“Moguć bi bio parcijalni bankrot kao što se desilo u Argentini, ali imamo mi još plaža da prodajemo”, naveo je Vulanović.

Predsjednik Udruženja “Ne damo Crnu Goru”, prof. dr Zdravko Krivokapić kazao je da Crna Gora sada živi u cirkusu podvala, obmana i netačnih podataka, najavljujući da će nastaviti sa sličnim skupovima, a naredni će biti o vladavini prava 20. jula.

Većina privrede u sivoj zoni

Miloš Vulanović je kazao je da je siva ekonomija veliki problem i da je prisutna kod velikog broja privrednika.

“Nije siva ekonomija samo buvljak već i ako samo jednu sedmicu poslodavac zakasni sa isplatom plata i poreza i doprinosa. Veliki broj privrednika je u sivoj zoni koji ne osiguravaju radnika ili dio zarade isplaćuju na ruke”, kazao je Vulanović.

Vuković je naveo da sadašnja siva ekonomija u Crnoj Gori vrijedi oko milijardu i po godišnje, kao i da je ozbiljna akcija protiv nje neophodna, ali da se ne počne od buvljaka i onih koji na taj način jedva preživljavaju, već od onih koji u sivoj zoni prave enormne profite.

Od bogatih ne kapa sirotinji

Ekonomista Mladen Bojanić kazao je da je pogrešno sadašnju ekonomsku politiku nazivati “neoliberalnom” jer bi to podrazumijevalo da je ona zasnovana na vladavini prava i slobodnim institucijama, što nije slučaj. On je ocijenio da bi precizniji naziv bio Potemkinova ili vulgarna ekonomska škola.

“Kod nas se za neoliberalnu ekonomiju zalažu oni koji sebe nazivaju socijalistima, a oni u stvari nemaju nikakvu ideologiju sem vlasti. Njihova politika da najmanje poreze, a najveću pomoć treba da imaju bogati, zasnovana je na netačnoj logici da će ti bogati kasnije taj novac prebaciti na svoje radnike, odnosno da će on stići i do siromašnih. Ta teorija se zove ‘ekonomija kapanja’ i to nigdje nije funkcionisalo, već su bogati bili još bogatiji”, naglasio je Bojanić.

Vlada, prema njegovim riječima, nema novca, ne može više dodatno da se zaduži, niti joj je ostalo značajne državne imovine da prodaje.

Smatra da je potreban zaokret u ekonomskoj politici, zasnovanoj na istraživanju i razvoju.

(Vijesti)