U Iraku otkrivena kafana stara 5.000 godina, ali šta je u njoj

Samo pola metra pod zemljom, arheolozi su otkrili ostatke kafane za koju se veruje da potiče iz 2700. godine p.n.e.

Javna gostionica pronađena je u drevnom gradu Lagašu, u današnjem Iraku.

„Sastojala se od velike zajedničke prostorije koja je verovatno bila mesto gde se obedovalo“, kaže za BBC Sara Picimenti sa Univerziteta iz Pize.

Ona je jedna od istraživačica koja je pet godina proučavala drevni grad u sklopu Lagaškog arheološkog projekta.

Lagaš je bio jedan od najvećih i najstarijih gradova u južnoj Mesopotamiji i jedan od najranijih urbanih centara na svetu.

Bio je deo sumerske civilizacije, zbirke gradova-država oko reka Tigar i Eufrat, koja je trajala od poznog neolitskog perioda do ranog bronzanog doba.

Klupe, rerna i 5.000 godina star frižider

Nove tehnike, kao što je snimanje dronom i magnometrijska analiza, omogućile su arheolozima da „zavire“ u zemlju bez iskopavanja.

Kad je otkrivena kafana, iskopali su klupe, svojevrsni frižider od gline, rernu i ostatke posuđa za čuvanje hrane, na kojima su još bili ostaci jela.

„Zahvaljujući grnčariji određenog tipa pronađenog na lokaciji i gliptičke umetnosti (rezbarije i gravure u dragom kamenju), nema nikakve sumnje da je kafana stara skoro 5.000 godina“, kaže za BBC Holi Pitmen, direktorka projekta.

Ali kako je uređaj za hlađenje radio bez struje?

Glinena posuda za hlađenja ili frižider po sistemu posuda u posudi zasnivao se na isparavanju.

Drevni frižider je imao dve posude.

Spoljna posuda, obložena vlažnim peskom, u sebi je imala unutrašnju posudu, koja je bila glazirana kako bi sprečila da uđe tečnost i u nju se ostavljala hrana.

Isparavanje spoljne tečnosti privlačilo je toplotu unutrašnje posude.

U ovim posudama moglo je da se hladi bilo šta.

Smešten na reci Tigar severno od mesta gde se ukršta sa Eufratom, Lagaš je bio živi trgovački centar tokom Ranog dinastičkog perioda, koji je trajao od 3200. do 2900. godine p.n.e, kad su osnovani neki od prvih svetskih gradova.

„Pokušavamo da shvatimo kako se ovaj grad razvio od manje lokacije karakteristične za ovu oblast u ranim periodima u mnogo veću i mnogo integrisaniju mrežu“, kaže za BBC arheolog Rid Gudmen sa Univerziteta u Pensilvaniji.

Ostaci hrane stari 5.000 godina

Pored rerne i glinenog frižidera, arheolozi su pronašli još jednu prostoriju sa posudama za hranu, peharima i teglama.

I oni nisu bili prazni.

„Pronašli smo više od 100 posuda sa ostacima hrane, zbog čega verujemo da je ovo mesto bilo namenjeno ljudima onog vremena koji žele da uđu i nešto pojedu ili popiju“, kaže Picimenti.

Mesto nije mogla biti domaća kuhinja, rekla je ona, „zbog ogromne količine hrane koja je pripremljena“.

Ostaci hrane otkrivaju da su ljudi koji su posećivali kafanu pre 5.000 godina jeli ribu.

„U svakoj od ovih posuda pronašli smo ogromne količine ribljih kostiju, veoma dobro očuvanih“, kaže Pitmen.

Ono što zbunjuje arheologe je zašto hrana nije bila pojedena.

„Sve stvari koje smo pronašli bile su samo ostavljene tamo, tako da se nešto sigurno desilo, ali ne znamo šta i to želimo da otkrijemo“, kaže Picimenti.

Nedostajući komad slagalice

Žele i da saznaju ko su bili gosti kafane i kakav im je bio društveni status.

Prethodna iskopavanja na lokaciji otkrila su da je grad Lagaš bio dom tri kompleksa hramova, u kojima su živele više klase.

Ali arheolozi smatraju da kafana nije bila smeštena u prestižnom delu grada.

„Četvrt u kojoj je otkrivena kafana ne deluje kao da je bila u elitnom kraju. Čini se da je to bilo mesto koje su posećivali obični ljudi“, kaže Picimenti.

Oni veruju da je kafana bila mesto na kom su ljudi koji su radili daleko od kuće mogli da pojedu dnevne obroke.

„Sada moramo da otkrijemo da li su ti ljudi radili u proizvodnji keramike“, kaže Pitmen.

Njihov tim žarko želi da sazna nešto više o životu običnih ljudi u Lagašu.

„Nadamo se da ćemo moći da pružimo lepu protivtežu verziji da su pojedina mesta bila rezervisana samo za bogate ili siromašne, i da skoro uopšte nije bilo mešanja među njima“, kaže Gudmen.